subota, 12.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Masovne parnice štite „malog čoveka”

(Фото А. Васиљевић)

Kad se pročita tekst „Fenomen masovnih parnica” ne može da se ne stekne utisak da je za stanje u sudstvu Republike Srbije zbog velikog broja tužbi s istim pravnim osnovom, kao i za troškove iz budžeta Republike Srbije isplaćene po tužbama s istim pravnim osnovom, kriv advokatski esnaf. Ovo naprosto nije tačno, jer tužba i učešće advokata dolaze na kraju procesa koji obično počinje nestručnim radom nadležnog organa i uskraćivanjem ili umanjenjem određenog prava. Prenebregnuta je ključna stvar svih postupaka gde je jedna strana državni organ. A to je nesavestan i nestručan rad organa državne uprave, koji su svojim propustima u radu i pogrešnom primenom zakona naneli štetu običnom malom čoveku.

Koliki je iznos nanete štete ovde nije od značaja. Šteta je šteta. Šteta mora da se nadoknadi, i to je u ovakvoj Srbiji moguće samo u sudskom postupku, jer država, iako svesna svojih propusta, ne nudi rešenje spornih situacija i izvesnog gubljenja parnica, vođena je logikom „velikih brojeva”, svesna da je neće svi oštećeni tužiti. Da se greška prizna i svi oštećeni obeštete mimo suda parnica ne bi ni bilo, ko ni troškova istih. Taj isti mali čovek, koga je država oštetila uskrativši mu ili smanjivši neko pravo, mora svoje obaveze prema toj istoj državi i njenim organima, kao i preduzećima, da izvršava u roku, jer u suprotnom slede sankcije. Kada mali čovek od svoje male plate plaća državi – u redu je, a kada država njega uskrati za određeno pravo i kad on to svoje pravo pokuša na sudu da dokaže i za njega se izbori, postavlja se teza da su krivi advokati i da su oni uzrok velikog broja tužbi. Stoji činjenica da je država savesno i odgovorno postupala ne bi bilo mesta tužbi, tako da na delu imamo klasičnu zamenu teza.

U tekstu objavljenom 29. aprila govori se i o „bankarkama”. Mora se istaći činjenica koja se iz članka ne vidi, već su u isti koš stavljeni i postupci protiv organa državne uprave i javnih preduzeća u vlasništvu države, s jedne strane, i postupci protiv privrednih društava, i to društva kapitala – banaka, s druge strane. Nakon velikog broja potvrđujućih presuda protiv banaka jasno je da su banke godinama od malog čoveka naplaćivale, i to neosnovano i nezakonito, razne troškove – obrade kredita, održavanja kredita, praćenja kredita... Da stvar bude gora, banke i dan-danas posluju nezakonito i troškove naplaćuju, a nema glasa ni NBS ni drugih nadležnih organa da se banke sankcionišu ili prestanu s takvom praksom. Postavlja se pitanje da li bi banka oprostila malom čoveku koji ostane bez mogućnosti za isplatu dospele rate kredita. Mislim da odgovor svi znamo.

Takođe se mora istaći činjenica da su u sporovima protiv države potraživanja oštećenih u proseku minimum 50.000 dinara, dok se u članku tendenciozno navodi da se najveći broj parnica vodi zbog 3.000 dinara, ali bez navođenja da su upravo to iznosi koje su banke nezakonito naplaćivale. Stiče se utisak da bogati i jaki (u ovom slučaju banke) mogu da rade šta hoće, da godinama posluju nezakonito, a kad mali čovek uspe da ostvari svoja prava i vrati nezakonito naplaćeno, bez obzira na iznos – krivi su advokati.

Milivoj Janković,
advokat, master poslovnog prava i specijalista za korporativno upravljanje

Komеntari4
d305c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Уа политичари
Ово је текст који одговара истини а не онај предходни на ову тему. Нестручност, политичка подобност, охолост, недодирљивост су особине директора који су доносили штеточинске одлуке у односу на раднике и Предузећа и они би требали сада да плате сву штету. Лично знам пар њих који су проузроковали милионске штете железници. Уопште немам лепо мишљење о њима. Али нису они криви. Крив је политички олош који их је тамо довео.
Zare
Opisane muke malog čoveka samo su vrh ledenog brega. Državni organi, javna preduzeća, banke postavljaju se iznad zakona i to im prolazi. Isto važi i za sudije u slučaju gubitka spora u Strazburu. Svi oni žaliće se na vlast, ali je ta birokratija nesmenjiva, nedodirljiva i iznad vlasti koja se menja na izborima.
Боки
У просвети је било масовних тужби због неисплаћеног превоза (за шта су надлежне локалне самоуправе), погрешног обрачуна плате за време годишњег одмора и неисплаћеног топлог оброка за помоћно особље. Много тужби је било за неплаћени рад онима који раде са децом по ИОП-у. Тужби има и за неисплаћени преконормни рад. Суме које штете држави су огромне. Најчешће се ради о селективној и нестручној примени закона и колективног уговора, увек на штету запослених. Али, све то иде из буџета.
Киза
Иначе не волим адвокате због њихових "одокативних" тарифа, али у овом случају се слажем са сваком написаном речи. Било би добро да адвокати уложе мало труда и изврше притисак на власт да се у судску праксу врати "колективна тужба" и институт "обавезујуће пресуде за државни орган" у СВИМ судским поступцима где се води спор због кршења закона и припадајућих права (чак и за оне оштећене који нису тужили државу)! Све ово је постојало у законима СФРЈ који, наравно, нису ваљали (а данас су одлични)!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja