sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ZAROBLjENICI APRILSKOG RATA (16)

Uskrs u Sandbostelu

1. Идентификациона војничка плочица Петра Цигановића из офлага и логорска рајхсмарка коју је донео из заточеништва (Фото:графије лична архива

„Sve više osećam malaksalost, slabost, kašljem, bolovi na levoj strani tela. Propadam lagano, ali znam, sigurno. Možda je poslednja godina ovog bednog života. (...) Hladnoća ulazi u kosti. Sobu uopšte ne provetravamo, jer su rupe na zidovima od tavanice do poda. Spavamo u odelima, ne bi li nam bilo toplije. Čuje se tutnjava u daljini, naročito noću. Samo nas još Rusi mogu ugrejati. U njima je naš spas, u njima je naš vaskrs, samo da bude što pre, svi smo mnogo, mnogo bedni...”

Ove reči zapisao je u svom dnevniku 19. januara 1945. Petar Ciganović (1913–1993), rodom iz Zemuna. Beleška je nastala u Hamerštajnu, jednom od nekoliko nemačkih logora u kojima je Petar od 1941. do 1945. bio zatočenik. Usled stalnih premeštanja i loših uslova u zarobljeništvu, Ciganović se iz rata vratio sa teškim oblikom tuberkuloze.

Ipak, ne samo da mu ta 1945. nije bila „poslednja godina života”, već je u posleratno doba uz pomoć supruge Elene uspeo da zaceli bolest. Ali, pre toga, kao zarobljenik Aprilskog rata, proživeo je golgotu.

Pre Hamerštajna, Petar je 1944. bio zarobljen u Osnabriku, koji su saveznici nekoliko puta bombardovali. O tome je u svom dnevniku zabeležio: „Osnabrik je bombardovan 12. i 17. aprila, 5. juna, 13. i 26. septembra, 12. oktobra, 2. novembra i 6, 12, 15 i 17. decembra 1944. godine. Ovo bombardovanje od 6. 12. 1944. bilo je najteže koje sam doživeo. Pod tim datumom ubeležio sam 109 + 6. Toliko je bilo poginulo oficira i vojnika...”

U svojim beleškama, on je ostavio i potresno svedočanstvo o posledicama jednog od tih vazdušnih udara:

„Tamo u onim našim barakama pokušavali su jednog (zarobljenika) da izvuku iz zatrpane građe, vade, odbacuju daske... ’Stanite, stanite, moj čas je došao i meni više nema spasa, ostavite me, spasavajte druge, spasite vojnike, meni nema spasa, pozdravite mi ženu i decu’... Živ, svestan, shvata šta se oko njega dešava, živ je izgoreo. Ujutru su ga našli okrenutog ka prozoru visoko podignutih ruku, možda je pokušavao da ipak izađe iz onog plamena... Ostao je samo kostur, podignutih raširenih ruku...”

Kada je zarobljenicima saopšteno da će biti preseljeni iz Osnabrika, u logoru su osvanuli razni oglasi koje su zatočenici isticali, nudeći trampu ili kupoprodaju cigaretama ili logorskim rajhsmarkama:

– Prodajem ručni sat „omega” za 150 američkih cigareta

– Zamena za jedan paket američkih cigareta jedan kg pasulja (a drugim rukopisom dopisano: „Hoćeš li i slanine?”)

– Kupujem svaku (i najmanju) količinu lešnika i oraha

– Knjige za 7. razred za cigarete

– U baraci svakog dana vršim porudžbine za krpljenje, krojenje, šivenje. Veliki izbor šajkača

– Okazion, nova „omega”, sjajna prilika, za cigarete

– Kolica za prenos stvari, kofer srednji, pidžama iz kairskog paketa

– Sve vrste konzervi, i otvorene, kupujem za marke

– Konzerva (riblje sardine) jedan kg za odgovarajuću količinu slanine

Nakon Hamerštajna, gde su proveli nekoliko meseci, zarobljenici su ponovo evakuisani. Uzmičući pred savezničkim kopnenim snagama, Nemci su ih marta 1945. premestili u Sandbostel. Ipak, već početkom proleća, nemački vojnici su napustili logor, praktično ga prepustivši na upravu zatočenicima, koji su čekali savezničke vojske svojih zemalja da ih oslobode i vrate u otadžbinu. Prvi su to dočekali engleski, francuski i američki zarobljenici. Srbi i Rusi su još neke vreme ostali u Sandbostelu dok nisu i oni dočekali slobodu.

Do tada, hranu su nabavljali u obližnjem selu, kupujući je od seljaka za cigarete. To nije bilo lako, jer su usput bili i dalje pod nemačkom vatrom. Ali, Petra Ciganovića i njegove ratne drugove to nije sprečilo da u maju pravoslavni Uskrs obeleže u Sandbostelu. Na Veliki petak, Petar i još četvorica zarobljenika su iz sela doneli jaja, brašna, luka, čak i – prase. Dva dana kasnije, Vaskrs su proslavili zajedno sa ruskim zarobljenicima.

Komеntari2
fdc3f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milena Bozovic
Divna prica o dostojanstvu u nesreci.
Божа
Приликом бомбардовања Офлага, погинуо је Буцко, дали можда неко зна нешто више о Буцку.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja