Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POLEMIKA

Jednostrana inicijativa

Jedno je odgovornost za bombardovanje ciljeva koje je NATO odabrao da gađa. Ta odgovornost je nesumnjivo na NATO-u, uključujući i zgradu RTS-a. A sasvim drugo pitanje je odgovornost za poginule u toj zgradi
Помен погинулим радницима РТС-а (Фото Танјуг/С. Радовановић)

Reagovanje na tekst „NATO je ubio 16 radnika RTS-a, to je bio ratni zločin”, „Politika”, 22. 4. 2021. 

Nije nikakvo čudo što predsednik UNS-a Vladimir Radomirović glavno težište svoje kritike na moj tekst „Pred godišnjicu napada na RTS” od 20. aprila prebacuje na kvazipatriotski teren: „Kako je moguće da autor ni u jednoj rečenici nije osudio NATO zločin nad nedužnim civilima?”, pita se on. Radomirović i novinarska organizacija na čijem je čelu, naime, i dalje u NATO-u vide jedinog i isključivog krivca za pogibiju šesnaestoro radnika RTS-a. Rukovodeći se time, u Beogradu je 2019. godine sazvana međunarodna konferencije, gde će Radomirović „tražiti odgovornost onih koji su odobrili napad”, a po analogiji sa terorističkim napadom na redakciju „Šarli ebdoa”.

I danas se, dakle, nastavlja sa zamenom teza koju revizionisti plasiraju već više od 20 godina. Jer jedno je odgovornost za bombardovanje ciljeva koje je NATO odabrao da gađa. Ta odgovornost je nesumnjivo na NATO-u, uključujući i zgradu RTS-a. A sasvim drugo pitanje je odgovornost za poginule u toj zgradi. (Da ne bude zabune, pod pojmom „revizionisti” podrazumevam sve one koji politiku Slobodana Miloševića izjednačavaju sa državnim interesima Srbije.) Među novinarima, po službenoj dužnosti, to je ranije sprovodila Ljiljana Smajlović, a danas Radomirović.

Oni su još 2015. pokušali da izjednače stradale tehničare sa RTS-a sa satiričarima „Šarli ebdoa”. Te smrti su iste, jer su i jedne i druge, tvrde naši revizionisti, ubili teroristi – u Parizu islamski, a u Beogradu natovski. Međutim, te smrti se nikako ne mogu staviti u istu ravan iz jednog vrlo prostog razloga (čak i da ostavimo po strani ideološke kvalifikacije): francuska vlada i predsednik nisu znali da će redakcija časopisa biti napadnuta, pa dakle ne snose odgovornost za ishod tog napada, dok su, u Srbiji, Vrhovni savet odbrane i Generalštab znali za predstojeći napad na RTS, ali su svejedno odlučili da žrtvuju civile. Ono što slučaj RTS-a izdvaja od sličnih slučajeva tokom bombardovanja NATO-a 1999. jeste što predstavlja svojevrsni kuriozum: jedino je za RTS iz sedišta Severnoatlantskog pakta stigla višestruka konkretna najava bombardovanja, ali, uprkos tome, nisu izbegnute civilne žrtve. U svim ostalim slučajevima, a pogođeno je na desetine  državnih zgrada, žrtava nije bilo, jer su zgrade bile prazne, tj. ljudi i tehnika evakuisani su na vreme.

Radomirović stoga nema razloga da se hvali kako mi je na pomenutoj konferenciji dao priliku „da kažem kako je za

stradanje radnika RTS-a odgovoran Miloševićev režim”. Postavlja se pitanje zašto bi mi neko uopšte uskratio to pravo, osim ako ne misli da je miloševićevski režim uistinu predstavljao interese naše tadašnje države? Ne želim nikako da verujem da bi Radomirović spadao u one koji tvrde kako je za žrtvovanje 16 radnika RTS-a postojao „državni razlog”.

Pitanje „Zašto?” koje stoji na spomen-obeležju nastradalim radnicima RTS-a, po mom dubokom uverenju (i tu se razlikujem od Radomirovića), ima dva adresata: NATO i državne organe Srbije. Zašto ljudstvo RTS-a nije, shodno naređenoj meri savezne vlade i Planu odbrane, izmešteno na rezervno mesto rada? To nije pitanje za NATO, kao ni pitanje zašto je čitava jedna vatrogasna brigada razmeštena oko televizije dan uoči bombardovanja, a susedna zgrada opštine Palilula istovremeno evakuisana. Takođe nije pitanje za NATO ni otkud je ratni komandant RTS-a general (u rezervi) Vojvodić znao za napad pa je izveo svoju kćerku iz zgrade RTS-a neposredno pre bombardovanja. Kao ni pitanje gde je sakriven dosije br. 466 iz 2001. godine potpukovnika Đorovića, sa presretnutom komunikacijom pilota koji su krenuli na RTS (sadržao je tri izveštaja oficira bezbednosti, što je materijalni dokaz da je vojska raspolagala pravovremenim upozorenjem na predstojeći napad). Ili zašto je snimateljska ekipa RTS-a dežurala u Tašmajdanskom parku kako bi snimila trenutak kada će raketa pogoditi zgradu? I mnoštvo takvih i sličnih pitanja.

Revizionističke namere Radomirovića otkrivaju se kad tvrdi da je Dragoljub Milanović osuđen na desetogodišnju robiju zato što „nije zaštitio zaposlene” (od NATO napada). Ali to nije istina. Osuđen je ne zato što ih „nije zaštitio”, nego zato što ih je s namerom izložio dejstvu neprijateljske avijacije, s fatalnim posledicama. Prema objavljenim svedočenjima novinara Si-En-Ena, nekoliko sati pre bombardovanja dopisnik te američke televizije Brent Sadler lično je saopštio Milanoviću da će zgrada biti bombardovana upravo te večeri

U jednoj stvari ipak mogu da se priključim Radomirovićevim sugestijama – naime, da se članovi UNS-a makar sada, sa velikim zakašnjenjem, upuste u istraživanja ovog slučaja. Neka, dakle, ispitaju da li je RTS tokom rata bila deo tzv. ratne vojne televizije, neka dođu do izveštaja pukovnika Đorđa Trifunovića čija je jedinica raščišćavala ruševine i utvrde da li je u RTS-u bilo vojnih instalacija (kao što je na Haškom sudu tvrdio NATO, a vojska ćutala i ćuti do danas), a pre svega neka pokušaju da dođu do transkripata sa sednice Vrhovnog saveta odbrane na kojoj je razmatrano upozorenje Generalštaba da će RTS biti gađan. Eto konkretnih novinarskih zadataka za UNS, čije bi ispunjenje toj organizaciji i njenim predvodnicima nesumnjivo služilo na čast.

Esejista i prevodilac

 

Komentari28
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мали Ђокица
Молим Политику да укључи овај додатак. Са колегом сам отишао у парк на 50 метара од Абердареве. Чак сам у црнохуморној шали рекао да се измакнемо, ако сада буду бомбардовали може да нас погоде делови рушевине. Не могу да верујем да је било ко избегао да обавести људе о тачном времену бомбардовања. Да је било саботажа то је тачно. Локатори су за мале паре "осветљавали" објекте за напад. Ко је дао координате предајника и репетитора? Црвени чот је случајно изменио координате па су гађали визуелно.
Мали Ђокица
Ни у сну не бих могао помислити да ћу у 81. години постати ревизионiста и тврдити да је Милошевић бранио интересе Србије. Да сте гледали суђење у Хагу видели бисте да он тамо није бранио интересе ни Марсоваца, ни Венеријанаца. Него само и искључиво Срба и оних погинулих поред Срба. Сви смо очекивали (знајући ко је НАТО) да ће Телевизија бити бомбардована. И сасвим је јасно да су сва кола била поред Телевизије. Ја сам само 12 сати пре бомбардовања био у студију и обишао колеге. Сви смо очекивали
Официр РВиПВО
Ово што је "Есејиста и преводилац"написао је толико лаички да ни сам НАТО није хтео да потврди. Питам дотичног да ли је могуће да авиони на ратном задатку разговарају међусобно о циљу па још на фреквенцијама које наши, без проблема, демодулишу. Питам дотичног да ли је чуо за скрембловану модулацију која може да има бесконачни број варијабила на временској бази. Директор Милановић је толико мучен и уцењиван у "притвору" да је пристао да призна искључиву кривицу само да се склони у затвор..!
Lazar
Oficir RViPVO je u pravu : mada je drzavni vrh znao da ce zgrada RTS biti bombardovana, zbog skremblovane modulacije nije hteo da upozori zaposlene.
Lazar
Oficir RViPVO je u pravu : mada je drzavni vrh znao da ce zgrada RTS biti bombardovana, zbog skremblovane modulacije nije hteo da upozori zaposlene.
ISKUSNI
Daco dva dana nemam mira zbog ovoga clanka i velikih patriota sa tv ekrana.Pitam vas i pojedine velike patriote da je vase dete imalo radnu obavezu da se nadje tamo one noci.General je znajuci sta ce se desiti svoju cerku izvukao.Gledam svaki dan od tih silnih patriota kako im deca zive u odnosu na one koji su direktno ucestvovali na ratistima da su danas dobar deo njih psihoze i socijalni slucajevi.
Чика Драган
„Једно је одговорност за бомбардовање циљева које је НАТО.... А сасвим друго питање је одговорност за погинуле у тој згради.“ Врло оштроумно: Погибија радника РТС нема баш никаве везе са бомбардовањем! Зато, новинари, кад вас неко жели пребити – бежите! Господин Јанић ће вас окривити зато што то нисте учинили.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.