Petak, 17.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NAJAVLjENA VELIKA ULAGANjA U KULTURU GRADA

Čuvene svetske arhitekte na konkursu za Koncertnu dvoranu

Između TC „Ušće” i Palate Srbija krajem iduće ili početkom 2023. godine počeće izgradnja budućeg centra za umetnost najvišeg kvaliteta
Убудуће музика високог квалитета на Ушћу (Фото Н. Неговановић)

Izgradnja Koncertne dvorane Beogradske filharmonije između tržnog centra „Ušće” i Palate Srbija mogla bi da počne već krajem sledeće godine, a na međunarodni konkurs za idejno rešenje tog objekta, koji je u toku, javili su se najuticajniji predstavnici svetske arhitekture. Glavni gradski urbanista Marko Stojčić, kaže u razgovoru za Tanjug, da je cilj tog konkursa da najznačajnije svetske arhitekte daju svoje viđenje dvorane da bi se, kako očekuje, do kraja ove godine dobilo idejno rešenje objekta, a 2022. završilo projektovanje i počeli radovi.

Činjenicu da su se na konkurs javili najpriznatiji svetski znalci, Stojčić ocenjuje kao veliku vest za sve nas i navodi da žiri, koji će izabrati najbolje rešenje, čini devetoro domaćih i svetskih stručnjaka. Očekuje se da će se na jesen znati kako će izgledati taj, kako kaže, možda i najznačajniji objekat kulture na Balkanu. Stojčić je istakao da su u fazi pripreme ili projektovanja i drugi objekti u oblasti kulture u Beogradu čija bi gradnja trebalo da počne sledeće ili 2023. godine, a među njima je svakako i koncertna dvorana.

Stojčić navodi da je u pripremi i konkurs za objekat kulture na Trgu republike gde će, podseća, biti izgrađene metro stanica i javna garaža. Istakao je da će to, takođe, biti jedan od najznačajnijih objekata kulture u prestonici i da je plan da to bude multifunkcionalni kulturni centar.

– Još pišemo projektni zadatak, a konkurs će biti raspisan odmah nakon konkursa za izradu stanica za metro sistem – pojasnio je Stojčić i najavio da će sledeće godine Istorijski muzej Srbije biti useljen u zgradu nekadašnje železničke stanice na Savskom trgu, kao i da će biti uređen i prostor iza zgrade.

Marko Stojčić (Foto Tanjug)

Stojčić je pomenuo i izgradnju gradske galerije na Kosančićevom vencu koja će početi sledeće godine. U fazi pripreme je, kaže, Muzej automobila koji će se nalaziti ispod Brankovog mosta, na kraju Parka „Ušće”.

– To je lep objekat koji će Beograđanima prikazati fundus starih automobila koje imamo, a osim toga, tu će se održavati različite kulturne aktivnosti – rekao je Stojčić i najavio da će jedan od objekata kulture dobiti i čukaričko naselje Cerak.

Nema sumnje ipak da nedostižno prvo mesto na ovoj ambicioznoj listi pripada zdanju koje će biti podignuto u novobeogradskom Bloku 13. Glavni gradski urbanista nije precizirao kako će se tačno zvati, ali na zvaničnoj internet stranici najprestižnijeg srpskog orkestra piše da će to biti Koncertna dvora Beogradske filharmonije. Doduše, tamo se navodi da su „u igri” i drugi takozvani radni nazivi ‒ Nova zgrada Beogradske filharmonije, Nacionalna koncertna dvorana, Koncertna dvorana „Beograd” ‒ ali je svakako reč o istovetnom kapitalnom projektu, a za očekivati je da će novim objektom upravljati Beogradska filharmonija kojoj će tu biti i sedište.

Podsetimo se, 2017. i 2018. godine na tom istom prostoru Beogradska filharmonija održala je, pod vedrim nebom, najveće koncerte klasične muzike u istoriji Beograda i Srbije. Sledeći nastup je odložen zbog loših vremenskih uslova, a 2020. spektakl nije održan zbog pošasti zvane virus korona.

Za publiku 1.600 mesta

Prema podacima sa sajta Beogradske filharmonije novu Koncertnu dvoranu će činiti nekoliko glavnih prostorija ‒ koncertna sala sa 1.600 mesta za publiku, projektovana tako da omogući kvalitet svetskog nivoa za probe i izvođenje simfonijske muzike, recital sala sa maksimalnim kapacitetom od 400 mesta, studio opremljen tehnologijom koja omogućava inovacije pri izvođenju i snimanju muzike, koji će moći da se koristi i kao manji koncertni prostor sa 100 mesta u publici, podijum koji će imati dvostruku namenu, kao prostor za izvođenje simfonijske muzike i za druge nastupe na otvorenom, uz kapacitet od 20.000 mesta za publiku u parku, i kao prostor za druge umetničke sadržaje, kao što su izložbe, ali i za događaje komercijalnog tipa.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
Prodali Sava centar ispod cene a sad prave novu koncertnu dvoranu zbog kojie će morati da se još jedna zelena površina pretvori u gomilu betona.
SLOBODAN MIKAVICA
Kakav ce biti pobijednik konkursa , naravno da to zavisi od zirija. Ako ziri bude bez vizije, dobicemo osrednje ostvarenje. Bojim se upravo toga.
Tу су нам, али их не видимо?!
Главна непешачка улица у Београду ( а таквих не би требало да има 5 -нигде па ни код нас ) неће бити уређена док зграда која се наслањала на задњу страну хотела "Москва"( која је сада само високи зид од цигала ) не буде враћена у свом изворном облику пре бомбардовања из 1941.г. или неком другом облику који ће такву фасаду покрити досегнувши потребну висину.Ни Трг "Славија"са голим фасадама ,када су зграде и без прозора у питању не би смела да остане у таквом стању.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.