Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Devet decenija od početka gradnje Crkve Svetog Marka

Jedinstveni hram na Tašmajdanu danas obeležava i jednu od tri slave – Markovdan. – U bogatoj riznici čuva se i Bogorodica Odigitrija, ikona iz 16. veka, koja spada u najstarije sačuvane ikone u gradu
(Фото М. Спасојевић)

Crkva Svetog apostola i evangeliste Marka obeležava danas slavu, ali i devet decenija od početka izgradnje ove monumentalne građevine u Tašmajdanskom parku. Današnja crkva nalazi se u blizini nekadašnje male grobljanske crkve podignute u 19. veku i mesta gde je 1830. godine pročitan Hatišerif kojim je Srbiji data autonomija u odnosu na Otomansko carstvo. Mesto čitanja Hatišerifa sledeće godine trebalo bi da bude dostojno obeleženo jer je najavljeno uređenje prostora oko hrama.

U riznici Crkve Svetog Marka čuva se jedinstvena zbirka ikona. Među njima je Bogorodica Odigitrija, ikona iz 16. veka, koja spada u najstarije sačuvane ikone u gradu. Ulaz u hram „čuva” ikona Svetog Marka.

– U crkvi baštinimo ikone naših poznatih slikara i ikonopisaca iz 19. i 20. veka. Radili su ih Steva Todorović, Nikola Marković, Dimitrije Posniković, Vladimir Vojnović, Pavle Čortanović, Lukijan Bibić, Vasa Pomorišac, Đorđe Popović, Olga Krdžalić... Hram krasi i centralni ikonostas u mermeru urađen 1992. godine po projektu arhitekte prof. Zorana Petrovića. Ikone na njemu u tehnici mozaika delo su akademskog slikara Đure Radlovića – priča protojerej stavrofor Trajan Kojić, starešina Crkve Svetog Marka.

U oltarskoj apsidi 20 metara iznad zemlje 2017. godine postavljen je mozaik satkan od komadića venecijanskog stakla posvećen Bogorodici Širšajoj. I njega je radio Đuro Radlović.

Reč je o kompoziciji od 130 kvadrata, na kojoj lik Bogorodice obuhvata 80. U svaki kvadratni metar ugrađeno je između 10.000 i 15.000 komadića stakla. Prema nekim procenama, ovo je najveći mozaik u oltarskoj apsidi na svetu. Osim Bogorodice, urađeno je i Pričešće apostola i arhijereji – Sveti Sava, Sveti Vasilije Ostroški, Sveti Nikolaj ohridski i žički i Sveti patrijarh Pavle.

Hram je jedinstven i zbog toga što ima tri oltara. Pored centralnog, postoje i dva oltara sa strane posvećena despotu Stefanu Lazareviću i preobraženju Gospodnjem. Zbog toga hram obeležava i tri slave. U crkvi se nalazi i tron patrijarha i srpskog kralja, kao i grobnica u kojoj počivaju zemni ostaci cara Dušana Silnog preneti iz njegove zadužbine manastira Svetih arhangela iz Prizrena. Ostatke cara Dušana 1927. godine pronašao je prota i profesor Radoslav Grujić, poneo ih u Skoplje, a zatim ih je 1941. godine predao Patrijaršiji u Beogradu. Tu su čuvani do 19. maja 1968. godine, kada su preneti u Crkvu Svetog Marka. Prekoputa groba Dušana Silnog nalazi se grob patrijarha Germana. U unutrašnjosti hrama nalazi se i maketa-košnica crkve teška više od 100 kilograma, rad Đorđa Živanovića.

Poseban deo crkve čini kripta u kojoj se nalazi grobnica kraljevske porodice Obrenović. Tu su sahranjeni kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga. Ove godine u junu navršava se 118 godina od njihovog ubistva.

– U kripti je sahranjena i Ana Obrenović, supruga Jovana Obrenovića, brata kneza Miloša, knjaz Milan Obrenović, najstariji sin kneza Miloša i knežević Sergije Obrenović, sin kralja Milana, zatim ktitor nekadašnje crkve Lazar Panča i istaknuti episkopi. Kod nas se čuva i venčani list kralja Aleksandra i kraljice Drage – rekao je Kojić.

U odnosu na druge crkve u prestonici ovaj hram se izdvaja i svojom površinom. Dug je 62 metra, širok 45, dok je visina kupole do krsta 60 metara. U crkvu, prema nekim procenama, može da stane oko 2.000 vernika. Zbog toga i ne čudi podatak da je bila najveća pravoslavna crkva u predratnoj Jugoslaviji.

Zidanje Crkve Svetog Marka započeto je za vreme vladavine Aleksandra Prvog Karađorđevića, po projektu arhitekata braće Petra i Branka Krstića, a građenje je trajalo od 1932. do 1939. godine. Oblikovana je u srpsko-vizantijskom stilu. Kamen temeljac za novu crkvu 8. maja 1931. godine osveštao je patrijarh Varnava.

Drugi svetski rat prekinuo je opremanje enterijera. Posle saniranja oštećenja, hram je osvećen 1948. godine. Pošto je crkvi do devedesetih godina bila oduzeta imovina, na hramu nije ništa rađeno. Nakon toga kreće obnova krova, osvetljenja, instalacija, kripte, počinje živopisanje...

Zbog posebnih arhitektonskih kvaliteta Crkva Svetog Marka proglašena je spomenikom kulture 1975. godine.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pozdrav od Dositeja
Knjige, knjige, braćo, a ne zvonci i praporci, kaza Dositej pre 200 godina.
Miloš Ilić
Kad sam u centru uvek volim da svratim do Marka. Moguće je zato što sam u istoj i kršten, ne znam.
Marko
Lepa gradjevina/crkva.Al ajd ti Marko ubedi neke da Dr.Angela Merkel nije katolkinja.Ma nemari.
Деда
Становао сам близу цркве па се сећам : за време комуниста, црква је била слабо посећена, изгледала је празно и сиво. Последњих година просто је синула. Нови раскошни иконостас и велика богородица у светлуцавом мозаику препородили су ову цркву коју су архитекти пројектовали у духу Грачанице.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.