nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Devet decenija od početka gradnje Crkve Svetog Marka

Jedinstveni hram na Tašmajdanu danas obeležava i jednu od tri slave – Markovdan. – U bogatoj riznici čuva se i Bogorodica Odigitrija, ikona iz 16. veka, koja spada u najstarije sačuvane ikone u gradu
(Фото М. Спасојевић)

Crkva Svetog apostola i evangeliste Marka obeležava danas slavu, ali i devet decenija od početka izgradnje ove monumentalne građevine u Tašmajdanskom parku. Današnja crkva nalazi se u blizini nekadašnje male grobljanske crkve podignute u 19. veku i mesta gde je 1830. godine pročitan Hatišerif kojim je Srbiji data autonomija u odnosu na Otomansko carstvo. Mesto čitanja Hatišerifa sledeće godine trebalo bi da bude dostojno obeleženo jer je najavljeno uređenje prostora oko hrama.

U riznici Crkve Svetog Marka čuva se jedinstvena zbirka ikona. Među njima je Bogorodica Odigitrija, ikona iz 16. veka, koja spada u najstarije sačuvane ikone u gradu. Ulaz u hram „čuva” ikona Svetog Marka.

– U crkvi baštinimo ikone naših poznatih slikara i ikonopisaca iz 19. i 20. veka. Radili su ih Steva Todorović, Nikola Marković, Dimitrije Posniković, Vladimir Vojnović, Pavle Čortanović, Lukijan Bibić, Vasa Pomorišac, Đorđe Popović, Olga Krdžalić... Hram krasi i centralni ikonostas u mermeru urađen 1992. godine po projektu arhitekte prof. Zorana Petrovića. Ikone na njemu u tehnici mozaika delo su akademskog slikara Đure Radlovića – priča protojerej stavrofor Trajan Kojić, starešina Crkve Svetog Marka.

U oltarskoj apsidi 20 metara iznad zemlje 2017. godine postavljen je mozaik satkan od komadića venecijanskog stakla posvećen Bogorodici Širšajoj. I njega je radio Đuro Radlović.

Reč je o kompoziciji od 130 kvadrata, na kojoj lik Bogorodice obuhvata 80. U svaki kvadratni metar ugrađeno je između 10.000 i 15.000 komadića stakla. Prema nekim procenama, ovo je najveći mozaik u oltarskoj apsidi na svetu. Osim Bogorodice, urađeno je i Pričešće apostola i arhijereji – Sveti Sava, Sveti Vasilije Ostroški, Sveti Nikolaj ohridski i žički i Sveti patrijarh Pavle.

Hram je jedinstven i zbog toga što ima tri oltara. Pored centralnog, postoje i dva oltara sa strane posvećena despotu Stefanu Lazareviću i preobraženju Gospodnjem. Zbog toga hram obeležava i tri slave. U crkvi se nalazi i tron patrijarha i srpskog kralja, kao i grobnica u kojoj počivaju zemni ostaci cara Dušana Silnog preneti iz njegove zadužbine manastira Svetih arhangela iz Prizrena. Ostatke cara Dušana 1927. godine pronašao je prota i profesor Radoslav Grujić, poneo ih u Skoplje, a zatim ih je 1941. godine predao Patrijaršiji u Beogradu. Tu su čuvani do 19. maja 1968. godine, kada su preneti u Crkvu Svetog Marka. Prekoputa groba Dušana Silnog nalazi se grob patrijarha Germana. U unutrašnjosti hrama nalazi se i maketa-košnica crkve teška više od 100 kilograma, rad Đorđa Živanovića.

Poseban deo crkve čini kripta u kojoj se nalazi grobnica kraljevske porodice Obrenović. Tu su sahranjeni kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga. Ove godine u junu navršava se 118 godina od njihovog ubistva.

– U kripti je sahranjena i Ana Obrenović, supruga Jovana Obrenovića, brata kneza Miloša, knjaz Milan Obrenović, najstariji sin kneza Miloša i knežević Sergije Obrenović, sin kralja Milana, zatim ktitor nekadašnje crkve Lazar Panča i istaknuti episkopi. Kod nas se čuva i venčani list kralja Aleksandra i kraljice Drage – rekao je Kojić.

U odnosu na druge crkve u prestonici ovaj hram se izdvaja i svojom površinom. Dug je 62 metra, širok 45, dok je visina kupole do krsta 60 metara. U crkvu, prema nekim procenama, može da stane oko 2.000 vernika. Zbog toga i ne čudi podatak da je bila najveća pravoslavna crkva u predratnoj Jugoslaviji.

Zidanje Crkve Svetog Marka započeto je za vreme vladavine Aleksandra Prvog Karađorđevića, po projektu arhitekata braće Petra i Branka Krstića, a građenje je trajalo od 1932. do 1939. godine. Oblikovana je u srpsko-vizantijskom stilu. Kamen temeljac za novu crkvu 8. maja 1931. godine osveštao je patrijarh Varnava.

Drugi svetski rat prekinuo je opremanje enterijera. Posle saniranja oštećenja, hram je osvećen 1948. godine. Pošto je crkvi do devedesetih godina bila oduzeta imovina, na hramu nije ništa rađeno. Nakon toga kreće obnova krova, osvetljenja, instalacija, kripte, počinje živopisanje...

Zbog posebnih arhitektonskih kvaliteta Crkva Svetog Marka proglašena je spomenikom kulture 1975. godine.

Komеntari4
5ac86
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pozdrav od Dositeja
Knjige, knjige, braćo, a ne zvonci i praporci, kaza Dositej pre 200 godina.
Miloš Ilić
Kad sam u centru uvek volim da svratim do Marka. Moguće je zato što sam u istoj i kršten, ne znam.
Marko
Lepa gradjevina/crkva.Al ajd ti Marko ubedi neke da Dr.Angela Merkel nije katolkinja.Ma nemari.
Деда
Становао сам близу цркве па се сећам : за време комуниста, црква је била слабо посећена, изгледала је празно и сиво. Последњих година просто је синула. Нови раскошни иконостас и велика богородица у светлуцавом мозаику препородили су ову цркву коју су архитекти пројектовали у духу Грачанице.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja