Utorak, 30.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: HANA SELIMOVIĆ, glumica

Živimo u društvu punom tabua

Stvarnost je dominantnija i upečatljivija od svega što umetnost može da ponudi. – Verujem da je pozorište preživelo i gore. I da će preživeti i ovo. A da li imam poverenja u ljude, to je već sasvim drugo pitanje
(Фото: Немања Танески)

Drama „64” Tene Štivičić, u režiji Alise Stojanović, o ženama i muškarcima, deci i roditeljima, stvarnosti i mašti, novi je glumački iskorak Hane Selimović, ujedno prvi u svojstvu stalnog člana Ateljea 212. Predstava prati intimu savremenog bračnog para koji se lomi pod teretom očekivanja: sopstvenih, izneverenih, međusobnih i onih koje im nameće društvo. Premijera je izvedena na sceni „Mira Trailović” Ateljea 212. Scenograf je Darko Nedeljković, kostimograf Jelisaveta Tatić Čuturilo, kompozitor Ivan Brkljačić. U predstavi „64” igraju i Miloš Timotijević, Jelena Đokić, Vladica Milosavljević, Branislav Zeremski, Ivan Jevtović, Vladislav Mihailović i Denis Murić.

Iza darovite Hane Selimović su brojne pozorišne i filmske uloge: Dunjaša, Majka, Sena Zolj, Olga, Cmilja, Jula, Anabel, Saša, kći Lebedovih, Anisja, Dorina, odnosno Mila, Rosa, Leni, Divna Dukić, Jovana Nestorović....Šta se zapravo krije iza naslova „64”? Čime vas je osvojila scenska poetika Tene Štivičić ?

Moram da priznam da me je pre nego što sam i pročitala sam komad, prvo osvojila ideja o radu sa Alisom Stojanović. Ona je reditelj mnogih predstava koje sam veoma volela i priželjkivala sam našu zajedičku saradnju. Slično je i sa Teninim tekstovima, cenila sam ih kao publika, i desilo se da evo prvi put kada imam priliku da igram u nečemu što je ona pisala, imam utisak da nema tačnije drame, trenutka, ni uloge za mene, sada. Tena je pre svega jedna pametna i duhovita žena. A ja volim takve žene. Njen način pisanja je bistar, ubadajući, sa puno humora, zapravo veoma političan i zastrašujuće savremen. Nije teško biti osvojen nečim takvim. Broj 64 je broj prizora iz života jednog para, o kome gledamo predstavu.

 U ovoj drami Tena Štivičić progovara o ženama i muškarcima, o deci i roditeljima... Šta vam je u slučaju ove predstave bilo najvažnije?

Najbitnije mi je bilo da u ovim sumanutim okolnostima uspemo da stvorimo nešto što nas se svih tiče. Mislim da živimo u vremenu koje je toliko izvitopereno da je vrlo teško naći temu koju umetnost može da obrađuje, a da nas se ta tema zaista tiče. Nekako je stvarnost dominantnija i upečatljivija od svega što umetnost može da ponudi. Ova predstava pak govori o dominantnoj stvarnosti koja melje, u kojoj se ljudi bez obzira na najbolje namere jednostavno izgube. O tome kako su neizgovorene, a podrazumevane reči sklizak teren, o tome šta je zapravo odgovornost, i za koga smo mi odgovorni. Da li jedni za druge ili je svako sam, na kraju? Mislim, dakle, da su u pitanju vrlo univerzalne teme, bez obzira na specifične okolnosti o kojima sam tekst govori, koje na neki načim služe kao lakmus papir koji razotkriva neuralgične tačke savremenog društva, ako išta slično društvu i postoji. Ovaj tekst govori o ljudima pod pritiskom. Dakle, manje više, o svima nama.

Tenu Štivičić je oduvek zanimalo da propituje stereotipe, izokreće prihvaćene narative. U drami „64” razotkriva intimu savremenog bračnog para koji se lomi pod teretom očekivanja: sopstvenih, izneverenih, međusobnih i onih koje im nameće društvo. Do kakvih proznaja ste došli tokom procesa proba?

Koliko god da se mi osećamo emancipovano, „bez obzira na sve naše progresivne i savremene ideje”, kako kaže moja junakinja, mi živimo u društvu punom tabua. Samim tim i u društvu punom stega. A to osećanje se ponekad najbolje otpušta glasnim govorom o osetljivim temama. Telo jedne žene, njeni hormoni, menstruacije, menopauze, trudnoća, odluka o rađanju, odluka o zajedničkom životu ili braku, odluka o izboru profesije, sve to deluju kao nešto što se podrazumeva. A ništa se ne podrazumeva. Dakle, sve su to teme o kojima se mora govoriti, istrajno, dok one zaista ne postanu nalik na „dobar dan”.

Kakva je u tom kontekstu sudbina vaše junakinje? Koje dileme su vas mučile dok ste pronalazili scenska rešenja za odslikavanje svih nijansi njene ličnosti ?

Nikada nije uputno govoriti o dilemama unutar procesa, pre svega jer one zvuče mnogo banalnije nego što ljudi vole da govore u intervjuima. Ja sam se, recimo, povremeno pitala umem li i dalje da glumim, da li sam ikada umela, šta je danas uopšte smešno, da li će zaista na kraju svega ovoga u salu ući publika, i ako proglumim, da li ću oslabiti pet kila do premijere. Kažem vam, mnogo manje intelektualno, nego što čitaoci vole.

U kakvoj atmosferi ste radili predstavu?

S obzirom na okolnosti, predstava je nastajala u magično poznatim okolnostima, nalik na normalne. Hvala Ateljeu na tome.

Čoveka menjaju okolnosti. Prilagođava se. Šta sve čovek u naletu vremena mora da potiskuje u sebi?

Čovek malo toga treba da potiskuje, sem ako time ne ugrožava na ozbiljan način druge ljude. Recimo kada osetite potrebu da ženu upitate kad će se udati ili da je posavetujete da bi bilo bolje da ima decu umesto kućne ljubimce, kada za ženu koja prijavi zlostavljanje postavite pitanje, zašto ne ranije, zašto baš sada, kada osetite poriv da anonimno na internetu napišete nešto uvredljivo i ružno o bilo kojoj osobi, predlažem da taj neobičan nagon potisnete. Potiskivanje nekada ume biti i korisno.

Kako vidite budućnost pozorišta?

Da umem da vidim budućnost, verujem da ne bih bila glumica. Ono što pak umem to je da verujem da je pozorište preživelo i gore. I da će preživeti i ovo. U kom obliku će preživeti, to je već do nas. A da li imam poverenja u ljude, to je već sasvim drugo pitanje.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bilja
Jel njen deda stric bio Mesa?
Sasa Trajkovic
Честитке младој глумици на каријери вредној поштовања, поклоници богиње Талије били су искрени поштоваоци игре која живот значи... Тешко је у хипер продукцији серија, филмова које својим квантитем нису нужно донеле и квалитет напротив комерцијалношћу и са више пара али мањка креативности остати на правом путу као и фенси новотаријама у виду неког ретроградног феминизма који се увлачи агресивном медијском кампањом у све поре друштва и савет да се држи традиционалног позоришта јер АРТ није мода.
milenko popić- etnoseljak
"Život je težak. To je posao kao i svaki drugi", zapisao je neko.
Титов пионир
Danas u ovom svetu nema nikakvi zabrana ni gresnih dela.Sve je dozvoljeno.Doduse ne za svakog, kao u ostalom kao I u starom Rimu.
Dr. P. B. Markovic
Rec "TABUA" ne postoji u Srpskom jeziku. Politika je naj starija novina na Balkanu na Srpskom jeziku. Treba Editor Politike da zahteva da svi koji pisu artike u Politici pisu na Srpskom jeziku. Nemojte se praviti da znate Engleski jezik i mesate po koju rec u nas Srpski jezik. Kakav primer dajete mladjim generacijama i kako cemo sacuvati nas Srpski jezik?
Mili
Iz vašeg komentara mogu da zaključim da ste veliki nacionalista pre svega i da verovatno ne govorite engleski ili bilo koji drugi strani jezik. Stoga ne možete da znate i shvatite da svaki jezik ima tendenciju menjanja kroz vreme. Srpski jezik ima bar 10% reci koje su dosle iz francuskog jezika. Ako pogledate Vujakliju videćete i sami. Drugo to ovde nije bitno, bitno je šta je mlada i talentovana glumica imala da kaže. Pozdrav za Hanu i sve najbolje ❤️
Кокан
@Табу "коментатор" тј читалац може да буде и неписмен, не видим зашто исправљате дотичну/ог за неке речи. Док носиоци званичног и јавног имају одговорност и морају водити рачуна да се писмено, пристојно и одговорно обраћају тој јавности, као што лист Политика и јесте пример, на жалост не увек, поткраде јој се редовно неки изутетак.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.