nedelja, 13.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Od se­o­skog slu­ge do mi­ni­stra

Gor­nji Mi­la­no­vac po­di­gao spo­me­nik Mi­loj­ku Ve­ljo­vi­ću ko­ji je od 1957. do 1963. po­sta­vio te­me­lje ču­ve­ne in­du­stri­je u tom me­stu
Спо­ме­ник Ми­лој­ку Ве­љо­ви­ћу у Гор­њем Ми­ла­нов­цу (Фо­то Ј. Ни­ко­лић)

Gor­nji Mi­la­no­vac – Na pri­stu­pu in­du­strij­skoj zo­ni, od pro­šle sed­mi­ce, na­mer­ni­ke po­zdra­vlja kip Mi­loj­ka Ve­ljo­vi­ća Ve­lja­ša (1928–2016), kao se­ća­nje na čo­ve­ka ko­ji je mo­žda ne­po­no­vlji­vim de­lom obe­le­žio pred­u­zet­nič­ki i dru­štve­ni ži­vot Gor­njeg Mi­la­nov­ca. Spo­me­nik je, uoči Cve­ti, dig­nut za­la­ga­njem ov­da­šnjih pri­vred­ni­ka i osta­će da sve­do­či o čo­ve­ku i da­ni­ma kad je na­se­lje po­red De­spo­to­vi­ce sta­sa­va­lo u moć­no fa­brič­ko sre­di­šte Sr­bi­je na raz­me­đu še­ste i sed­me de­ce­ni­je pro­šlog ve­ka.

‒ Ve­ljo­vi­ću pri­pa­da iz­u­zet­na ulo­ga za raz­voj i na­pre­dak na­še sre­di­ne, jer je za­slu­žan za osni­va­nje PIK-a „Ta­ko­vo”, mod­ne kon­fek­ci­je „Rud­nik”, fa­bri­ka „Me­ta­lac”, „Zve­zda” i ni­za dru­gih pred­u­ze­ća, a po­se­ban ko­lek­tiv na tom spi­sku bi­le su „Deč­je no­vi­ne” ‒ po­ru­čio je na ot­kri­va­nju be­le­ga, u svom slo­vu, De­jan Ko­va­če­vić, da­na­šnji pred­sed­nik op­šti­ne Gor­nji Mi­la­no­vac.

Ži­vo­to­pis Ve­ljo­vi­ćev sko­ro da je ne­u­po­re­div, po­čev od za­vi­čaj­nih Rta­ra kod Lu­ča­na, oda­kle je po­te­kao iz si­ro­ma­ške ku­će.

‒ Ta­ta je imao sa­mo de­set go­di­na kad je pre­šao u Tr­bu­ša­ne kod Čač­ka, u do­ma­ćin­stvo An­dri­ća, za se­o­skog slu­gu – ka­že za „Po­li­ti­ku” Mi­loj­kov sin Slo­bo­dan ko­ji da­nas, na­iz­men­ce, ži­vi u Čač­ku i Be­o­gra­du.

Mi­loj­ko je kao dva­de­se­to­go­di­šnjak bio ko­man­dant omla­din­ske rad­ne bri­ga­de na pru­zi Ša­mac–Sa­ra­je­vo i pri­hva­tao se pred­sed­nič­kih du­žno­sti u Ko­mu­ni­stič­koj par­ti­ji, od Gu­če, pre­ko Mi­la­nov­ca i Kra­lje­va, do čla­na Cen­tral­nog ko­mi­te­ta Sa­ve­za ko­mu­ni­sta Sr­bi­je. Ško­lo­vao se us­put, do ma­gi­stra eko­no­mi­je, i 1968. pre­šao u Be­o­grad. 

Bio je član (mi­ni­star) Iz­vr­šnog ve­ća Sr­bi­je, di­rek­tor u Sa­ve­znoj di­rek­ci­ji rob­nih re­zer­vi, pred­sed­nik Po­ljo­pri­vred­nog kom­bi­na­ta „Be­o­grad” (1981–1988), a u tom raz­do­blju PKB je sa­gra­dio ču­ve­ni kom­bi­nat „Ku­ban” u Kra­sno­jar­skoj obla­sti, de­lu da­na­šnje Ru­ske Fe­de­ra­ci­je.

Iz mi­ni­star­skih da­na u srp­skoj vla­di osta­le su pri­be­le­že­ne pre­gr­šti ra­znih zbi­ti­ja. Je­da­red je Ve­ljo­vić, u hod­ni­ku Se­kre­ta­ri­ja­ta za fi­nan­si­je RIV-a, sreo pred­sed­ni­ka Srp­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umet­no­sti, Ve­li­bo­ra Gli­go­ri­ća, s ko­ji se već znao. Uve­de ga u kan­ce­la­ri­ju, a aka­de­mik ve­li do je sti­gao po po­zi­vu ra­di po­ve­ća­nja do­dat­ka za aka­de­mi­ke, ko­ji je ta­da bio 10.000 di­na­ra. Mi­loj­ka je na­lju­ti­lo to što je bi­ro­kra­ti­ja po­zva­la pred­sed­ni­ka i se­kre­ta­ra SA­NU da im do­la­ze na vra­ta, i od­mah za­po­ve­dio da se do­da­tak za aka­de­mi­ke iz­jed­na­či sa onim što pri­ma­ju lju­di na naj­vi­šim du­žno­sti­ma u re­pu­bli­ci. Da­kle, 30.000 me­seč­no.

Dru­gom pri­li­kom, kad je usva­jan bu­džet Sr­bi­je, uneo je od­red­bu da se u struč­nim slu­žba­ma, gde ra­de uglav­nom se­de gla­ve, pri­mi po je­dan pri­prav­nik na 30 za­po­sle­nih. Ko to ne iz­vr­ši ne­će pri­mi­ti pla­tu za na­red­ni me­sec, april.

Go­di­ne 1970. šef ka­bi­ne­ta pred­sed­ni­ka RIV-a po­ru­či Ve­ljo­vi­ću da de­le­ga­ci­ja so­lun­skih rat­ni­ka, ko­ji baš ni­su bi­li dr­žav­ni mi­lje­ni­ci u to do­ba, tra­ži pri­jem. Oni bi, re­ko­še pu­to­va­li u So­lun da bi po­lo­ži­li ven­ce na srp­sko gro­blje Zej­tin­lik. Sa­mo, ne­ma­ju pa­ra.

Ve­ljo­vić im je obez­be­dio dva auto­bu­sa ča­čan­skog „Auto­pre­vo­za” sa pra­ti­o­ci­ma, pre­vo­di­o­ci­ma i ser­vi­som za po­slu­ži­va­nje to­kom pu­ta.

Osta­do­še u ne­ve­ri­ci.

„Bi­li su zbu­nje­ni mo­jim pred­lo­gom i ta­da je je­dan od čla­no­va de­le­ga­ci­je, sa­ni­tet­ski pu­kov­nik Srp­ske voj­ske, pro­fe­sor i di­rek­tor Ne­u­rop­si­hi­ja­trij­ske bol­ni­ce u Be­o­gra­du dr Uroš Je­kić iz­va­dio ne­ki zgu­žva­ni pa­pi­rić, raz­vio ga, pru­žio mi i pi­tao šta vi­dim na tom cr­te­žu – re­bu­su. Oči­gled­no, vr­šio je test da bi vi­deo da li sam psi­hič­ki nor­ma­lan. Od­go­vo­rio sam i po­go­dio šta je na cr­te­žu” ‒ se­ćao se ka­sni­je Ve­ljo­vić.

Rat­ni­ci su kre­nu­li o tro­šku bu­džet­ske re­zer­ve i to je bio pr­vi i je­di­ni put po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta kad je 35 bra­ni­la­ca otadž­bi­ne po­se­ti­lo srp­sko gro­blje u grč­koj lu­ci.

Mi­loj­ko Ve­ljo­vić je, ina­če, deo ži­vo­ta bio u bra­ku sa Ma­ri­jom Bak­som, ita­li­jan­sko-ju­go­slo­ven­skom glu­mi­com, jed­nom od naj­lep­ših že­na svog do­ba, pa je broj­ne go­di­ne pro­veo u Ita­li­ji.

Komеntari2
e59e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

"Izgrađene fabrike"
Ako su neke fabrike i izgrađene od strane komunista, do pada komunizma (1991) od njih su ostale samo ruševine. A naslednici te "plejade stvaralaca" su u stvari današnji tajkuni koji su preuzeli te ruševine za 1 dinar.
Senior75 inzenjer
Gotovo svi direktori iz tog perioda imaju svoje "zaduzbine" od najmanje jedne izgradjene fabrike.To je bila plejada stvaralaca, koja je radila iz patriotskih pobuda I licne harizme.Takve kadrove strucne, postene, prave patriote Srbija vise nikad nece imati.Njima bi trebali da dizu spomenike GULANFERI koji su privatizacijom (otimacinom) dosli do tih njihovih dela.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja