petak, 14.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 03.05.2021. u 21:00 Aleksandra Petrović
INTERVJU: JASMINA VASOVIĆ, PREDSEDNICA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

Očekujem da sudije budu hrabre

Nacrt ustavnih amandmana treba da bude vraćen u proceduru, a važni predlozi struke trebalo bi da budu usvojeni. – Neophodno je da sudije doprinose očuvanju ugleda i dostojanstva, a mora se promovisati i rad sudova kroz medije
(Фото Н. Марјановић)

Na funkciju prvog čoveka odnosno prve žene srpskog pravosuđa stupila je 16. aprila na svečanoj sednici Vrhovnog kasacionog suda (VKS). Posle predloga Visokog saveta sudstva (VSS) i podrške svih kolega u najvišem sudu, Narodna skupština izabrala je Jasminu Vasović za predsednicu VKS na mandat od pet godina. U tom periodu biće i na čelu Visokog saveta sudstva. Posle polaganja zakletve, poslala je prvu poruku sudijama i javnosti sa skupštinske govornice, a prvi intervju dala je za „Politiku”.

Kao kandidat za predsednika najvišeg suda, dobili ste jednoglasnu podršku opšte sednice, a to znači svih 40 sudija VKS. Šta ova podrška znači za vas i vaš budući rad na ovoj funkciji?

Ponoviću ono što sam već rekla u Narodnoj skupštini, podrška opšte sednice VKS-a mi daje legitimitet da budem na ovoj funkciji i to je za mene bio najvažniji deo procedure izbora.

Deo javnosti insistirao je na tome da drugih kandidata nije bilo. Međutim, u bliskoj prošlosti je takođe bilo takvih primera, a imali smo i slučaj da je za predsednika VKS izabran kandidat sa najmanje glasova na opštoj sednici, u odnosu na ostale kandidate. Kako biste to prokomentarisali?

Primetićete da taj deo javnosti nijednog momenta nije postavio pitanje pravim osobama, a to su sudije Vrhovnog kasacionog suda koji su jedini po zakonu ovlašćeni da konkurišu. Uprkos tome, mislim da je taj deo javnosti i bez postavljenog pitanja dobio najbolji odgovor, a to je upravo jednoglasna podrška opšte sednice VKS-a. Dodaću i da sam u sudu od 1998. godine i da su, dok sam bila sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, predsednici birani tri puta, pri čemu su sva trojica bili jedini kandidati, zatim je Viši sud u Beogradu, u vreme dok sam bila sudija tog suda, imao jednog vršioca funkcije i jednog predsednika, koji je takođe bio jedini kandidat, u Apelacionom sudu u Beogradu je situacija bila ista, i na kraju, i pre mog izbora je Vrhovni kasacioni sud 2013. imao samo jednog kandidata za predsednika suda. Ostalo mi je naravno sve poznato, ali ne bih da komentarišem.

Vaša prva poruka sudijama, kada ste u skupštini položili zakletvu, bila je da moraju ozbiljno da shvate odgovornost sudijske funkcije, kojoj oni daju moć i ugled svojim znanjem, ponašanjem i sistemom vrednosti. Koliko ste vi zadovoljni kvalitetom sudija u Srbiji?

Ne bih mogla da odgovorim uopšteno. Kada pogledate godišnji izveštaj o radu sudova u Republici Srbiji za 2020. videćete da on ukazuje na izuzetne rezultate sudova koji su rešili 2.013.829 predmeta u vanrednim uslovima izazvanim pandemijom kovida 19. Prema pokazateljima Evropske komisije za efikasnost u pravosuđu Saveta Evrope – SEPEŽ-a vidljivo je povećanje efikasnosti u savladavanju priliva i vremenu potrebnom za rešavanje predmeta. Sa druge strane, nije sve u brojevima i ne može se sve podvesti pod statistiku. Jer pored efikasnog obavljanja posla neophodno je da sudije kontinuirano usavršavaju svoje znanje i veštine potrebne za stručno i odgovorno obavljanje funkcije, kao i da svojim postupcima i u sudu i van suda razvijaju standarde ponašanja koji doprinose očuvanju ugleda i dostojanstva suda i sudija.

Rekli ste da je to vaša poruka ne samo za sudije, već i za javnost. Zašto predstavnici sudske vlasti nisu više prisutni u medijima, za razliku od zakonodavne i izvršne?

Smatram da bi svako, pa i sudija, trebalo da bude prisutan u medijima taman onoliko koliko ima šta smisleno i sadržajno da kaže, ni manje ni više od toga. Posebno bih napomenula i da je potrebno da svako ko nešto javno kaže istovremeno ima i kredibilitet za to što priča, jer o svima nama ne govore naše reči, već dela koja stoje iza toga. Neke sudije pričaju u ime sudske vlasti, a neke iznose svoje lične stavove, i na to pitanje se može odgovoriti – jedino u konkretnoj situaciji.

Izabrani ste za predsednika VKS u trenutku kada je ponovo pokrenuto pitanje ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa. Da li ćete kao predsednik najvišeg suda, a takođe i sudije ovog suda, imati uticaj na moguće izmene amandmana ili smatrate da je sadašnji predlog dobar?

Kao što sam već ranije u razgovoru pred Visokim savetom sudstva izjavila, Vrhovni kasacioni sud je još 2018. godine uradio ozbiljnu analizu prvog, radnog teksta amandmana na Ustav Republike Srbije i to nakon dvodnevne rasprave vođene na opštoj sednici, pri čemu je dao svoje mišljenje i izneo zaključke i predloge koji su objavljeni na sajtu VKS-a. Nakon toga je usledila izrada nacrta amandmana Ministarstva pravde, kao i prvo mišljenje Venecijanske komisije sa preporukama, da bi zatim bile izrađene još dve verzije nacrta, jedna u septembru, a druga u oktobru 2018, nazovimo je finalna verzija, koja je od Venecijanske komisije dobila potvrdu usaglašenosti. Kako su pri izradi finalne verzije uzeta u obzir, sem preporuka ove komisije, i neka od izloženih mišljenja i sugestija predstavnika struke, ona sadrži niz dobrih rešenja, ali imajući u vidu da istovremeno ostatak predloga i zaključaka struke nije implementiran u finalnu verziju, smatram da bi nacrt amandmana na Ustav Republike Srbije ponovo trebalo da bude vraćen u proceduru, te da bi važni predlozi struke trebalo da budu usvojeni.

Budući da ste na čelu i Visokog saveta sudstva, kako gledate na način rada ovog tela? Da li planirate neke promene u tom pogledu?

Visoki savet sudstva dužan je da radi u skladu sa Zakonom o Visokom savetu sudstva kojim je uređen položaj, nadležnost, organizacija i način rada ovog tela, dok su Poslovnikom o radu Visokog saveta sudstva bliže uređeni organizacija i način rada VSS-a, kao i druga pitanja koja su od značaja za rad ovog tela, pa s toga nema mesta kreativnosti.

VSS je 15. aprila usvojio izmene Poslovnika o radu, koje se odnose na postupanje u slučajevima nedozvoljenog uticaja na rad sudija i sudova. Kakvo je vaše mišljenje o hrabrosti sudija da prijave pritiske na njihov rad?

Hrabrost je jedna od osnovnih vrlina koja treba da krasi svakog sudiju u svakoj situaciji. Prema mom mišljenju biti sudija znači biti hrabar, tako da očekujem od sudija hrabrost i u tom pogledu.

Imajući u vidu da se često u javnosti provlači konstatacija da je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku da je neki sud ili sudija prekršio zakon, šta tačno znači kada Vrhovni kasacioni sud konstatuje da je neki nižestepeni sud svojom odlukom povredio zakon?

Kršenje zakona od strane sudije je predviđeno kao posebno krivično delo i to je sasvim druga tema od one kada je odlukom Vrhovnog kasacionog suda konstatovano da je odlukama nižestepenih sudova povređen zakon. Naime, kada je zakon povređen u korist okrivljenog Vrhovni kasacioni sud je kao sud vanrednog pravnog leka ograničen zakonom na deklarativnu konstataciju te povrede, ali to ne znači nezakonit rad suda ili sudije, već kako je i navedeno, povredu zakona. Žalbeni sud nema takvo zakonsko ograničenje već ima mogućnost da usvoji žalbu i presudu ukine, ali takođe u svojoj odluci navodi da je povređen zakon, u korist ili na štetu okrivljenog i to opet neće značiti nezakonit rad suda ili sudije.

Sudijski posao je javan, ali javnost doživljava sud kao zatvorenu instituciju. Sa jedne strane imamo advokate i javne ličnosti koje bombarduju medije svojim izjavama dok je postupak u toku, a sa druge strane sudije ne mogu da govore o svojim predmetima i smatraju da će sve reći u obrazloženju odluke, koje često i ne stigne do javnosti. Da li bi otvoreniji stav sudstva doprineo većem poverenju i poštovanju sudija?

Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole, njih može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku. Istovremeno, javno i dostupno sudstvo, ako se ovi termini pravilno protumače, jedan je od osnovnih preduslova da građani steknu poverenje u pravosuđe. Unapređenje transparentnosti ne može se ostvariti samo dobro i zakonito obrazloženim presudama, već se mora raditi i na promovisanju rada sudova kroz medije. Iz tih razloga je Visoki savet sudstva usvojio Komunikacionu strategiju 2018–2022. koja je još na snazi i koja je svakako polazna osnova za delovanje sudova u tom pravcu.

Komеntari11
bbb4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milenko popić- etnoseljak
Pravosuđe če biti pravno uređeno tek nakon što je spolja za sve sudije stigla ohrabrujuća potvrda da će u tom dijelu izmijenjeni Ustav sasvim ličiti na- venecijaner.
Деда
Слажем се са ауторком чланка - гђом Васовић. У држави у којој власт не штити довољно судије, потребна је храброст. Ако погледамо на пр случај Драгана Марковића Палме, видели смо како је Мића Јовановић - Мегатренд, од страха преконоћ полизао све што је рекао против Палме. Надам се да ће Суд у овом случају смоћи снаге и донети мере о посебној ЗАШТИТИ СВЕДОКА, поготову силованих малолетница, које од страха и стида не смеју да сведоче.
dragos
Не морају судије да буду храбре, довољно је да суде по закону! Закон обавезује судије да суде по истом. Ако су писмени не морају да буду храбри, могу да буду највеће кукавице, закон им чува страх.
Dusan
Ova izjava pomalo plasi. Cemu akcenat na hrabrosti, nismo mi u ratu nisu sudije zivotno ugrozene. Sistem je taj koji sudije cini sporim, neefikasnim, uslovljenim, ucenjenim, unizenim... . Vi ste na celu tog sistema, pokazite i dokazite da je sudstvo nezavisno, ako ne uspete budite vi hrabri i podnesite ostavku.
Коста
Било би интересантно објаснити како је само она била ЈЕДИНИ, ваљда без икакве сумње најискуснији и јквалификованији кандидат, од толиких судија да је ЈЕДНОГЛАСНО изабрана -- осим што се то нуди као утабана ЈЕДНОУМНА "традиција" из доба социјализма! И зашто се бира од својих колега и познаника а не од народих посланика?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja