Poljsko „ne” Evropi i Americi

POLjSKA SE BAŠ ZAINATILA. Pregovori Varšave i Vašingtona o postavljanju dela američkog raketnog štita na poljskoj teritoriji ozbiljno su zakočeni. Razlog: vlada premijera Donalda Tuska ocenila je da poslednja američka ponuda nedovoljno „pokriva” rizike kojima će biti izložena Poljska ukoliko pristane da postane deo raketne odbrane SAD u Evropi.

Varšava, naravno, nije rekla definitivno „ne” Amerikancima. Pregovori mogu da budu nastavljeni ukoliko SAD daju izdašniju ponudu.

Razgovori dveju država o postavljanju američkog antiraketnog štita su od samog početka krenuli traljavo. Poljska je ušla u pregovore s procenom da je Amerikancima izuzetno stalo do ove odbrane zbog čega je postavila ozbiljne i skupe uslove. Nezvanično se govorkalo da Varšava traži milijarde dolara za modernizaciju svoje armije i pristup najmodernijoj američkoj vojnoj tehnologiji.

Sjedinjene Države su, s druge strane, naviknute na poslušnost Poljske, ušle u ovu „trgovinu” s namerom da što manje plate.

Američko-poljski pregovori trenutno su prekinuti, ali se već naziru moguća rešenja. Tvrdo poljsko odbijanje primoraće SAD da razmisle o novoj, bogatijoj ponudi Varšavi ili će se opredeliti za nekog drugog partnera. Nezvanično se govori da Amerikanci već imaju kontakte s jednom od baltičkih zemalja koja bi uskočila umesto Poljske u raketni štit.

Amerikancima se, u svakom slučaju, žuri. Sledeće nedelje u Prag dolazi američki državni sekretar Kondoliza Rajs koja će, tom prilikom, potpisati sa Češkom sporazum o postavljanju dela američkog raketnog štita na njenoj teritoriji. Ostaje, međutim, pitanje šta uraditi s Poljskom gde je predviđeno postavljanje raketa za presretanje i obaranje neprijateljskih projektila.

Na potezu su i Poljaci i Amerikanci. Najrealnije je očekivati da će obe strane posegnuti za kompromisom i da će, na kraju, Varšava, ipak postati deo raketnog štita. Posebno zbog činjenice da predsednik Poljske Leh Kačinjski smatra da svakako treba prihvatiti američku ponudu.

Čak i tada ova priča neće biti završena. Treba očekivati „odgovor” Rusije koja se dosad odlučno protivila postavljanju ovog raketnog sistema u blizini svojih granica. Jedna od mogućih protivmera Moskve bilo bi preusmeravanje ruskih raketa na ciljeve u Poljskoj. A osećanje da živite na ruskom nišanu sigurno nije prijatno.

NEŠTO RANIJE POLjSKA JE REKLA „NE” I EVROPI. Poljski predsednik Leh Kačinjski najavio je da neće potpisati Lisabonski sporazum o reformi EU, čime je zadao još jedan udarac ionako poljuljanoj Uniji. Ovakav potez šef poljske države obrazložio je činjenicom da je posle irskog referenduma bespredmetno razmišljati o primeni Lisabonskog sporazuma.

Odluka Leha Kačinjskog izazvala je turbulencije i u Varšavi i u Briselu. Na domaćem terenu šefu države najglasnije se usprotivio premijer Donald Tusk.

„Ubeđeni smo da je ratifikacija Lisabonskog sporazuma u interesu Poljske”, izjavio je Tusk pozivajući predsednika Kačinjskog da preispita svoju odluku.

U centrali Evropske unije u Briselu ocenjeno je da se Kačinjski zapravo pridružio frontu protivnika reformi u kome se već nalaze Irska, češki predsednik Vaclav Klaus a delimično i Nemačka posle odluke tamošnjeg šefa države Horsta Kelera da pre potpisivanja Lisabonskog sporazuma sačeka zeleno svetlo Ustavnog suda.

Utisak je da je Kačinjski zapravo najviše briga napravio francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju. Francuski lider, čija država je upravo preuzela šestomesečno vođenje EU, dobio je neočekivano dodatni zadatak da „gasi” i poljsko nezadovoljstvo.

Francuz je već najavio posetu Varšavi i razgovore sa poljskim rukovodstvom o „vraćanju ove države na evropski kurs”. Sarkoziju je u međuvremenu podrška za ovaj posao stigla iz Berlina. Nemačka kancelarka Angela Merkel takođe je najavila da će „pritisnuti” Kačinjskog da ipak stavi potpis na Lisabonski sporazum.

NELSON MANDELA MOŽE DA ODAHNE. Najpoznatijeg svetskog borca protiv aparthejda, dugogodišnjeg predsednika Južnoafričke Republike i dobitnika Nobelove nagrade za mir SAD su skinule sa liste osoba osumnjičenih za terorizam.

Vest na prvi pogled izaziva nevericu, ali je tačna. Američki predsednik Džordž Buš upravo je potpisao izmenu zakona koji je godinama tretirao afričkog nobelovca kao teroristu. Zbog toga je Mandeli dosad bila potrebna specijalna dozvola ministarstva inostranih poslova za posetu Sjedinjenim Državama.

Vašington je osamdesetih godina prošlog veka Mandelinu partiju, Afrički nacionalni kongres, proglasio za terorističku organizaciju. Ova odluka je kasnije ukinuta, ali su Mandela i funkcioneri partije ostali na američkoj crnoj listi.

Samo nekoliko detalja iz biografije Nelsona Mandele ukazuje koliko zapravo može da bude gruba i slepa zvanična američka politika. Mandela je, zbog borbe protiv rasističkih vlasti Južnoafričke Republike, proživeo u zatvoru čak 27 godina. Za prvog crnog predsednika ove države na jugu Afrike izabran je 1994. a godinu dana ranije dobio je i Nobelovu nagradu. Sve to nije bilo dovoljno američkoj administraciji da dosad ukine sumnje u terorističke namere ovog afričkog državnika.

Za nekoliko dana, 18. jula, Nelson Mandela proslaviće devedeseti rođendan. Sumnjamo da će se na rođendanskom slavlju setiti ovog zakasnelog „poklona” iz Amerike.