subota, 12.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Evropa traži novi Magelanov put

EU i Indija 8. maja pregovaraju o alternativi kineskom projektu „Pojas i put” i novoj saradnji u „trećim zemljama”
Нафтна складишта у иранској луци Чабахар (Фото EPA-EFE/Abedin Taherkenareh)

Jedan brod. Nevreme. Loša navigacija. Devet milijardi dolara zbirne štete. To je ishod šestodnevnog nasukavanja u glib u koji je krajem marta upao „Ever Given”, jedan od najvećih teretnih brodova na svetu, unutar Sueckog kanala, ključne veštačke arterije globalnog pomorskog saobraćaja na pravcu istok–zapad, već 152 godine.

Da li je pomorski pravac Indijski okean – Crveno more – Mediteran, jedina opcija trgovinskog prometa između Azije i Evrope (od Urala do Atlantika) koja se isplati?

Inženjeri carske Rusije videli su na karti sveta u 19. veku još jednu opciju pravcem sever–jug – između Kaspijskog jezera i iranske obale Indijskog okeana.

Krajem maja Indija otvara svoju prvu lučku ispostavu u inostranstvu, upravo u Čabaharu, jedinoj iranskoj luci na Indijskom okeanu, najavio je nedavno zvanični Nju Delhi. Ova luka inače nije daleko od pakistanske luke Gvadahar, u koju velike nade polaže kineski međunarodni projekat „Pojas i put”.

Čabaharu je mesto na trasi međunarodnog koridora „Sever–jug 13”, u kojem učestvuje 13 država, zajednički su proletos objavili indijski šef diplomatije Subramanjam Džaišankar i indijski ministar luka i brodarstva Manšuk Mandavija.

Indija je, zajedno s Iranom i Rusijom, pokretač transmodalnog međunarodnog koridora sever–jug, zamišljene 7.200 kilometara duge plovno-pružno-putne veze između Mumbaija i Moskve, preko iranske luke Bandar Abas u Persijskom zalivu.

Moskva, Teheran i Nju Delhi potpisali su maja 2002. u Sankt Peterburgu sporazum o osnivanju koridora poznatijeg pod akronimom  INSTC (International North South Transport Corridor – Međunarodni transportni koridor sever–jug). Ipak, od tada su prošle više od decenije, dok prvi transportni kraci alternative Ormuskom prolazu i Sueckom kanalu nisu zaživeli. Transport robe ovim pravcem iz Azije ka Evropi i obrnuto, 30 odsto je jevtiniji i 40 odsto kraći nego sadašnje tradicionalne rute, procenjuje Udruženje špeditera Indije.

Ulazak luke Čabahar u sastav transportne mreže INSTC promeniće geopolitiku regiona, optimistično je objavio Muhamed Eslami, iranski ministar puteva i urbanog razvoja, na nedavnom skupu sa zvaničnicima Indije.

Teheran je s tom ambicijom već krenuo u izgradnju 600 kilometara duge železničke pruge od Čabahara do Zahedana, prestonice provincije Sistan-Balučestan nadomak granice s Avganistanom. Auto-put preko Kabula i Taškenta biće „istočno krilo” projekta INSTC, objavio je indijski ministar inostranih poslova.

U međuvremenu, vizionari i graditelji INSTC-a uveliko rade na putnom i železničkom kraku ovog koridora kroz Azerbejdžan, povezivanju Kazahstana i Turkmenistana s Iranom, kao i na koncesiji pruge koja bi preko Jermenije povezala Crno more s Persijskim zalivom.

Zaglibljenje „Ever Givena” u Sueckom kanalu krajem marta vratilo je u fokus međunarodne javnosti koridor INSTC.

„Koridor sever–jug ima velike šanse da zameni Suecki kanal, jer će skratiti trajanje transporta na 20 dana i doneti uštede do 30 odsto”, istakao je tih dana Kazem Džalali, iranski ambasador u Moskvi, u poruci na tri jezika na svom fejsbuk nalogu.

Najava zvuči primamljivo, bar kad je o profitu aktera međunarodne pomorske trgovine reč. Ima li zainteresovanih za biznis sa INSTC, u čijem su sastavu, pored trija osnivača, još i Turska, Azerbejdžan, Kazahstan, Jermenija, Belorusija, Tadžikistan, Kirgistan, Oman, Ukrajina, Sirija i Bugarska (kao posmatrač).

Javnih najava sa Zapada tim povodom još nema. Izvesno je ipak da EU veoma drži do obnove trgovinskih i investicionih veza sa Indijom (zapelo je još 2013. godine oko poljoprivrede i farmaceutske saradnje).

Tako je Portugalija, predsedavajuća EU do jula, najavila već početkom godine da obnovu i jačanje privredne saradnje s Indijom smatra „međunarodnim prioritetom EU”.

Domovina Fernanda Magelana, prvog evropskog moreplovca koji je pod portugalskom i španskom zastavom otplovio iz Evrope za Aziju (putujući na zapad), zakazala je za 20. april prvi EU samit „27” u Portu s indijskim premijerom Narendrom Modijem. Nažalost, pandemija se isprečila, tako da će ovaj samit, prema najavama, biti održan virtuelno, 8. maja.

„EU i Indija pregovaraju da krenu u zajedničke infrastrukturne projekte oko sveta, u najnovijem pokušaju nadmetanja s kineskom inicijativom ’Pojas i put’”, objavio je londonski „Fajnenšel tajms”. Nezvanično, Lisabon, Brisel i Nju Delhi razrađuju varijante zajedničkih infrastrukturnih projekata na domaćem, ali i „na terenu trećih zemalja”.

„Ako pregovarate s Kinom, a morate da pregovarate s Kinom kao drugom ekonomijom sveta i najmnogoljudnijom zemljom, onda morate da pregovarate i s Indijom”, ističe Augusto Santos Silva, šef portugalske diplomatije.

Na kojim bi se sve geografskim kotama poslovni interesi EU i Indije mogli ukrstiti, još je zagonetka.

Komеntari2
5a0e9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

post pandemic world
Clanak se bazira pre-pandemijskom stanju koje podrazumeva da ce se i dalje jugoistocna Azija te Kina i Indija biti "radionice sveta" odakle ce se svet snabdevati robom proizvdenoj po bagateli. Pandemija je pokazala da ovaj model nije vise odrziv i da zapad pre svega mora da vrati proizvodnju nazad. Primer je ovih dana Indija koja proizvodi pola svetskih vakcina svih vrsta a sama je u pandemijskom haosu. G7 sastanak ministra inostranih poslova ovih dana u Londonu se bavi posebno time.
Хронос
Једина озбиљна веза је постојећа линија из Кине ка Европи која траје 15 -17 дана. Бродови ма колико били савремени преко Суеца 45 - 50 дана. Мислим да су Кинези и Руси погрешили јер кад су обнављали пругу нису увели тзв кнтр на контеј. ( double stack ). Амерички систем али економичан. Пут преко Сев. Лед. Ок. је још увек сан и поред више од 40 моћних ледоломаца јер немају лука на том океану после Мурманска и Архангелска до Беринговог мора! Мораће да чекају отопљење!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja