četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 04.05.2021. u 21:00 Katarina Đorđević

U vremenu krize bujaju teorije zavere

Zanimljivo je da ljudi koji veruju u zavere često veruju u suprotstavljene teorije, recimo da kovid 19 prouzrokuje 5G tehnologija, ali istovremeno misle da je koronu stvorio Bil Gejts da bi ljudima ugradio mikročip, kaže dr Jovan Bajford, profesor psihologije na Otvorenom univerzitetu u Londonu
(Фото Пиксабеј)

„Danas gotovo da nema dramatičnog ili neočekivanog događaja, bilo da se radi o terorističkom napadu, političkom ubistvu, vremenskoj nepogodi, ratu, ekonomskoj krizi ili pandemiji virusa korona, koji neće prouzrokovati pojavu teorija zavere. One cvetaju u vremenu krize jer na složeno pitanje, prosto rečeno, nude jednostavan i nedvosmislen odgovor – naročito kada javnost zvanično objašnjenje nekog događaja smatra manjkavim ili neuverljivim. Kriza koju trenutno preživljavamo dobar je primer za to”, kaže dr Jovan Bajford, profesor psihologije na Otvorenom univerzitetu u Velikoj Britaniji, u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku”.

Naš sagovornik, koji više od dve decenije izučava teorije zavere i koji je deo svojih naučnih istraživanja pretočio i u knjigu „Teorije zavere: Srbija protiv novog svetskog poretka”, u kojoj je analizirao zavere u našoj zemlji za vreme NATO bombardovanja, ističe da je od početka pandemije virusa korona postojao nesklad između naizgled banalnog uzroka pandemije (transmisije virusa sa životinje na čoveka u Vuhanu) i dramatičnih posledica – samo nekoliko meseci kasnije ceo svet je praktično stao.

„Pošto smo navikli da dramatični događaji imaju dramatičan uzrok, objašnjenje o slepim miševima i pangolinima mnogima je delovalo neuverljivo. S obzirom na to da je reč o novom virusu, bilo je dosta nepoznanica o načinu njegove transmisije, zaraznosti i mortalitetu, metodama lečenja... Mere suzbijanja epidemije su se menjale, a naučna saznanja su sticana u hodu. To je kod mnogih ljudi prouzrokovalo sumnju, pogotovo kod onih koji od nauke očekuju izvesnost. Teorije zavere zadovoljavaju potrebu za izvesnošću jer nude jasan, nedvosmislen i zavodljiv odgovor na pitanje zašto nam se sve ovo dešava. Kroz priču o mahinacijama farmaceutske industrije, svetske elite, moćnih država ili tehnoloških kompanija, one su uspostavile ravnotežu u srazmeri uzroka i posledice i nametnule se kao relevantno alternativno objašnjenje”, objašnjava naš sagovornik.

Jovan Bajford ističe da socijalni psiholozi već decenijama pokušavaju da definišu psihološki profil osobe koja veruje u te teorije – u tu svrhu analizirali su na desetine različitih psiholoških karakteristika, od strukture ličnosti, preko političkih stavova i uverenja, do raznih kognitivnih faktora. Međutim, za sada bez značajnijih rezultata.

„Ako smo išta saznali iz ovih istraživanja, to je da su, kada je reč o teorijama zavere, pobornici i skeptici u psihološkom smislu mnogo sličniji jedni drugima nego što većina ljudi pretpostavlja. Međutim, pitanje zašto jedna osoba veruje u teorije zavere, a druga ne, zapravo i nije najvažnije. Mnogo je bitnije proučavati zašto u vremenu kriza, pandemije i socijalnih previranja potpuno normalni ljudi, različitih psiholoških profila i karakteristika, pronalaze nešto uverljivo u njima”, kaže Bajford i dodaje da nema pouzdanih dokaza da je podložnost teorijama zavera u vezi s inteligencijom ili nivoom obrazovanja.

„Da na teorije zavere nasedaju ili da ih šire samo neinteligentni ili neobrazovani ljudi, one bi bile mnogo manji društveni problem nego sto jesu. Skeptici one koji veruju u zavere često smatraju za neobrazovane budale. Ali pobornici teorija zavere ne ostaju im dužni. Oni slično misle o skepticima, za koje tvrde da su naivni i glupi pošto su naseli na zvaničnu verziju događaja. Međutim, zanimljivo je da ljudi koji veruju u zavere često veruju u različite međusobno suprotstavljene teorije. Na primer, veruju da kovid 19 prouzrokuje 5G tehnologija, ali istovremeno misle da je koronu stvorio Bil Gejts da bi ljudima ugradio mikročip. Ovo je važno jer ukazuje da mnogi ljudi ne veruju slepo u jednu teoriju, već različite teorije zavere koje su u opticaju koriste kao resurs na koji, po potrebi i u zavisnosti od konteksta, mogu da se pozovu i da ga iskoriste da sebi i drugima objasne sve ovo što nam se dešava, iskažu sumnju u zvaničnu verziju događaja ili daju izraz svojim bojaznima, odnosno osećaju bespomoćnosti. Dakle, privlačnost teorija zavere ne leži u njihovoj uverljivosti ili konkretnom sadržaju, već u utisku koje stvaraju kod onih koji u njih veruju”, naglašava Bajford.

Ovaj psiholog objašnjava da ma koliko teorije zavere delovale zastrašujuće, one ipak izazivaju olakšanje jer omogućavaju da se pandemija pripiše uzroku koji se u krajnjoj liniji može kontrolisati. Teorije zavere u sebi uvek sadrže nerealističnu nadu da onog trenutka kada se razotkrije zavera, svet će se vratiti na staro i dobro će pobediti zlo. Osim toga, one su veliki izvor samouverenosti. Ljudi koji u njih veruju često imaju osećaj da su deo junačke manjine koja se odupire masovnoj manipulaciji i koja je uspela da dokuči kako svet funkcioniše i zašto nam se dešava to što nam se dešava. Taj osećaj superiornosti, čak i u odnosu na nauku i eksperte, veoma je ugodan, i to je jedan od razloga zašto je one koji veruju u teorije zavere teško razuveriti.

„Istraživanja pokazuju da postoje regionalne razlike i da su teorije zavere više zastupljene u regionima o čijoj su sudbini, kroz istoriju, često odlučivali drugi – pre svega velike sile. To je slučaj s Balkanom, Bliskim istokom i delovima Afrike. Tamo gde je ideja o tome da vam neko radi o glavi sastavni deo istorijskog iskustva i folklora, lakše je ubediti ljude da su žrtva zavere, bilo da se radi o politici ili pandemiji. U Srbiji su teorije zavere bile deo zvaničnog diskursa tokom devedesetih, a posebno u vreme NATO bombardovanja. Ideja da se Srbija našla na udaru novog svetskog poretka bila je opšteprihvaćena. Teorije zavere koje nalazimo danas su, naravno, potpuno drugačije u smislu konkretnog sadržaja, ali osnovni motiv je isti – ništa nije onako kako izgleda, a interpretacija stvarnosti koju nam serviraju samo je paravan za zakulisne radnje svetskih moćnika”, kaže naš sagovornik.

U knjizi „Teorija zavere: Srbija protiv novog svetskog poretka”, baziranoj na doktorskoj tezi, Jovan Bajford je nastojao da objasni zašto su teorije zavere postale toliko popularne u proleće 1999, ali i kako su određene ekstremne vrste teorija zavere, kao što su jevrejska urota protiv Srba ili paranormalni aspekti rata protiv Srbije, tada postale deo matičnog toka.

„Iako to istraživanje jeste bilo o Srbiji u jednom konkretnom istorijskom trenutku, glavna tema ipak su bile teorije zavere. Analizirajući njihovu retoriku i logiku, pokušao sam da utvrdim kako i zašto se one nameću u kriznim situacijama i kako sama ideja da tamo negde neko vuče konce svetske politike otvara vrata i nekim krajnje bizarnim uverenjima. Kasnije sam napisao još jednu knjigu na ovu temu, ’Kritički uvod u teorije zavere’, koja je objavljena na engleskom. U njoj sam nastojao da neka od saznanja iz svog istraživanja srbijanskog zavereničkog diskursa produbim i primenim na teorije zavere u drugim kontekstima jer su teorije zavere oduvek bile globalni fenomen, što popularnost zavereničkih interpretacija pandemije virusa korona i potvrđuje”, zaključuje dr Jovan Bajford.

Komеntari27
c8dfe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Teorije zavere
Teorije zavere nisu primarno posledica stvarnih kriza, koje svakako postoje. Bilo je kriza i ranije ali je bilo manje gluposti. Širenje teorija zavere je posledica dva fenomena (1) propasti obrazovnog sistema i (2) novih tehnoloških mogućnosti masovnog širenja smešnih dezinformacija polupismenim korisnicima tzv. "društvenih mreža". Ti ljudi su npr. dovoljno pismeni da pročitaju kako će neko da im ubrizga "čipove" vakcinom ali nisu dovoljno obrazovani da shvate da to nije praktično moguće isl.
Ksenija
Kad shvatimo sta nam se desava bice kasno kao u doba Noja kada je dosao potop.Vreme ce pokazati ko je bio u pravu.Tada ce sve maske pasti.
teoreticar zavere
Da, kao sto je pokazalo u doba Noja i njegovog potopa... Nego, ko je onda bio u pravu a ko nije?
Бојан
Испада да је права завера само оно што запад окарактерише као такву а све остало су глупости. Дакле, руска држава се заверила да убије Скрипаља и Наваљног новичком. Ирак заверенички производио оружје масовног уништења. Бедуини сковали завееру и надмудрили најјачу светску силу па авионима рушили Њујорк. Када Јевреји управљају америчком политиком онда је то случајност. Када неко упорно покушава да од Србије отме КиМ и то је случајност.
Lillah
Стереотип је "да су теорије завере више заступљене у регионима о чијој су судбини, кроз историју, често одлучивали други – пре свега велике силе". Теорије завере су управо настале, а и нејраспрострањеније су у САД.
Zlatan
Jovan je klasican primer "rezimskog" coveka koji s "aspekta nauke" pokusava da dokaze da sve sto nije u skladu s interesima globalizma treba definisati kao teoriju zavere. Nadam se da ce Dr. Jovan procitati ovaj svoj tekst a ne bi bilo los i komentare pa da odgovori na sledece pitanje. Napad na Iraq bio je potkrepljen cinjenicom da poseduju sredstva za masovono unistenje. Svi koji su tvrdili suprotno bili su teoreticari. Na kraju ispade obrnuti. Moj Jovane dzaba si krecio.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja