subota, 12.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Zeleni dogovor

Više nije stvar koliko daleko možemo da odemo u stvaranju profita već da li će ostati dovoljno resursa da i trenutni način života koji karakteriše potrošački stil održimo
(Фото А. Васиљевић)

Pre industrijske revolucije, rast BDP-a je bio 0,5 odsto da bi u 19. veku ekonomija eksplodirala , upotreba resursa ali i privređivanje po glavi stanovnika nadmašili su sve što je do tada viđeno u ljudskoj civilizaciji.  Javile su se debate u kom pravcu dalje funkcionisanje ekonomije treba da ide, a dva najdominantnija pravca koja će obeležiti 20. vek jesu princip pravednosti i princip efikasnosti. Princip pravednosti bazirao se na pravednoj raspodeli resursa dok je princip efikasnosti bio baziran na efikasnoj ekonomiji koja daje svima šansu i stvara konkurenciju radi unapređenja proizvoda i usluga.

Stoleće koje je iza nas pokazuje da su ideje Adama Smita da rad pojedinca u sopstvenom interesu dovodi do blagostanja svih nadvladale ideje Marksa da se od svakoga prema sposobnostima resursi dele na svakoga prema potrebama.  Druga polovina stoleća je to naročito pokazala dok se sistem na istoku urušavao od neefikasnosti, na zapadu su cvetale progresivne liberalne ideje Miltona Fridmena. Ideje levice svakako nisu bile besmislene i razlog su sigurno što danas u svetu dominiraju političke ideje koje se baziraju na levom ili desnom centru a zapravo sadrže elemente i jedne i druge strane.

Dominacija kapitalističkog društvenog uređenja je učinila veliku stvar za čovečanstvo, od sedamdesetih godina prošlog veka 80 odsto ljudske populacije na svetu je izašlo iz siromaštva, a samo u protekle dve decenije to je učinilo 800 miliona Kineza.

Tokom kretanja ka begu od siromaštva i uvećanju prosperiteta promakla nam je važna stvar a ona će zasigurno obeležiti ideologije 21. veka, resursi su ograničeni. Više nije stvar koliko daleko možemo da odemo u stvaranju profita već da li će ostati dovoljno resursa da i trenutni način života koji karakteriše potrošački stil održimo.

Prilikom imenovanja nove evropske komisije predsednica Ursula fon der Lajen je kao svoj prvi potez najavila novi zeleni dogovor. Ponudila je novi zeleni dogovor, odnosno investicije od čak 100 milijardi evra u obnovu evropske ekonomije u pravcu održivog razvoja dok je bivšem predsedniku Trampu jedna od glavnih primedaba bila upravo zanemarivanje klimatskih promena i negativan stav prema Pariskom sporazumu.

Zaključci prethodnog Svetskog ekonomskog foruma bazirali su se na ideji profesora Klasua Švaba osnivača foruma da je neophodan veliki reset nakon korona krize  u kojem bi se odstupilo od postojećeg neoliberalnog kapitalizma a otpočelo kapitalizmom sa vrlinama. Kapitalizam koji ne bi zadovoljio samo deoničare već i aktere sistema a sve krećući se ka dekarbonizaciji društava, putem kojim su krenule najznačajnije međunarodne organizacije poput EU i UN.

Narodna skupština Srbije je nedavno usvojila finansijski aranžman koji ima za cilj bavljenje zelenom ekonomijom, usvojen je i zakon o klimatskim promenama što nas svrstava u red zemalja koje će u ovom segmentu pratiti trendove savremene politike.

Direktor agencije za zaštitu životne sredine

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari12
55022
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boris
Au bracika moj.Kad god vidim da se neko brine za blagostanje milijardera, odmah mu sve povjerujem na prvu.Ne postoje nikakve "progresivne" ideje, nego su problemi od Hamurabija uvijek isti,nebitno da l se vozimo konjskom zapregom ili avionom.Rani dvadeseti vijek je shvatio neophodnost masovnog, likvidnog sloja srednje klase koja ce izdrzavati one najsiromasnije,a istovremeno sluziti parazitima koji nasledjuju milijarde i stotine milijardi.Danas je taj sloj na izdisaju i odatle kuknjave iz Davosa
Милан...
Људи, прочитајте чланак у данашњој ПОЛИТИЦИ под насловом РЕНЕСАНСА МАРКСИЗМА У СРЦУ КАПИТАЛИЗМА. У САД "драстично су смањене шансе за људе млађе од 35 година, међу којима су и припадници средње класе, која је преоптерећена" (поднаслов текста). "Према анкети ЈуГов из новембра 2017. год., већина Американаца између 21 и 29 године више је наклоњена социјализму него капитализму и верује да амерички економски систем делује против њих". Велико хвала "Политици" и посебно новинарки Гордани С. Петровић.
Dr
Poenta članka je na OGRANIČENIM resursima naše planete. Istorijski prikaz i različite ideologije navedene su samo kao odnos prema profitu. U Nemačkoj, Zeleni će predvoditi narod, čija je svest sazrela. Pobediće ona ideja narod i država koja zelenu ekonomiju učini profitabilnom. Možda naše kašnjenje možemo da pretvorimo u prednost, npr. kao narod koji nema fiksni telefon pa nabavi najsavremeniji mobilni sistem komunikacije. Radović ovo dobro razume, on je iz generacije koja se školovala na Sorbon
Milan...
Dr. Poenta članka je odbrana kapitalizma, u kojem je dominacija pluralna (ekonomska, rodna ekološka).
Станиша
Директор Агенције за заштиту животне средине пише о Адаму Смиту, Марксу и Клаусу Шваби. Види се одмах да је рад Агенције поверен правом човеку.
Nema ljutnje
Gospodo komentatori, potpisnik kolumne nije lose mislio nego je lose napisao. A priznacete da je velika razlika izmedju misljenja i iznetog u zaru naprednog boljitka, ka nazadovanju civilizacijskih postulata. Nije on kriv sto su se kapitalisticki magnati zatrcali a cilj ni blizu. Kazu, ako ne lazu, da je Marks negde (ne znam gde) zapisao, da ce kapitalizam pojesti sam sebe. Pa ako je ista pogodio ovo su vremena njegovog prorokovanja. Nemoj da se ljutite na moju nepismenu malenkost. Cuh pa rekoh.
Milan...
«Misljenje je probno delanje» (Sigmund Frojd). Nije Marks nigde napisao da ce kapitlizam pojesti sam sebe. Marks je naucno-teorijski u 19. veku osmisljavao socijalnu revoluciju protiv kapitalizma. Posle pada Berlinskog zida semantickom kontrarevolucijonm uvedeni su borbeni pojmovi (globalizacija, privatizacija, totalitarizam..). Proterani su pojmovi humanizma, socijalne pravde, socijalne revolucije...jer navodno nema vise istorije ni istorijskih promena. Nastupilo je vreme pravdanja kapitalizma.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja