Imun na sajber napade

Kragujevac – Naučna fantastika nije više samo filmska tema, već stvarnost koja se odigrava pred našim očima. U računarski deo Državnog data centra, u kome sve vibrira od rada moćnih mašina i sistema za napajanje i hlađenje, ulazi se kroz kapsule koje kao da vas teleportuju u čudesan svet tehnike bez premca u ovom delu Evrope. U izgradnju modernog objekta država je uložila desetine miliona evra. Mislilo se na svaki detalj, kaže Danilo Savić (1974), direktor „Data klaud tehnolodži”, komercijalnog dela Državnog data centra u kome je memorijski prostor već zakupilo deset naših i stranih kompanija, među kojima su IBM, „Huavej”, „Telekom”, „Komtrejd”, RTS.

– Data centar je iz dva dela. Jedan služi za čuvanje podataka naše države, vlade, skupštine, Agencije za lekove i medicinska sredstva, a ima mesta i za podatke lokalnih uprava. Tim delom upravlja Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, čovek koji je najzaslužniji za pokretanje ovog velikog sistema. Ja vodim komercijalni deo Državnog data centra koji raspolaže sa 160 rek ormara, a naše i strane kompanije su već zakupile 12 odsto memorijskog prostora. Država je u izgradnju uložila 30 miliona evra, ali je poenta da sami zaradimo novac za plate i održavanje sistema – objašnjava sagovornik „Politike”.

Kapacitet centra, koji može da povuče struju snage 14 megavata, iznosi 960 rek ormara. Šta su rek ormari? To su sofisticirani plakari s moćnim računarima koji su povezani gomilom isprepletanih žica koje vijugaju kroz lavirint hodnika.

– U centru radi 13 vrhunskih mladih inženjera sa Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu. Najveći potencijal ovog centra su, zapravo, ljudi. Naši stručnjaci, koji se neprekidno usavršavaju, sada mogu da rade bilo gde u svetu. I ja, iako imam i znanja i životnog iskustva, i dalje učim. Rastem s ovim centrom – s ponosom kaže Savić, mašinski inženjer iz Kragujevca, jedan od naših najvećih stručnjaka u oblasti zaštite informacionih sistema od sajber napada.

Bezbednost objekta je na vrhunskom nivou. Radnici obezbeđenja su uvek tu, a spolja i iznutra se nalazi više od 200 kamera koje sliku šalju u kontrolnu sobu iz koje se prati i rad računarskih sistema. Reč je o dva nivoa zaštite, fizičkom koji čini SOC (Sekjuriti operejšen sistem), i tehnološkom koji predstavlja NOC (Netvork operejšen sistem).

– Svi sistemi napajanja i zaštite su redundantni, kako se to stručno kaže. U stvari, sve je dvostruko, ali ništa nije višak. Električnom energijom se napajamo iz dva nezavisna toka, a ako struja potpuno nestane, za 15 sekundi se pokreću moćni dizel agregati sa snažnim brodskim motorima koji sistem održavaju 96 sati u punom kapacitetu. Svaki naš klijent ima zasebne virtuelne tunele kojima dolazi do svojih podataka, tako da je bilo kakva zloupotreba isključena. Uveren sam da smo imuni na sajber napade. Bio sam u Luksemburgu gde NATO čuva svoje podatke, taj data centar je triput veći od našeg, ali smo po opremi i bezbednosti potpuno ravnopravni – navodi naš sagovornik.

Tehničke kuriozitete objekta, u kome je posetiocima zabranjeno da snimaju i fotografišu, predstavljaju sistemi protivpožarne zaštite i autonomnog napajanje toplotnom energijom.

– U računarskom delu su ogromne temperature, a sistemi za hlađenje istovremeno isisavaju topao vazduh i dovode ga do administrativnog dela, odnosno do naših kancelarija i prostorija za odmor i rekreaciju, pa i do menze u kojoj zaposleni mogu da se okrepe. Ovde se dežura 24 sati dnevno 365 dana u godini. Što se tiče mogućeg varničenja, ispod čitave površine poda gde prolaze kablovi nalazi se šupljina od 60 centimetara u koju se, ako dođe do havarije, ispušta gas koji usisava kiseonik, tako da vatra ne može da se proširi. Svaka čast „Mašinoprojektu” kako je napravio objekat. I mnoge naše firme koje su izvodile radove, sada imaju odlične reference i mogu ovakve objekte da grade bilo gde na planeti – objašnjava Savić.

Namera Državnog data centra je da usluge ponudi i susednim zemljama, BiH, Crnoj Gori, S. Makedoniji. Sadašnji kapaciteti, poručuje direktor Savić, mogu da se prošire. Objekat je izgrađen na parceli od 42 hektara, a lokacija, koja je mesecima ispitivana, ispunjava najviše svetske standarde, pa i one koji se tiču klimatskih parametara, vazdušnih koridora i trusnosti zemljišta. Na istom mestu se već gradi data centar koji će koristiti naše bezbednosne službe, vojska, policija, BIA. To je posebna priča.

Superračunar za veštačku inteligenciju

Državni data centar u Kragujevcu će već ove jeseni biti opremljen superbrzim računarom koji će omogućiti razvoj veštačke inteligencije u Srbiji. Biće to veliki napredak, kaže direktor Savić, poručujući da etika u nauci nikako ne sme biti zanemarena.

– Možda ovo nekog može i da uplaši. I sam pripadam generaciji koja je odrasla uz fudbalsku loptu na poljančetu, u eri bez računara. Znam šta misle stariji kad im se pomenu mašine koje liče na ljude. Zato i insistiram da se u nauci sačuva etika, da svaki eksperiment bude na korist, a ne na štetu čovečanstva.