petak, 18.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Beograd se nedovoljno odužio kralju Dragutinu Nemanjiću

Краљ Драгутин, детаљ са ктиторске фреске из Цркве Светог Ахилија у Ариљу, око 1290. године

Podizanjem impozantnog spomenika despotu Stefanu Lazareviću, drugog po redu u Beogradu, grad je još jedanput zahvalio za istorijske zasluge ovog znamenitog srpskog vladara i književnika. Pre despota, Beograd je kao jednu od svoje dve prestonice imao kralj Srbije Dragutin Nemanjić, kasnije nazvan sremski kralj. Oba pomenuta vladara stolovala su u Beogradu s dozvolom mađarskih kraljeva, koji su tokom više vekova vladali Posavinom i delom sadašnje Šumadije.

Međutim, ni u predratnoj, ni u posleratnoj Srbiji istorijske zasluge Dragutina Nemanjića nisu dobile zasluženo obeležje na ulicama Beograda. Ime kralja Dragutina sada nosi sporedna uličica dužine stotinak metara na Paliluli, što nije u srazmeri s mnogobrojnim kraljevim zaslugama za srpski narod. Braća, kraljevi Milutin i Dragutin bili su rekorderi po broju manastira kojima su bili ktitori i osnivači. Promene državnih granica Srbije tokom istorije dovele su do toga da se znatan broj Milutinovih zadužbina danas nalazi van nje. Nasuprot tome, sve zadužbine kralja Dragutina nalaze se unutar granica Srbije i Republike Srpske.

Važnije zadužbine kralja Dragutina na teritoriji današnje Srbije su Crkva Svetog Ahilija, po kojoj je Arilje dobilo ime, manastir Rača kod Bajine Bašte – sedište istorijski značajne književne i prepisivačke škole, manastir Tresije na Kosmaju, koji je Šumadiji dao srpsko obeležje, Tronoša, koja je dala srpski pečat donjem Podrinju i gde se opismenio Vuk Karadžić. Poseban značaj kralj Dragutin ima kao rodonačelnik podizanja srpskih manastira na Fruškoj gori, kao osnivač najstarijih fruškogorskih manastira Bešenovo, kao i Velika i Mala Remeta. Kasniji srpski vladari uvećavali su broj fruškogorskih manastira koji su doprinosili očuvanju nacionalne svesti i kulture vojvođanskih Srba pod vlašću Austrije i Austrougarske. U ovim manastirima čuvane su mošti mnogih srpskih svetitelja, a tu su boravili i radili velikani srpske kulture, među kojima su i Dositej Obradović i Ilarion Ruvarac. Predanja i legende, iako istorijski nepotvrđeni, povezuju kralja Dragutina i s osnivanjem drugih značajnih manastira, među kojima su Rakovica i Fenek.

Upravu nad krajevima u dolini Save i današnjeg Stiga kralj Dragutin je dobio nakon abdikacije sa srpskog prestola, kao zet mađarskog kralja. Od tada je nosio titulu sremski kralj, jer su se tada Sremom nazivale oblasti s obe strane Save. Iako su mađarski kraljevi bili katolici, kralj Dragutin se u potpunosti posvetio širenju pravoslavlja i doseljavanju Srba na svoju teritoriju. Kao vladar posavskih krajeva u Bosni – Soli i Usore, dao je trajno srpsko obeležje čitavoj severnoj Bosni podizanjem brojnih manastira, od kojih je većina i danas aktivna. Ovi manastiri su doprinosili zadržavanju Srba u ovim krajevima. Prilikom nedavne podele Bosne i Hercegovine na dva entiteta Republici Srpskoj pripali su severni delovi Bosne, unutar kojih se nalazi većina zadužbina kralja Dragutina. Na internet stranici Pravoslavni manastiri u Republici Srpskoj navode se sledeće zadužbine kralja Dragutina: Glogovac (Babin Do), Detlak (Donji Detlak), Karno (Srebrenica), Liplje (Gornje Liplje), Lovnica (Birač), Osovica (Nova Ves), Ozren (Kaluđerica kod Petrova), Stuplje (Gornji Vijačani), Đurđevac (Kriva Rijeka), Karanovac (Kijevci – Gradiška)...

Jedna od prestonica sremskog kralja bio je i Debrc, na desnoj obali Save. Međutim, ostaci ove Dragutinove prestonice nikada nisu arheološki istraženi, pa su bili plen divljih tragača za istorijskim suvenirima. Pri kraju života, kralj Dragutin postaje monah Teoktist. Sahranjen je u manastiru Đurđevi Stupovi, zadužbini svog pradede Stefana Nemanje. U pravoslavnom kalendaru 12. novembar posvećen je dvojici braće: Svetom kralju Milutinu i prepodobnom Teoktistu.

Kako se odužiti Dragutinu Nemanjiću, sremskom kralju i prepodobnom Teoktistu? Smatram da je Novi Beograd, kao deo naše prestonice na teritoriji Srema, pravo mesto da se jedan od bulevara nazove njegovim imenom.

Dragan Stanković,
Beograd

Komеntari11
b25db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragomir Olujić Oluja
('ajde da se pravim mladim i naivnim) O kojem vremenu je reč? U tekstu nema nijedne godine (sem one u fotki), nijednog datuma (sem 12. novembra, ali bez godine)...
ZAvram
@Саша Микић! По Вама - ја не умем да читам! Господине Микићу, пишете ћирилицом, те Вас с тога поштујем. Дакле, на таблама једне од најдужих улица царског града, у којем живим, Шаренграда (Алаџахисара, на Турском), на више места, белим словима, на плавој позадини, пише "Душанова улица". Не мешам колоквијални са официјелним (или књижевни са говорним), већ је то жива истина. Додуше, никада мој град није имао улицу, са именом "сина свих народа и народности", и тиме се поносимо. Хвала уреднику на об
Драган Марковић
Чисто тачности ради, у масовном именовању/преименовању стотина улица последњих година у Београду, које је иначе очајно спроведено, краљ Драгутин је добио бар још две улице у граду и предграђима. У граду, поред палилуске Улице краља Драгутина, која излази на Булевар деспота Стефана и паралелена је са Цвијићевом, сада постоји и Улица Стефана Драгутина Немањића у општини Звездара, у Малом мокром лугу.
Милош
Наша историја (наша црква) нам говори да је Драгутин подигао Манастир Мала Ремета и Бешаново у Срему. Код Чортановаца на Фрушкој Гори имамо Краљев Брег, који се по предању тако назива јер је ту Краљ Драгутин имао своју вилу. Ово нам све говори да је Драгутин у неком тренутку владао и данашњим Сремом. *Наша историја заборавља да Словени стижу на Балкан неколико векова пре Хуна тј. Мађара који не могу да лако да бране те српске територије и наравно онда праве савез и дају своју принцезу.
Дан
Средњевековна Србија Немањића је неуспешно ратовала са Мађарима. Због тога се, нарочито у доба краља Милутина, окренула ка Византији и Бугарској. Ратовали смо са православним државама све до то нису прекинули Турци! Београд, Срем и Мачва су остали у Мађарској после повлачења Драгутина.
Дан
Престо од Милутина су требала да наследе Драгутинова деца, тако су се договорили пред мајком Јеленом Анжујском и племством-, По смрти мајке Милутин се није придржавао договора а својим женидбама је направио праву пометњу око наследника. Ту је вероватно наљутио и Мађаре.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja