Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Od se­o­skog slu­ge do mi­ni­stra

Gor­nji Mi­la­no­vac po­di­gao spo­me­nik Mi­loj­ku Ve­ljo­vi­ću ko­ji je od 1957. do 1963. po­sta­vio te­me­lje ču­ve­ne in­du­stri­je u tom me­stu
Спо­ме­ник Ми­лој­ку Ве­љо­ви­ћу у Гор­њем Ми­ла­нов­цу (Фо­то Ј. Ни­ко­лић)

Gor­nji Mi­la­no­vac – Na pri­stu­pu in­du­strij­skoj zo­ni, od pro­šle sed­mi­ce, na­mer­ni­ke po­zdra­vlja kip Mi­loj­ka Ve­ljo­vi­ća Ve­lja­ša (1928–2016), kao se­ća­nje na čo­ve­ka ko­ji je mo­žda ne­po­no­vlji­vim de­lom obe­le­žio pred­u­zet­nič­ki i dru­štve­ni ži­vot Gor­njeg Mi­la­nov­ca. Spo­me­nik je, uoči Cve­ti, dig­nut za­la­ga­njem ov­da­šnjih pri­vred­ni­ka i osta­će da sve­do­či o čo­ve­ku i da­ni­ma kad je na­se­lje po­red De­spo­to­vi­ce sta­sa­va­lo u moć­no fa­brič­ko sre­di­šte Sr­bi­je na raz­me­đu še­ste i sed­me de­ce­ni­je pro­šlog ve­ka.

‒ Ve­ljo­vi­ću pri­pa­da iz­u­zet­na ulo­ga za raz­voj i na­pre­dak na­še sre­di­ne, jer je za­slu­žan za osni­va­nje PIK-a „Ta­ko­vo”, mod­ne kon­fek­ci­je „Rud­nik”, fa­bri­ka „Me­ta­lac”, „Zve­zda” i ni­za dru­gih pred­u­ze­ća, a po­se­ban ko­lek­tiv na tom spi­sku bi­le su „Deč­je no­vi­ne” ‒ po­ru­čio je na ot­kri­va­nju be­le­ga, u svom slo­vu, De­jan Ko­va­če­vić, da­na­šnji pred­sed­nik op­šti­ne Gor­nji Mi­la­no­vac.

Ži­vo­to­pis Ve­ljo­vi­ćev sko­ro da je ne­u­po­re­div, po­čev od za­vi­čaj­nih Rta­ra kod Lu­ča­na, oda­kle je po­te­kao iz si­ro­ma­ške ku­će.

‒ Ta­ta je imao sa­mo de­set go­di­na kad je pre­šao u Tr­bu­ša­ne kod Čač­ka, u do­ma­ćin­stvo An­dri­ća, za se­o­skog slu­gu – ka­že za „Po­li­ti­ku” Mi­loj­kov sin Slo­bo­dan ko­ji da­nas, na­iz­men­ce, ži­vi u Čač­ku i Be­o­gra­du.

Mi­loj­ko je kao dva­de­se­to­go­di­šnjak bio ko­man­dant omla­din­ske rad­ne bri­ga­de na pru­zi Ša­mac–Sa­ra­je­vo i pri­hva­tao se pred­sed­nič­kih du­žno­sti u Ko­mu­ni­stič­koj par­ti­ji, od Gu­če, pre­ko Mi­la­nov­ca i Kra­lje­va, do čla­na Cen­tral­nog ko­mi­te­ta Sa­ve­za ko­mu­ni­sta Sr­bi­je. Ško­lo­vao se us­put, do ma­gi­stra eko­no­mi­je, i 1968. pre­šao u Be­o­grad. 

Bio je član (mi­ni­star) Iz­vr­šnog ve­ća Sr­bi­je, di­rek­tor u Sa­ve­znoj di­rek­ci­ji rob­nih re­zer­vi, pred­sed­nik Po­ljo­pri­vred­nog kom­bi­na­ta „Be­o­grad” (1981–1988), a u tom raz­do­blju PKB je sa­gra­dio ču­ve­ni kom­bi­nat „Ku­ban” u Kra­sno­jar­skoj obla­sti, de­lu da­na­šnje Ru­ske Fe­de­ra­ci­je.

Iz mi­ni­star­skih da­na u srp­skoj vla­di osta­le su pri­be­le­že­ne pre­gr­šti ra­znih zbi­ti­ja. Je­da­red je Ve­ljo­vić, u hod­ni­ku Se­kre­ta­ri­ja­ta za fi­nan­si­je RIV-a, sreo pred­sed­ni­ka Srp­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umet­no­sti, Ve­li­bo­ra Gli­go­ri­ća, s ko­ji se već znao. Uve­de ga u kan­ce­la­ri­ju, a aka­de­mik ve­li do je sti­gao po po­zi­vu ra­di po­ve­ća­nja do­dat­ka za aka­de­mi­ke, ko­ji je ta­da bio 10.000 di­na­ra. Mi­loj­ka je na­lju­ti­lo to što je bi­ro­kra­ti­ja po­zva­la pred­sed­ni­ka i se­kre­ta­ra SA­NU da im do­la­ze na vra­ta, i od­mah za­po­ve­dio da se do­da­tak za aka­de­mi­ke iz­jed­na­či sa onim što pri­ma­ju lju­di na naj­vi­šim du­žno­sti­ma u re­pu­bli­ci. Da­kle, 30.000 me­seč­no.

Dru­gom pri­li­kom, kad je usva­jan bu­džet Sr­bi­je, uneo je od­red­bu da se u struč­nim slu­žba­ma, gde ra­de uglav­nom se­de gla­ve, pri­mi po je­dan pri­prav­nik na 30 za­po­sle­nih. Ko to ne iz­vr­ši ne­će pri­mi­ti pla­tu za na­red­ni me­sec, april.

Go­di­ne 1970. šef ka­bi­ne­ta pred­sed­ni­ka RIV-a po­ru­či Ve­ljo­vi­ću da de­le­ga­ci­ja so­lun­skih rat­ni­ka, ko­ji baš ni­su bi­li dr­žav­ni mi­lje­ni­ci u to do­ba, tra­ži pri­jem. Oni bi, re­ko­še pu­to­va­li u So­lun da bi po­lo­ži­li ven­ce na srp­sko gro­blje Zej­tin­lik. Sa­mo, ne­ma­ju pa­ra.

Ve­ljo­vić im je obez­be­dio dva auto­bu­sa ča­čan­skog „Auto­pre­vo­za” sa pra­ti­o­ci­ma, pre­vo­di­o­ci­ma i ser­vi­som za po­slu­ži­va­nje to­kom pu­ta.

Osta­do­še u ne­ve­ri­ci.

„Bi­li su zbu­nje­ni mo­jim pred­lo­gom i ta­da je je­dan od čla­no­va de­le­ga­ci­je, sa­ni­tet­ski pu­kov­nik Srp­ske voj­ske, pro­fe­sor i di­rek­tor Ne­u­rop­si­hi­ja­trij­ske bol­ni­ce u Be­o­gra­du dr Uroš Je­kić iz­va­dio ne­ki zgu­žva­ni pa­pi­rić, raz­vio ga, pru­žio mi i pi­tao šta vi­dim na tom cr­te­žu – re­bu­su. Oči­gled­no, vr­šio je test da bi vi­deo da li sam psi­hič­ki nor­ma­lan. Od­go­vo­rio sam i po­go­dio šta je na cr­te­žu” ‒ se­ćao se ka­sni­je Ve­ljo­vić.

Rat­ni­ci su kre­nu­li o tro­šku bu­džet­ske re­zer­ve i to je bio pr­vi i je­di­ni put po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta kad je 35 bra­ni­la­ca otadž­bi­ne po­se­ti­lo srp­sko gro­blje u grč­koj lu­ci.

Mi­loj­ko Ve­ljo­vić je, ina­če, deo ži­vo­ta bio u bra­ku sa Ma­ri­jom Bak­som, ita­li­jan­sko-ju­go­slo­ven­skom glu­mi­com, jed­nom od naj­lep­ših že­na svog do­ba, pa je broj­ne go­di­ne pro­veo u Ita­li­ji.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

"Izgrađene fabrike"
Ako su neke fabrike i izgrađene od strane komunista, do pada komunizma (1991) od njih su ostale samo ruševine. A naslednici te "plejade stvaralaca" su u stvari današnji tajkuni koji su preuzeli te ruševine za 1 dinar.
Senior75 inzenjer
Gotovo svi direktori iz tog perioda imaju svoje "zaduzbine" od najmanje jedne izgradjene fabrike.To je bila plejada stvaralaca, koja je radila iz patriotskih pobuda I licne harizme.Takve kadrove strucne, postene, prave patriote Srbija vise nikad nece imati.Njima bi trebali da dizu spomenike GULANFERI koji su privatizacijom (otimacinom) dosli do tih njihovih dela.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.