petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Granica Hrvatske i Crne Gore na Prevlaci ponovo aktuelna

Граница на копну, по хрватском схватању, више не би требало да буде спорна (Фото С. Ступарушић)

Ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman otputovaće krajem ove sedmice u Crnu Goru, ali zasad nema informacija da će granica dveju država biti jedna od tema, iako ju je crnogorska strana ponovno otvorila u kontekstu pregovora s EU i stava Unije da „više ne želi uvoziti granične probleme”, piše zagrebački Večernji list, prenosi Tanjug.

List podseća da su 2002., nakon odlaska snaga UNMOP-a, posmatračke misije na Prevlaci, dve države potpisale privremeni protokol o granici koji je i danas na snazi.

Dodaju da je crnogorski premijer Zdravko Krivokapić nezadovoljan protokolom jer se u tekstu kaže da je kopnena granica de fakto rešena, dok se o morskoj treba razgovarati i definitivno je utvrditi.

Crna Gora, piše list, smatra da su predmet spora i kopnena i morska granica.

„To je neslaganje i glavni razlog zbog kojeg nisu uspeli dosadašnji pokušaji definitivnog razgraničenja”, rekao je Krivokapić, podseća Večernji.

Granica na kopnu, po hrvatskom shvatanju, više ne bi trebalo da bude sporna iako je i ona po protokolu utvrđena kao privremena crta razgraničenja.

Ona, ukazuje se, sledi bivšu republičku granicu, a hrvatski je stav u svim teritorijalnim sporovima s državama bivše Jugoslavije isti - republičke granice u trenutku osamostaljenja postale su državne.

Međunarodno pravo podržava taj stav, kao i zaključci Badinterove komisije koja je u svom mišljenju broj 3 potvrdila da se to načelo primenjuje u slučaju raspada Jugoslavije, navodi list.

Crnogorski premijer spominje, kažu, mogućnost slanja spora na Arbitražni sud, ali to za Hrvatsku - nakon iskustva sa Slovenijom - nije opcija.

„Imamo i komisiju za granicu koja deluje i uvek smo spremni da obnovimo te razgovore. Naprotiv, smatramo da bi pitanje razgraničenja trebalo biti razrešeno u kraćem razdoblju jer nema razloga ni potrebe da dve susedne zemlje ne bi mogle da reše granicu u skladu s međunarodnim pravom”, saopštili su iz hrvatskog MVEP.

Komеntari11
ed7fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ZAvram
Тражили су Монтенегрини! Сада нека гледају!
ralence
Само три Државе су постојале са својим међународно потврђеним границама пре стварања СХС државе 1918 .То су Краљевине Србија и Црна Гора Османска Империја под притиском Западних сила предала је Б&Х Аустроугарској 1878 коју је иста онда окупирала са ондашњим бившњим Турским границама. Остали који су ушли у нову државу биле су бивше територије разних делова разних покрајина које нису имали никакво међународно право независних држава. Славонија и Далмација би имали иста права по неким веровањима
Luis
Sve da je to i tako, danas je to potpuno irelevantno. Ovdje je riječ da se mora utvrditi granica među državama, RH i CG. Problem kopnene može biti u razgraničenju vrhova iznad Vitaljine koji imaju skromnu stratešku važnost. Problem morske je složeniji, jer treba uzeti u obzir i otok Mamula, kao i pravce plovidbe u Boku, pretpostavljam. Povlačenje okomice sredinom je najlogičnije, no do otvorenog mora su i područja zanimljiva zbog podmorja.
Dragan Stankovic
Ako je tako zasto se onda menjaju granice Srbije?
ANTE BAN
Aktuelna može biti jedino -morska granica! Event. sporazum o morskoj granici može se temeljiti jedino na sporazumu Tudjman-Ćosić(kasnije- M.Panić) 1993.godine,kojim je nakon presude Badintera reguliran promet na hr-cg granici! Nakon svega toga kopnena granica ne može biti sporna, a za morsku je, u slučaju potrebe, dogovorena arbitraža. Usput; obje zemlje su NATO-članice; stoga- bez brige i strepnje, susjedi!
Milan
@Sasa Trajkovic, Prevlaka nije otok već izduženi poluotok.
sinonim
@Sasa Trajkovic- Srbija ima more. Znate, na dan kad je završena pruga Bg- Bar u listu "Politika" osvanuo je naslov- "Beograd je konačno izašao na more". Uostalom i ovo sada nije inicijativa Podgorice nego Beograda jer Crnogorci ni nemaju svoju vladu.
Prikaži još odgovora
Pio
Naravno. Republičke granice u trenutku osamostaljenja postale su državne. To je aksiom međunarodnog prava kad se radi o raspadu federalnih država. Jer kad bi historiju uvlačili u tu materiju onda se potavlja pitanje od koje godine treba krenuti kod definiranja granica. Napr., Srijem je u Austrugarskoj sve do njenog sloma 1918. bio administrativni dio Trojedne kraljevine Hrv. i Slavonije, Boka Kotorska je od Bečkog kongresa 1815. sve do 1918. bila dio pokrajine Dalmacije itd., itd.
Иван С. Белић
Аксиом међународног права не односи се на Хрвaтску јер она није била, 1918. сукцесор међународног права већ Србија и Аустрија јер ви нисте имали никаву државност у Аустрији. Дакле, како симболишу боје наше заставе: Црвено- Плаво- Бело, Српско је -зацело! Ако се пак позивате на неку неадекватну историју изађите на Википедију па ће те видети да је још у време Карла Великог, 9.век, граница према Србима била: Карловац, Карлобаг, Огулин, Вировитица.
milanče
Vidite Pio, kada već tako "dobro poznajete historiju" onda bi trebalo da znate da Hrvatska nikada kroz istoriju nije imala državu, a dobila je tek raspadom SFRJ Ondašnja Austrougarska je osvajala tuđe teritorije i narode, pa i vas Hrvate, Dalmatince, Slavonce i Bokelje. Srbija i Crna Gora su bile države, onako kako to definiše međunarodno pravo. Bile su i one povremeno pod tuđinom, ali su imale status države, a to se ne može porediti sa vašom pozicijom.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.