Subota, 01.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sima Marković – predstavnik srpske levice

Сима Марковић (Фото Википедија)

Jedan od tri najpoznatija srpska levičara, utemeljivača socijaldemokratije i socijalističke misli u Srbiji, pored Svetozara Markovića i Dimitrija Tucovića, s početka 20. veka bio je i Sima Marković. Bio je naš poznati matematičar, učenik srpskih matematičkih virtuoza kakvi su bili Mihajlo Petrović Alas i Bogdan Gavrilović. Poticao je iz porodice prosvetnih radnika i od malih nogu učen je altruističko-humanim vrednostima i moralnim principima društvenog života s izrazitim osećajem za socijalnu pravdu. Završio je studije matematike na Filozofskom fakultetu u Beogradu, posvetivši se rešavanju matematičkih problema i podučavanju učenika i studenata. Napisao je više udžbenika algebre i radio kao profesor u Drugoj beogradskoj gimnaziji.

Na početku političke karijere pripadao je radikalima, pod uticajem oca Miloša koji je bio jedan od osnivača Narodne radikalne stranke (saborac i kum Nikole Pašića) još iz vremena Timočke bune (1883) i pripadao je njenom levom krilu. Pred Prvi svetski rat prišao je socijaldemokratama Dimitrija Tucovića, ali je posle Oktobarske revolucije (1918) prihvatio komunističke ideje i postao član Socijalističke radničke partije Jugoslavije (SRPJ). Na drugom kongresu ove stranke u Vukovaru, u junu 1920, uz Filipa Filipovića i Đuru Đakovića izabran je za sekretara partije, ali je na tom kongresu došlo do sukoba dve frakcije –revolucionarne i reformističke. Revolucionarna struja pobeđuje i usvaja se novi program partije, pa ona menja naziv u Komunistička partija Jugoslavije (KPJ).

Iako je bio simpatizer ideja Oktobarske revolucije, Marković je bio protiv revolucionarne opcije – temeljnog menjanja društva oružanim putem tj. nasiljem. Smatrao je da se vlast ne osvaja na ulici, već na izborima i u parlamentu, a bolji socijalni i ekonomski položaj radnika u državi treba ostvarivati reformama i donošenjem boljeg zakona o radu. Bio je za parlamentarnu borbu, a ne revolucionarnu, uz stvaranje jake reformatorske stranke. Zato je stremio stvaranju nacionalne socijalističke radničke partije Srbije u okviru KPJ, koja će u datom trenutku na parlamentarnim izborima preuzeti vlast demokratskim putem – glasovima birača. Upravo njegovim velikim zalaganjem na prvim višestranačkim izborima KPJ je dobila 58 poslaničkih mandata i bila je treća u parlamentu po broju poslanika.

Zbog revolucionarnih zbivanja u Evropi (Nemačka, Mađarska i Italija), kao i zbog lošeg socijalno-ekonomskog stanja u državi, dolazi do niza štrajkova, nereda, ali i terorističkih akata koji su pripisivani komunistima. Vlast je odgovorila nasiljem, hapšenjima, progonom i konačno – zabranom rada KPJ. Ministar unutrašnjih poslova Kraljevine SHS Milorad Drašković u ime vlade je 29. decembra 1920. doneo naredbu „Obznana” o zabrani rada KPJ. Zbog toga su komunisti prešli u ilegalu i odgovorili sabotažama i atentatima. Revolucionarna komunistička organizacija „Crvena pravda” izvršila je neuspešan atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića 28. juna 1921. i uspešan atentat na ministra Milorada Draškovića, koji je ubijen u Delnicama 21. jula 1921. godine.

Zbog tih događaja donet je Zakon o zaštiti države, na osnovu kojeg se komunisti stavljaju van zakona, hapse i osuđuju. Tada je i Marković uhapšen i osuđen na robijanje u Lepoglavi. Zbog komunističkih ideja i agitacije morao je da prebegne iz zemlje u SSSR, ali je streljan u Staljinovim čistkama nekoliko godina kasnije, 19. aprila 1939.

Tridesetih godina 20. veka objavio je više dela, od kojih su najpoznatija „Ajnštajnova Teorija relativiteta”, „Komunizam u Jugoslaviji”, „Seljačka pitanja i agrarna kriza”, „O pokretu za reformu matematičke nastave”. Nažalost, zbog turbulentnih vremena u kojima su se našli naša mlada država i južnoslovenski narodi uticaj i mišljenje ovog velikog čoveka nisu došli do izražaja i razumevanja, a on je postao žrtva sukoba dve pogubne ideologije koje su tragično obeležile 20. vek – imperijalističkog fašizma i boljševičkog komunizma.

Miomir Garašanin,
Beograd

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladimir S
Lep članak. Hvala na podsećanju na ovog valjanog čoveka tragične sudbine.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.