Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vladiko, da malo ne preteraste

Mитрополит Амфилохије (Фото Т. Јањић)

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Kad je uhapšen predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević i na Vidovdan isporučen Haškom tribunalu, bio sam glavni i odgovorni urednik „Glasa Crnogorca”. Dan po mnogo čemu bolan, da bolniji ne može biti. U redakciji svi pitaju da li je Srbija smela da na taj svetli dan isporuči Miloševića da tamnuje u haškom kazamatu. Pitaju i skoro uglas odgovaraju: „Sram ih bilo! Zar na ovaj dan? Bog će ih kazniti, nevere i izdajnike... sluge Zapada... špijuni...” A od zidova kao da odjekuje: „O, kukavno Srpstvo ugašeno”.

I kako se primicao kraj tom danu i došlo vreme da se osmisli naslovna strana, odlučujem da bude sva crna s Miloševićevom fotografijom, ispod koje će pisati upravo to što su zidovi „uzvikivali”: „O, kukavno Srpstvo ugašeno”.

Nedugo nakon tog izdanja sretoh se s mitropolitom Amfilohijem, s kojim sam na mnoge teme razgovarao, a neke od njih će zauvek ostati samo naše. Iz te očinske zaostavštine imao sam njegov blagoslov da obelodanim, sada javno, pošto sam to pričao mnogim našim prijateljima, njegove reči povodom crne naslovne strane „Glasa Crnogorca”.

Nikada nisam osetio takvu privrženost i ljubav kao mitropolitovu prema „Glasu Crnogorca”. Za njega je ovaj list bio crnogorski „Mond”. Govorio je da po svojoj tačnosti i gospodstvu mora da liči na „Mond”. „Što je za Francuze ’Mond’, to je za nas ’Glas Crnogorca’”, ponavlja.

Znao sam, kada tako počne naš razgovor, da sledi i ona njegova druga, savetodavna rečenica, ali ovog puta ima dozu zamerke. „Pa dobro”, počinje vladika, „Kako ti ide s novinama? Vidim, a i ljudi mi kažu da je to dosta dobro. No, mi reci ko je odlučio da cela naslovna strana novina bude crna, s onom porukom ’O, kukavno Srpstvo ugašeno’?”

„Ja, vladiko”, rekoh.

Tajac. Čekam da me sada grdi i prošiva onako mekano, a bolno.

„Da nisi malo preterao?”, pita me. Ja se ogrnuo Vidovdanom i samo u vezi s tim pokušavam da opravdam naslovnicu novina koje vladika voli od svih najviše.

Onaj ko je bio protiv nekih Miloševićevih poteza za vreme njegovog vladanja bio je i mitropolit. Nije to krio, niti je kasnije sebe zbog toga prekorio.

Vreme je odmicalo i Miloševića odbrana pred sudom u Hagu promenila je mnogo šta kod mitropolita, ali i na neki način obavezala ga da ide k njemu i razgovara kao s čovekom koji ima uverenje da je ono što radi odbrana Srba od zapadnih porobljivača. To je kod mitropolita izazivalo bes i neretko bi i podviknuo kad je govorio o zapadnim, kako je govorio, „ubicama naše dece”.

Obreo se mitropolit u Hagu i nije ispovedao Miloševića, čoveka koji je verno pripadao komunizmu, ali su ispovedali jedan drugog o strahotama istorije koja se u svakom veku ponavlja prema njihovom narodu. Tu su bili pod istim krstom i svako je na svoj način, najsnažnije što je mogao, znao i umeo, branio svoj namučeni narod.

Nije vladika mnogo pričao, ne da se bar javno obznanilo, o razgovoru s Miloševićem u haškom kazamatu, ali ga je javno branio iskazujući mu zahvalnost i poštovanje za držanje u sudu najveće nepravde u 20. veku.

Vladiku je nekako kopkala neodlučnost što nije otišao u Hag i svedoči Miloševiću.

„Ne odoh na suđenje Miloševiću u Hag. Poslušah savet Crkve. Crkva je tako govorila, a moje srce je to iskreno htelo. Ne odoh...”, tiho izgovara mitropolit.

„Vladiko, ipak ste Miloševića posetili u Hagu pre njegovog umorstva u tom kazamatu”, kažem.

„Da. Da. Pa da.” Dok izgovara pogladi dva-tri puta sedu bradu i dodaje: „Posetio sam ga, ali ne svedočih... Ne!”

„Šta Vam reče?”, upitah ga.

„Ništa. Ćutao je”.

„Narod je sve to dobro razumeo, ako ne tada – sada sigurno. A i na sahrani njegovom bratu Borislavu, nakon opela u Ljevorečkim Tuzima, rekli ste pred svima da ste se o Slobodana ogrešili i izvinili”, kažem mu.

„Pogrešio sam što nisam otišao. Vreme sve glasnije pokazuje i tek će pokazati da se on iskreno borio za srpski narod. Njegovo ime će u knjizi večnih biti upisano neizbrisivim slovima”.

Pomalo neočekivano, izlete mi reč:

„Vladiko, da malo ne preteraste?”

„Ne. Ni ti onda, a ni ja sada”, odgovori mi.

„Njemu su”, nastavi, „sudili oni kojima je trebalo da se sudi. Nisu mu presudili, nevin se preselio u Carstvo nebesko. Božji sud na kraju sve rešava. U imenu Božjem je i sud i pravda...”

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Славко Симић
Ваша Светости, ми остали Срби би били поносни када бисмо могли, да се бар приближимо вашем поимању истине и правде. И да смо учинили бар пола онога што сте ви урадили. Али многи Срби ће платити, а неки су већ и платили, издају свог народа и његовог вође. Као што су кроз историју и плаћали. А платиће и они што су га, Слободана, "пустили низ воду" не хотећи му помоћи; ни да га одбране и сачувају Хага ни да му обезбеде сву одбрану и сведоке. А ми знамо да ћете ВИ и тамо одгоре радити за ствар Срба.
miroslav
Samo da se ne ponovi vreme, kad smo bili izgubljeni, slepo poslušni neprijateljima, podeljeni, spremni na izdaju roda i soja svoga. I sada nas pokušavaju zajahati, na nama je da im nedamo svoje, da ih sprečimo u lošim namerama. Oni svoje zločine na nama pokušavaju opravdati. Pokušavaju nas uveriti da je njihovo zločinačko bombardovanje za nas bilo od koristi, sram ih bilo. Pokušavaju lažovi, zlotvori i banditi.
Yugocinik
Sjajan tekst i jos sjajniji komentari. Siguran sam da bi se i Stambolic i Curuvija slozili za sve izneto o Milosevicu. Narocito za ono sto mnogii komentatori kazu: "Neka mu je laka crna zemlja". Naravno tu su i stotine hiljada ubijenih, ranjenih, prognanih u 10-togodisnjem nepotrebnom pokolju.
Соко са Грмије
Нису сви читаоци циници!
Jovan
Odlično! U jednom tekstu sročena sva dilema Srpstva.
Vido
Covek koji radi, gresi. Covek koji se bori, gresi. Ali bi mnogo vise pogresio da nije radio i da se nije borio.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.