petak, 18.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Hrast star dva veka na Cvetnom trgu

Radnici JKP „Zelenilo Beograd”, koji decenijama brinu o njemu, uredno su mu posekli grančice i dodali neophodne „vitamine” kako bi ovaj Vračarac izdržao ono što gradski život nosi
Стабло висине око 20 метара, а обима дебла око четири метра (Фото: ЈКП „Зеленило Београд”)

Možda nije „zapamtio” Pri srpski ustanak iz 1804. godine i zasedanje Praviteljstvujuščeg sovjeta – srpske vlade, ali je useljavanje prvih ministarstva u Beograd izgleda ostalo u njegovom sećanju. Prema nekim podacima, upravo oko 1811. godine svoj život započelo je najstarije stablo u centralnom delu prestonice – hrast na Cvetnom trgu. Od tada do danas nagledao se on svega i svačega, različitih vojski, okupacija, pretrpeo bombardovanja, dočekao oslobođenja, gledao kako mu menjaju okruženje, ali i kako njegov grad raste.

Ovih dana radnici JKP „Zelenilo Beograd”, koji decenijama brinu o njemu, uredno su mu posekli grančice i dodali neophodne „vitamine” kako bi ovaj vremešni gospodin ostao vitalan kao i do sada.

– Hrast na Cvetnom trgu ima izuzetan značaj kao spomenik prirode i on predstavlja hortikulturnu baštinu našeg glavnog grada. Njegova vrednost je u tome što je najstarije zaštićeno stablo, star oko 210 godina, a ostatak je nekadašnje hrastovo-jasenove šume koja se prostirala od Cvetnog trga do Manježa. Stablo je impresivnih dimenzija, visine oko 20 metara, a obima debla oko četiri metra – kažu u „Zelenilu”.

Zbog njegovog značaja, grad Beograd je 2001. godine hrast stavio pod zaštitu i proglasio ga spomenikom prirode botaničkog karaktera.

– U okviru ustanovljenog režima zaštite, a u skladu sa rešenjem o zaštiti, na stablu se sprovode sve biološke mere zaštite i nege koje su neophodne za vitalnost nekog zaštićenog stabla. Pored redovnog praćenja stanja stabla, tu su i mere uklanjanja suvih i prelomljenih grana, sanacija promena na deblu i debljim primarnim granama, prihrana preko korena mineralnim đubrivom. Velike primarne grane su pre petnaest godina povezane i stabilizovane metalnim sajlama da bi se zaštitile od preloma, a funkcija sajli se redovno kontroliše – ističu u „Zelenilu”.

Uprkos velikoj starosti i činjenici da je pregrmeo mnoge nedaće, hrast je dobrog zdravstvenog stanja i za sada nisu potrebne dodatne mere zaštite. Pored stabla, održava se i površina oko njega, ona je označena propisanom tablom za obeležavanje prirodnog dobra, kao i odgovarajućom dvojezičnom informativnom tablom.

Krajem 2015. godine, kada je rađena obnova Cvetnog trga, koja je obuhvatala i deo Njegoševe ulice između Svetozara Markovića i Kralja Milana, oko hrasta je uklonjena betonska kaseta i posađena trava do Ulice kralja Milana. Ispred stabla postavljeni su visoki stubovi koje u donjem delu krošnje zaštićenog hrasta povezuje metalna konstrukcija.

Između samoposluge i saobraćajnice

U prvoj polovini 19. veka na ovom delu Vračara na kome se nalazi stablo napravljena je pijaca, a 1958. godine i prva samoposluga na Balkanu. Tako je stablo hrasta lužnjaka više od dva veka uspelo da opstane u tom prostoru, između samoposluge i izuzetno frekventne saobraćajnice, i da svojim impresivnim dimenzijama ulepšava ovaj deo urbanog jezgra starog Beograda.

Komеntari11
f78f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

RAJA
Hrasta ima i na Vidikovcu u delu oko VM C a.ptelepi su iz jesen ima puno žira. . treba čuvati svako zasađeno drvo ne bi li smanjili zagađenje grada Beograda. Bravo za hrast na Cvetnom trgu, neka stoletuje još dugo Ne treba praviti fontanu već zasaditi puno , puno cveća ako je to ime trga.
SLOBODAN MIKAVICA
Cudi me od nasih hortikulturni strucnjaka, hrast se masovno sadi u bulevarima u Luksemburgu, dobro podnosi zagadjenje vazduha i ljetne toplote. Jedan bulevar je caj zasadjen sa dva reda vertikalnih i dva reda krosnjastih hrastova. Mislim da je to Querqus robur.
@Joван ( Немојте баш тако )
"Сетимо се и овом приликом храста-записа из Савинца код Такова, посеченог у 5 ујутро" .Сећамо се свих могућих варијанти г. В.Илића на тему шта урадити са храстом до кога је дошао асфалт?Заобићи га са две стране ,заштити мрежом,"мало смањити"да може да поднесе и саобраћај ...Све друго само не претходно изаћи из пројектног бироа и видети шта се све има испред себе на путу који пројектујете .Асфалт је прешао и крај аутопута неизмештених архео темеља неке новопронађене цркве.А могло је...Али како?
Jovan
Сетимо се и овом приликом храста-записа из Савинца код Такова, посеченог у 5 ујутро.
deda demencije
On se i danas odupire. I odupiraće se zauvijek. Grdelicom!
Marko
Posecite ga za dva park mesta.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja