sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Puška za Bahrein i „Kragujevac na vodi”

Puška koju je predsednik Vučić poklonio kralju Bahreina Hamadu je izrađena u Kragujevcu i mogla bi predstavljati okidač za nove investicione projekte, koji bi se moguće je finansirali i kapitalom iz Bahreina
Стара тополивница у Крагујевцу (Фото Б. Карталовић)

Pristupi urbanim obnovama starih industrijskih kompleksa zahtevaju niz multidisciplinarnih pripremnih postupaka neophodnih za njihovo ponovno stavljanje u funkciju. Složenost pristupa urbanoj obnovi  kompleksa nekadašnjeg Vojnotehničkog zavoda  danas često u javnosti promovisanog kao Knežev Arsenal u Kragujevcu,  karakterišu aktivni radni procesi („Zastava oružje”), kompleksni imovinski odnosi  („Zastava kamioni”) i ruinirani zaštićeni objekti (Grad Kragujevac).

Dosadašnji javni predlozi za obnovu ove zone poput Urbanističkog rešenja nemačke konsultantske firme AMBERO nisu bili realni, pre svega jer su u samom rešenju, slučajno ili ne, autori napravili  grubu grešku kojom su  zanemarili postojanje Fabrike „Zastava oružje”, kao i probleme sa vlasničkim statusima i infrastrukturom u kompleksu. Takođe, predloženo rešenje ne nudi opcije izgradnje značajno većih kapaciteta, pa je samim tim  finansijski neodrživo, a iz tih razloga i neupotrebljivo. Za postupak obnove VTZ-a je prioritetno potrebno obezbediti kredibilnog  investitora, koji bi pristupio obnovi čitave zone, a ne samo jedne desetine kompleksa u sadašnjem vlasništvu Grada Kragujevca. Takav investitor bi mogao da otkupi zemljište koje je grad ranije otkupio za svoje potrebe,  dok bi grad tim novcem mogao pristupiti izgradnji novih pogona Fabrike „Zastava oružja”, na mestu opremljenom infrastrukturom i svakako adekvatnijem povodom pitanja transporta i uslova rada za zaposlene.

Rešavanjem tog pitanja, uz rešavanje otkupa imovine koja se vodi na „Zastava kamioni”, ceo kompleks bi mogao imati jednog vlasnika, čime bi se otklonile dileme u vezi sa imovinskim statusom. U takvim uslovima bilo bi moguće formiranje sasvim novog rešenja uz naravno poštovanje uslova službe zaštite nasleđa. Takav pristup obnovi  je decenijama ranije primenjivan u mnogim gradovima Evrope, pa se primeri iz Barselone, Vintertura, Toleda svakako mogu uzeti kao komparativni i značajni za pristupe remodelovanju fizičkog tkiva VTZ-a. Aktiviranje  starih industrijskih  kompleksa bez investitora i njegovih interesa koji se pre svega ogledaju u kapacitetima mešovite namene, jedini su instrument obnove koja se ne može sprovesti tako što se kao sada prave rešenja koja služe samo za naplatu konsultantskih usluga koje nemaju svoju upotrebnu stručnu vrednost. Obnova ovako složenih kompleksa se rešava samo uz veliki kapital, koji bi mogao biti uložen na primer iz neke zemlje članice Saveta za zalivsku saradnju arapskih država. „Beograd na vodi” promovisan kao projekat koji ima značaj za celu Srbiju se ipak nalazi u Beogradu, pa  bi se takvi i slični projekti svakako mogli implementirati na teritoriji cele Srbije, u ovom slučaju u Kragujevcu.

Puška koju je predsednik Vučić poklonio kralju Bahreina Hamadu je izrađena u Kragujevcu, i mogla bi predstavljati okidač za nove investicione projekte, koji bi se moguće je finansirali i  kapitalom iz Bahreina. U tom slučaju otkup dela imovine grada, „Kamiona” pa i izgradnja nove fabrike „Zastava oružje” ne bi bio san, a obnova VTZ-a bi bila realno sprovodljiva. Takođe bi po opredeljivanju investitora bilo potrebno raspisati javni međunarodni arhitektonsko – urbanistički konkurs, u cilju provere maksimalnih kapaciteta zone ali i vizuelnog pristupa obnovi koji bi poslužili za integrisanje u plan detaljne regulacije Vojnotehničkog zavoda koji je u toku izrade. U tom planu grad Kragujevac bi morao zauzeti konkretan stav povodom pitanja potreba za javnim objektima koji bi se po izgradnji ustupili gradu što bi bila konkretna obaveza investitora. Moj tim je pre nekoliko meseci učestvovao u izradi rešenja za „Solun na vodi”, i to upravo na međunarodnom konkursu raspisanom sa istim ciljem. Radi se o zaštićenoj zoni koja je dva puta veće od površine Arsenala, i za koju su Generalnim planom Soluna definisani preliminarni kapaciteti od 120.000 metara kvadratnih, pa bi u tom slučaju Arsenal svakako mogao ići i na proveru kapaciteta do novih 60.000 metara kvadratnih. Ovaj konkurs je organizovan sa proverom novih maksimalnih kapaciteta do 400.000 metara kvadratnih, što bi u slučaju Arsenala bilo maksimalnih 200.000 metara kvadratnih.

Taj konkurs je sa tako propisanim kapacitetima održan pod pokroviteljstvom Grada Soluna, nadležnog ministarstva i Regije Makedonija ali i prema standardima Uneska za organizaciju konkursa ovog tipa. Internacionalna praksa urbane obnove ne poznaje drugi recept za obnovu, sem integrisanja novog tkiva, često višestruko većih kapaciteta od postojećeg upravo da bi se postojeće tkivo zalečilo i prezentovalo u punom sjaju. Ukoliko se ne bi krenulo u ovom smeru obnova Arsenala bi se izvesno završila ulaganjem grada i države, umesto novca investitora do kojeg se uz dobar tim i podršku države svakako može doći. Ovom temom sam se bavio u mom magistarskom radu, povodom kojeg sam održao niz predavanja preko Inženjerske komore Srbije i napisao knjigu sa internacionalnim primerima pristupima obnovi ovakvih zona koja je nagrađena na Salonu urbanizma 2016. Obnovu Arsenala ću i nadalje pratiti putem informacija iz medija, u kojima se na svakih pet godina objavljuje namera obnove, poput skorašnje izjave predstavnika grada da će se on „pozabaviti ovim problemom”, a da je primetno da se na svakih pet godina samo uvećava broj polomljenih stakala, sada i urušenih delova krova, na nasleđu koje je od izuzetnog značaja za državu Srbiju i koje se tako ruinirano predstavlja kao turistički potencijal Kragujevca.

Naučni saradnik i istraživač iz oblasti urbanističkog planiranja i arhitekture

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari3
fb208
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

квалитет
Арсенал у Крагујевцу је сјајан, био сам у њему пре неколико година и обишао Музеј у њему - чак се ни улазнице нису плаћале за њега. Од њега би се могао направити још један центар града - с хотелима, ресторанима, галеријама, радњама, музејима, радионицама - има формиране лепе тргове и зграде између којих би се у сличном, индустријском стилу могле изградити нове. Огроман је потенцијал. Сад, питање је да ли је могуће наћи једног улагача, или направити јединствен пројекат и продати га на делове.
Radmila
U Kragujevac zaista treba dovesti nekog velikog investitora za ovaj kompleks. Srbija neće ići napred, dok god za njene stručnjake nema mesta, a jasno se vidi iz teksta da grad Kragujevac ne podržava dr Milanovića, iako se vidi da je on neko ko je u materiji do detalja ! Kampanja države da vrati kadrove i osloni na svoje naučnike je farsa !
Maradona
Pohvala za lepu ideju i pozitivan stav... Nažalost ništa od toga neće biti. Najstariji industrijaki kompleks ima samo jednu falinku: nije u Beogradu! A svaki ozbiljniji projekat koji nije u Beogradu ili eventualno Novom Sadu nema šansi za uspeh. Istorija je to pokazala, i starija i novija...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.