Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Projekat „Jadar” – malo informacija, mnogo briga

Ukoliko stanovništvo bude izloženo niklu, arsenu, olovu, kadmijumu... apokaliptična je prognoza o uticaju rudnika „Rio Tinta” na zdravlje ljudi i opstanak biljaka i životinja
Мештани Рађевине протестују док научници и министри дискутују (Фото удру же ње „Заштити мо Јадар и Рађевину”)

Naša zemlja neće biti uništena da bi se neko u Evropi vozio električnim automobilom. Građani ne žele rudnik, već poljoprivredu, zdravu hranu, vodu, pčele, svoju crkvu... U našem sokaku se još uvek rađaju deca – poruka je koju je uputila Marija Alimpić u ime udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu” u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), drugog dana skupa koji je posvećen projektu „Jadar” rudarske kompanije „Rio Tinto”. Poruku da se „naša zemlja neće natapati otrovom” i da će „Loznicu braniti 50.000 ljudi” poslao je i Aleksandar Jovanović Ćuta, jedan od osnivača pokreta „Odbranimo reke Stare planine”.

– Seku nam ruke i noge, sa čim ćemo mi živeti i kako ćemo gajiti svoju decu – upitao je prisutne Zlatko Kokanović iz udruženja „Ne damo Jadar”.

Da li je briga stanovnika Rađevine i Loznice opravdana? I te kako, sudeći prema onome što je juče kazao Petar Bulat, profesor na beogradskom Medicinskom fakultetu i subspecijalista profesionalne toksikologije.

– Investitor je o projektu govorio vrlo ružičasto, pritom ne daje dovoljno informacija i u takvim uslovima teško je govoriti o uticaju na zdravlje. Ali mi moramo da imamo na umu da je jedno projekat i da su jedno želje investitora, a nešto sasvim drugo njegova realizacija. Na slučaju Zajače, koja je u neposrednoj blizina, možemo videti kakva je interakcija životne i radne sredine. O uticaju litijuma na zdravlje ljudi nema dovoljno podatka, pre svega kada je reč o radnicima koji su izloženi tokom proizvodnje. Ovaj metal se više decenija koristi u lečenju psihijatrijskih bolesnika za popravljanje raspoloženja, a poznato je da smanjuje funkciju bubrega, štitne žlezde... Najveći problem u ovoj priči je – arsen. Može se očekivati da dospe u vazduh i vodotokove, a on se vrlo dobro absorbuje iz respiratornog i digestivnog sistema. Poznato je da dovodi do šećerne bolesti, oštećuje jetru, vaskularni sistem, bubrege... Najviše zabrinjava njegova kancerogenost – objasnio je prof. dr Bulat s kakvim zdravstvenim problemima se može suočiti lokalno stanovništvo otvaranjem rudnika jadarita.

Olovo neće izazvati probleme kod odraslog stanovništva, ali predstavlja opasnost za dece. Ona su osetljiva zbog nezrelog nervnog sistema, a olovo može da dovede do poremećaja razvoja intelekta. Kadmijum je još jedan metal s kojim se otvaranjem rudnika kod Loznice može suočiti okolno stanovništvo, a naučnici ga dovode u vezu s karcinomom pluća i prostate. Pored svega nabrojanog prof. dr Bulat dodaje da se u životnoj sredini mogu naći i nikl, hrom, živa, cink, bor...

– Nikl i bor su materije za koje postoje dokazi da dovode do pojave maligniteta. Takođe, prilikom transporta u vazduh mogu dospeti čestice PM 2,5 i PM 10 koje dovode do smanjenja plućnih funkcija, infarkta miokarda, skraćenja životnog veka... S druge strane, možda se otvaranjem rudnika i porastom ekonomskih aktivnosti poboljšaju uslovi stanovanja i ishrane, ali je teško govoriti o balansu pozitivnog i negativnog uticaja. Iako nemamo detaljne informacije o tehnologiji koju će koristiti, moramo unapred misliti o mogućim posledicama – objasnio je prof. dr Bulat i zaključio da ukoliko stanovništvo bude izloženo navedenim materijama, izvesno je šta će se dalje događati.

A rudnik će imati i poguban uticaj na biodiverzitet. Prema rečima prof. dr Imra Krizmanića s Biološkog fakulteta, na ovom području živi više od 90 vrsta vodenih beskičmenjaka, 85 procenata riba koje se nalaze u našim vodama, 55 odsto vodozemaca...

– Biološki fakultet je predložio mere zaštite, ali one ne mogu nikog da obavežu da ih sprovede. A te mere su ograničenog kapaciteta. Rešenja zapravo nema. Premeštanje biljaka moguće je samo u botaničkim baštama jer na svetu ne postoji dva ista mesta. Ove biljke i životinje su vrlo lokalizovane i one tu žive od pre ledenog doba – rekao je dr Krizmanić.

Komentari46
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан...
Идеја о ОДРЖИВОМ РАЗВОЈУ садржи два концепта: концепт еко-ефикасности и концепт еколошке модернизације. ЕКО-ЕФИКАСНОСТ садржи технологије које обезбеђују привредни раст уз минимално угрожавање животне средине. ЕКОЛОШКА МОДЕРНИЗАЦИЈА је веровање да се индустријски развој и заштита животне средине међусобно не искључују. Наши стручњаци и научници требало би да јавно изнесу своје стручно и научно засноване процене у којој мери би експлоатација јадарита угрожавала животну средину на том локалитету.
Mirjana
Projekat Jadar je daleko od stratesko projekta i prica je prepuna lazi. -Po zvanucnom izvestaju US biroa za rude, Srbija ima 1,51% svetskih tezervi. Laze se da ima 10% -Rudarstvo je 1 industrijska revoluciju. Svet u 4-toj. -Po sadasnjim cenama, koje ce raditi, Rio Tinto lmao prihod od 1 Milijardi Dolara godisnje. Srbiji 4% Mi gradjani Srbije smo u obavezi da se zaduzimo , uzmemo kredine, vracamo kamate, vecno, i izgradimo im sve, zeleznicu, puteve, dalekovode. -Ostaje nam84 Milijarde Kg otpad
Владија Шарац
Пројекат има добре и лоше стране и захтева уравнотежену анализу. А ње нема док се не објаве кључни подаци. Предвиђени век рудника. Надокнада коју плаћа Рио Тинто Србији. Тачан састав руде, нарочито у погледу опасних метала. Хемикалије које ће се користити за концентрисање руде. Метод одлагања отпада. Цена литијум карбоната при којој се рудник исплати, итд. Све што сад могу да закључим јесте да ће сваке године да се створи милион тона јаловине, јер је руда сиромашна - мање од 1 проценат литијума.
Владија Шарац
Пројекат има добре и лоше стране и захтева уравнотежену анализу. А ње нема док се не објаве кључни подаци. Предвиђени век рудника. Надокнада коју плаћа Рио Тинто Србији. Тачан састав руде, нарочито у погледу опасних метала. Хемикалије које ће се користити за концентрисање руде. Метод одлагања отпада. Цена литијум карбоната при којој се рудник исплати, итд. Све што сад могу да закључим јесте да ће сваке године да се створи милион тона јаловине, јер је руда сиромашна - мање од 1 проценат литијума.
Anabela
Projekat je samo los. Rio Tinto nije spreman da ostavi know-how, da koristi domace znanje, da ga razvija i da zastiti zivotnu sredinu, to su dokazali u nizu drzava gde su radili. Ne moramo da ustupamo nasa bogatstva, mi imamo znanje, mozemo da napredujemo - samo da nas ostave na miru.
Patriota
Projekat "Jadar" je u kategoriji drzavnog interesa za Srbiju. Rio Tinto je globalni rudarski operator sa najboljim standardima zastite ljudi i prirode. Postoje mnogi rizici u svakom velikom projektu - ali ovde beneficije opravdavaju da Rio Tinto dobije sve dozvole za Projekat Jadar. Ovo je prilika - jedna u sto godina. Pored znatnih prihoda Budzetu Srbije i infrastrukturnih novina za region Zapadne Srbije - Rio Tinto pomaze i lokalnim zajednicama izgradnjom skola, crkava i zaposljavanjem.
Tamara P
Projekat je stetan. Neka plate svakom stanovniku 500 hiljada eura....drzavi veci procenat...plus referendum. Ovako...nikako

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.