utorak, 15.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

U menjačnicu po američke dolare samo sa ličnom kartom

Razlog je zaštita kupaca od falsifikata. – Najčešće i najuspešnije su krivotvoreni apoeni od 50 i 100, serije od 1981. do 2003. godine
Фото Пиксабеј

Onaj ko je namerio da u menjačnici kupi američke dolare, a sa sobom nije poneo ličnu kartu ili pasoš, vratiće se neobavljenog posla. Pri tom on može da kupi neku drugu valutu, na primer evre, a da mu iza šalterskog stakla menjač ne traži lične isprave. U čemu je to razlika između dolara i drugih valuta i zašto samo oni podležu rigoroznijoj kontroli?

U menjačnicama, kao i u Narodnoj banci navode da su takvi propisi, a razlog je zaštita klijenata od kupovine falsifikovanih novčanica.

„Kada mi menjači otkupljujemo dolare možemo i ne moramo da tražimo lične isprave prodavca. Međutim, kada prodajemo po zakonu moramo da ih tražimo, a ako to ne uradimo kazne su rigorozne. Na potvrdi koju izdajemo za prodate novčanice od 50 i 100 dolara piše i serijski broj apoena i lični podaci kupca tako da je to u njegovom interesu da ima dokument da je kupio ispravnu novčanicu”, kažu nam u jednoj menjačnici.

U NBS pojašnjavaju da je odlukom o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova propisano da je menjač dužan da kod svake prodaje 50 i 100 američkih dolara fizičkom licu, u potvrdu o prodaji upiše: ime i prezime rezidenta – fizičkog lica i njegov jedinstveni matični broj građana (JMBG) iz važeće lične karte ili pasoša, odnosno ime i prezime nerezidenta – fizičkog lica i broj njegove važeće putne isprave, kao i serijske brojeve novčanica.

Menjač o tome treba da istakne i obaveštenje, na srpskom i engleskom jeziku, tako da ono bude vidljivo za stranke. To znači da kada neko kupuje novčanice američkih dolara u navedenim apoenima, menjač je u obavezi da od te osobe, ukoliko je rezident, zatraži na uvid njegovu ličnu kartu, odnosno ukoliko je nerezident, zahteva na uvid njegov pasoš. NBS je navedenom odlukom propisala obavezu da menjač unosi podatke u potvrdu o prodaji isključivo radi zaštite fizičkog lica od falsifikata, vanopticajnih novčanica i slično, a imajući u vidu da se falsifikati navedenih apoena američkih dolara češće pojavljuju nego drugi apoeni dolara, odnosno drugih valuta – evro, švajcarski franak...

Sve serije novčanica američkih dolara (preko 15), izdate od 1928. godine, danas su u opticaju. Do 2004. izgled i zaštita dolara se nije znatnije menjao, novčanice su štampane u samo dve boje – crna i zelena. Do 1990. dolar je imao samo nekoliko elemenata zaštite (zaštićen papir, boja, štampa). Od 1990. uvode se postepeno serije sa dodatim elementima zaštite (sigurnosna nit, mikro-tekst, vodeni žig, optički promenljiva boja i dr.). Od 2004, prvi put se američki dolar radi tehnikom višebojne štampe sa savremenim zaštitnim elementima (UV, IR, 3D traka i dr.).

Danas postoji više od 23.000 različitih tipova falsifikata dolarskih novčanica, sa različitim karakteristikama koje registruje američka tajna služba, a najčešće i najuspešnije su falsifikovani apoeni 50 i 100, serije od 1981. do 2003. godine, evidentirani kao opasni falsifikati (superdolar). Što se tiče ostalih valuta, propisano je da je menjač dužan da, kod svake prodaje efektive, ako osoba to zahteva, u potvrdi o prodaji upiše navedene podatke: ime i prezime rezidenta – fizičkog lica i njegov JMBG iz važeće lične karte ili pasoša, odnosno ime i prezime nerezidenta – fizičkog lica i broj njegove važeće putne isprave, kao i serijske brojeve novčanica.

Tokom 2020. godine, ekspertizom novčanica pod sumnjom da su falsifikovane, utvrđeno je 815 komada lažnih novčanica evra, uglavnom apoena 50 i 100, i 46 komada falsifikovanih novčanica američkog dolara, i to, 45 komada apoena 100 i jedan komad apoena 50.

U februaru 2020. godine, policija je zaplenila više od 20.000 komada lažnih novčanica dolara apoena 100, i to pre nego što su falsifikatori uspeli da ih stave u opticaj, zbog čega ovi falsifikati nisu ušli u zvaničnu statistiku otkrivenih u 2020. godini.

Komеntari17
e3d5a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божа
Данас је на ТВ Блумберг био интервју из кога произилази, да многи у Америци не знају шта да ставе на сто и како да плате кирије и остале дажбине. Из тога резултира сумња да се можда евидентирају они који продају доларе због доделе српске социјалне помоћи. Док они који би их купили бивају опоменути на евентуалне могуће губитке уколико се курс долара паркира између новозеландског, аустралијског и канадског долара, што је већ било вођено у ери Буша јуниора. Тајвански долар је забилежио пораст.
Киза
Никакве везе ово нема са неком заштитом нас грађана од фалсификатора! Ово је начин на који Америка штити себе и своју валуту и прати токове фалсификованог новца. Примењује се у целом свету и одраз је америчке силе и ароганције у наметању својих норми и прописа остатку света!! Само кажем...
nikola andric
Heine je nekad tvrdio da ce se preseliti u Holandiju posto se tamo sve dogadja 50 godina kasnije. U danasnjoj Holandiji su ukinute skoro sve ''mesne filijale'' posto je platni promet potpuno digitalan. Jeli Srbija kasni 50 godina?
Marko
Ako ja dobro izračunah, onda Srbija kasni 100 godina...
Gastos
Pa valjda treba da proveravaju podatke i kod otkupa, a ne samo kupovine. Ako menjacnice zele da zastite kupce, treba da znaju sta im prodaju.
VesaD
..a što će nam..

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja