Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TRI DECENIJE OD RASPADA SFRJ

Da li je razlaz morao da bude krvav

Стјепан Месић, Васил Тупурковски и Борисав Јовић за истим столом у Београду (фото Анђелко Васиљевић)

Dok se 9. maj obeležava kao Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, u znak sećanja na završetak Drugog svetskog rata u Evropi 1945. godine i početak stvaranja EU, isti dan je pre tri decenije ostao u senci sukoba posvađanih republika nekadašnje Jugoslavije.

Jedina institucija koja je predstavljala pupčanu vrpcu druge Jugoslavije, bilo je famozno Predsedništvo SFRJ, kolektivni organ sa osam članova. Koliko su bili samostalni, a koliko su zapravo bili puki izvođači radova republičkih rukovodstava? Članovi poslednjeg saziva, Borisav Jović iz Srbije, Stjepan Mesić iz Hrvatske i Vasil Tupurkovski iz Makedonije, na poziv „Politike”, pristali su sa zadovoljstvom da se sastanu ponovo, posle 30 godina, kako bi pojasnili uzroke nestanka nekada velike zemlje, kojom su formalno predsedavali.

Mesić i Tupurkovski proveli su dva dana kao gosti „Politike” u Beogradu, a razgovor je, zbog epidemioloških razloga, vođen u Hotelu „Moskva”. Svaki od njih imao je svoju verziju istine krvavog raspada, ali njihov ponovni susret, protekao je u korektnoj i pomirljivoj atmosferi. Bogić Bogićević iz zdravstvenih razloga nije mogao da doputuje iz Sarajeva, iako je želeo da se priključi neformalnoj sednici krnjeg predsedništva, u koju su kooptirani novinari „Politike”.

Šta je bio prelomni trenutak u kojem ste shvatili da SFRJ više neće moći da postoji u tom obliku?

TUPURKOVSKI: Mnogo ranije sam znao kakvo je stanje na međunarodnoj sceni, odnos glavnih faktora i aktera prema Jugoslaviji. Ali, momenat kada sam potpuno dobro razumeo krajnju instancu toga što se kasnije dogodilo bio je sastanak predsedništva u formatu vrhovne komande. Tada sam primio informacije koje su mi dale za pravo da tvrdim u sebi, ne u diskusiji, da mi nećemo spasti Jugoslaviju. I tada sam se okrenuo jednoj individualnoj, privatnoj akciji – da ne bude rata u Jugoslaviji. Bio sam u vreme čitavog slovenačkog rata tamo. Bili smo zajedno sa Stipom. Bio sam praktično čitavo vreme u nekim akcijama u Hrvatskoj, još nije počeo rat, nego su bila ta previranja i priprema društva za rat.

Tako da znajući te opasnosti, nisam imao osećaj da je moguće na drugačiji način delovati za Jugoslaviju i u korist tog društva, nego da podržim stavove drugih nekih naših sredina. Makedonija se isto opredelila za samostalnost i za samoopredeljenje. To je ključni momenat u mom delovanju u predsedništvu. To su istorijski momenti bili za mene.

Ispred Kuće cveća (foto EPA-EFE/ANDREJ CUKIC)

MESIĆ: Mojim dolaskom u predsedništvo, u Beograd, smatrao sam da je moguće održati Jugoslaviju, ali uz određene uslove. To znači uz novi politički dogovor. Jer, onaj model Jugoslavije, federacije kakva je bila za vreme Tita, bio je moguć jedino dok je Tito bio živ, jer je on bio glavni integrativni faktor. Drugi je bila partija. Treći faktor je bila armija. Tito je otišao sa životne i političke scene, partija se raspala voljom Slobodana Miloševića, a armija je tražila sponzora. Jugoslavija je imala pozitivnu ulogu kako za vreme Drugog svetskog rata, tako i posle rata, posebno u vreme sukoba istoka i zapada ili u vreme hladnog rata. Jedna od najpozitivnijih uloga je bila jugoslovenska uloga, jer je odigrala ključnu ulogu u formiranju Pokreta nesvrstanih koji je omogućio da se smire odnosi istoka i zapada, da oni na određeni način i međusobno komuniciraju. Ja sam lično bio uveren i dao sam sebi taj zadatak, da pokušam kroz instituciju predsedništva doći do novog političkog dogovora. Čak sam bio u to uveren, jer niko nije želeo rat.

JOVIĆ: Jugoslavija se raspala iz političkih razloga. Imala je političke ciljeve koji su je razbijali, zato što su određene republike i ušle u Jugoslaviju sa ciljem da se u određenom trenutku oslobode u samostalne države. To je godinama pripremano, od strane rukovodstva zemlje. Nije to palo sa neba. Vi vrlo dobro znate da je svaka ustavna promena u Jugoslaviji povećavala nadležnosti republika, a smanjivala nadležnosti federacije i da je Ustav 1974. godine pretvorio republike u države, a federaciju u uslužni servis za tu državu i to bez ikakvih prihoda, samo ako joj republike daju prihode za te usluge koje vrši.

Suština uzroka raspada Jugoslavije, naravno uz političke razloge, je činjenica da je Ustav iz 1974. godine bio poslednja etapa tih ustavnih promena i da je on favorizovao mogućnost otcepljenja republika, a nije dao nikakvo pravo federaciji da to zaustavi. Vi znate da su se u jednom trenutku Hrvatska i Slovenija odlučile da ne daju više prihode federaciji i da ne šalju regrute, kao i da su donele separatističke odluke za otcepljenje.

Nadomak Vukovara (foto EPA-EFE/Maja Ilic)

Dakle, federacija je imala vojsku, ali nije imala prava da upotrebi vojsku za sprečavanje sprovođenja separatističkih odluka. Imala je Ustavni sud koji je donosio odluke da se te separatističke namere spreče. Nije se to dogodilo. Čak ni vojska nije sprovodila odluke koje je predsedništvo donosilo, one odluke na koje je predsedništvo imalo pravo, na primer o oduzimanju oružja koje je Hrvatska nedozvoljeno uvezla. Dakle, predsedništvo u kome smo mi bili je, što se tiče naših mogućnosti da spasimo Jugoslaviju, bilo apsolutno nemoćno, jer je Ustav iz 1974. godine dao mogućnost rasturanja Jugoslavije, a taj Ustav su sročili Kardelj, po Titovom nalogu, i Tito.

Srpski narod koji je bio najviše zainteresovan za Jugoslaviju, s obzirom da živi na prostoru skoro čitave Jugoslavije, nije učestvovao ni u izradi Ustava, niti u toj politici rasturanja Jugoslavije, iako je najviše u javnosti osuđivan.

Ovde je sada gospodin Mesić pomenuo da je partija rasturena zbog Miloševića. Partija je rasturena zato što su Slovenci odlučili da izađu iz partije. Na 14. Kongresu javno su ljudi saopštili da je ta odluka doneta i pre nego što su došli na kongres, zato što je pre toga Jugoslavija već rasturena i što se sve odlučivalo u republikama i što je potpuno nelogično, da postoji jedna partija koja će odlučivati o nekome koji po Ustavu ima sva prava drugačija. Dakle, to je jedan čin koji apsolutno nije zavisio od Miloševića. To je bila završnica raspada Jugoslavije, koja je Ustavom već ostvarena i Slovenci su, logično razmišljajući, potpuno uradili što su morali da urade, jer ako već imaju samostalnost Ustavom definisanu, kako će neka partija  zajednička njima nešto da pomogne. Milošević tu nema veze uopšte. O rasturanju Jugoslavije doneta je odluka daleko pre nego što se Milošević rodio, 1928. godine, na Četvrtom kongresu KPJ u Drezdenu. Godine 1935. je održan Splitski plenum CK Jugoslavije na kome je zaključeno da se ne rastura Jugoslavija zbog Hitlerove najezde, ali kada se završi odbrana od Hitlera, ko god bude želeo može da izađe. I želeli su Slovenija i Hrvatska.

Slovenija i Hrvatska su odlučile još pre nego što je Jugoslavija načinjena. Tupurkovski kaže sada naravno da su i oni želeli i to je tačno. Zašto je Makedonija želela?  Makedonski narod je bio osporavan od Bugarske i od Grčke. Jedino smo mi priznavali makedonski narod i makedonsku republiku. Makedonija je dobila priznanje države i priznanje nacije, učlanjenje u UN i poziciju da nas prima u UN. Znači, oni su apsolutno imali poziciju da prihvate rasturanje Jugoslavije. Tako da opstanka Jugoslavije politički nije moglo da bude. Predsedništvo nije imalo mehanizme da spreči bilo koga. Vojska nije slušala ni ono što je naređeno. Zašto? Reći ću vam, po mom mišljenju, vojska je mogla da zaustavi taj uvoz od 100.000 kalašnjikova na granici. Sve je slikala, zvala me je da mi pokaže šta je bilo, ali nije me zvala da me pita da li da zaustavi. Pustili su znajući da posle toga ne mogu to da pokupe.

Hrvatski snajperista u Vukovaru (foto EPA-EFE/PAUL JENKS)

Predsedništvo je naredilo da mora to da se pokupi silom i da se pohapse oni koji su uvezli. Sutradan je došao kod mene ambasador američki Cimerman i rekao mi da se Amerika ne slaže sa tim da se to silom uzima. Vojska je poslušala američki stav, nije poslušala naš stav. Od nas je tražila 200.000 ljudi da bi to sprovela, a u suštini nisu ni to hteli da urade sa 200.000 ljudi, vojska je htela da sruši hrvatska i slovenačka rukovodstva, što je besmislica. Zamislite vi, da ruše rukovodstva koja su legalno izabrana, a sutradan koga će da izaberu, drugog? Opet će da izaberu nekog ko isto misli, ko istu nameru ima, sem ako neće 100 godina da drže vojni režim, što je nemoguće.

Pazite, bio je opšti haos u federaciji, u kome mi nismo mogli da uradimo ništa drugo, nego da pokušamo da izbegnemo rat. Raspad je bio siguran.  Međutim, rat nismo mogli da izbegnemo zato što je Hrvatska shvatila da neće moći da ostvari tu odluku koja iz Ustava proizilazi, da se može otcepiti po republičkim granicama, zbog toga što Srbi u Hrvatskoj ne prihvataju tu odluku, jer im je oduzeto pravo na samoopredeljenje i ocenila je da ne može da uradi drugačije nego da se to pitanje reši. Hrvatska je odlučila da Srbe progna i prognala je Srbe i ostala je bez problema koji joj je visio nad glavom. Zato je rat izbio. Tuđman je saopštio javno: „Rata ne bi bilo da ga mi nismo želeli.” Iako smo se mi svi zalagali da se nađe političko rešenje, to je tako završeno.

Bilo je kasno - posmatračka misija Evropske zajednice (foto EPA-EFE/PETER NORTHALL)

Inače, najviše je Srbija i srpski narod izgubio, to je sasvim jasno. Ne samo što je izgubio državu koju je zaslužio uspesima u Prvom svetskom ratu, nego je izgubio mnogo toga što je uneo u tu državu. Nije ni to mogao da spase, a za to je kriv pre svega kralj Aleksandar koji je takvu državu stvorio, jer je trebalo stvarati državu srpskog naroda, a ne sa Hrvatima i Slovencima i krivo je srpsko političko rukovodstvo od 1941. godine pa naovamo, koje je dozvolilo da se takve ustavne promene vrše da Jugoslaviju ostave bez ikakve vlasti i da budemo stavljeni pred svršen čin.

Željko Šajn

Aleksandar Apostolovski

Marko Albunović

 

Komentari107
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

P
Sviđa mi se što je Bora Jović najmanje Jugonostalgičan. Shvata da je "Velikosrpska hegemonija" bila zapravo paravan za srbofobiju i uništenje srpskoga naroda na Balkanu. Pa Makedonija i Hrvatska imaju VMRO-DPMNE(ubili Aleksandra) i HOS(osnovao Pavelić) i dan danas kao bitne strukture u državi. Odnose među narodima iz Juge jedino popravljaju pristojni komšijski odnosi bazirani na interesu. Braća više nikad.
Албанац
Napisao sam par reci i odjednom lavina osuda puna falsifikata. Albanci nisu ziveli na grbaci drugih, nisu pali s neba i nisu dosli iz Albanije, jer su tu bili vekovima. Citajte srednovekovna pisma bugarskih knezeva i vizantijskih istoricara. Tvrdnja da samo "narodi" a ne "narodnosti" imaju pravo na drzavu jeste Staljinova doktrina uvezena u bivsu YU. Albanci nisu trazili ujedinjenje sa Albanijom, nego punu ravnopravnost unutar YU. Imate pravo na vase misljenje, ali ne i na vase cinjenice...
Драган П.
Говорим о пописима у турско доба, да се разумемо, 15. век. После се полако појављујете, што насељавањем из данашње Албаније, што исламизовањем и албанизовањем затеченог српског становништва. С друге стране, број Срба се смањује, због насиља која над њима, као башибозук (турске нерегуларне трупе - прашинари), чините. Измишљате и фалсификујете историју, али чињенице се не могу сакрити.
Драган П.
Што се тиче онога да нисте пали с неба или дошли из Албаније, погледајте мало пописе становништва на Косову и Метохији. Није било ниједног Албанца.
Osman Delić
Itekako se mogla održati SFRJ, ali sigurno ne s gore, još uvijek posvađanim, akterima s fotografije. Narod(i) bi sigurno "progutali" bilo kakav dogovor. Niko se usudio ne bi suprotstavljati takvom dogovoru, jer je tu bila JNA. Ali, činjenica i istina nisu ni na Mesićevoj ni na Jovićevoj strani. Upravo iz razloga što su ova dvojica zagovarala ISKLJUČIVE STAVOVE matičnih POLITIKA, a to su bili MAKSIMUMI. Nije im naum padao KOMPROMIS. A moglo se itekako.
Goran S. Jovanović
GJkom20210510.g.101 - Pitah jednog bistrog desetogodišnjaka: Da li dva čoveka mogu više da postignu nego samo jedan? Odgovorio je: Da, ali mogu i manje nego što može jedan – ako se svađaju i potuku!! Ove jednostavne istine, aktuelne i danas, govore da je Jugoslavija mogla i morala da opstane u zajedničkom interesu! Ali uz političku infrastrukturu – koja dopušta korišćenje prednosti života u široj društvenoj zajednici! Pred tim problemom, koji ima rešenje, se nalazi čitav Svet, a ne samo Balkan.
Микаило Јеврић
Могуће је било сачувати Југославију само у сну. Сви знамо да су нас велики пустили низ воду а распарчавање није било изводљиво мирним путем, знало се.
Milan01
Jovic optuzujuci Tita, krije svoju nesposobnost: Ima socijalisticki Ustav, ima vojsku, ima narod, a krivi Drezdenski kongres iz 1928 koji se zalagao za stvaranje nacionalnih drzava, za sta se sad borimo! Socijalisticka Jugoslavija je bila Titovo zivotno djelo. On je pred smrt obisao sve drzave stalne clanice SB UN (SSSR, Kinu, Englesku, SAD i Francusku) i molio ih da cuvaju jedinstvo Jugoslavije i njen slobodan razvoj. Uradio je najvise sto je mogao, a drzavu su upropastili ovi panelisti i Kucan

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.