Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U Srbiju dolaze sve bolje i perspektivnije firme

Japanski „Nidek” jedan od najvećih svetskih proizvođača elektromotora donosi 800 miliona evra, a nemački „Kontinental” već uložio 140 miliona
Фото ЕПА ЕФЕ -Ф.С.

Japanska kompanija „Nidek”, jedan od najvećih svetskih proizvođača elektromotora, pre nekoliko dana i zvanično je najavila gradnju fabrike u blizini Novog Sada. Osim što donosi oko 800 miliona evra, ova investicija u srpsku auto-industriju unosi moderniju tehnologiju u odnosu na dosadašnju.

Japanci su na svom sajtu najavili gradnju dve fabrike u vojvođanskom gradu. Prvu gradi „Nidek elektrik motor Srbija”, proizvođač električnih motora za automobile, u kojoj će zapošljavati 1.000 ljudi. Na istoj lokaciji planira se gradnja manjeg pogona kompanije „Nidek elesiz Evropa”, koja proizvodi elektronske uređaje za kontrolu upravljanja, kočenja i drugih sistema u automobilima. Ova fabrika trebalo bi da zaposli 200 radnika. Početak gradnje je planiran za septembar ove godine, a završetak za sredinu 2022.

„Nidek” je krajem marta na evropskom tržištu emitovao petogodišnje „zelene” obveznice kojima se finansiraju projekti sa pozitivnim efektom na životnu sredinu u vrednosti od 500 miliona evra sa godišnjom kamatom od svega 0,046 odsto, što potvrđuje da je obezbedio finansiranje ovog projekta.

Igrač iz iste lige, nemački „Kontinental”, početkom marta je zaokružio sličnu investiciju u Novom Sadu. Otvorili su pogon u kome je počela proizvodnja naprednih elektronskih sistema za upravljanje vozilima. Uložili su 140 miliona evra i zapošljavaće oko 500 radnika.

Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, navodi da sa „Kontinentalom”, a posebno sa „Nidekom” konačno imamo visokoakumulacione proizvodne grane koje donose veliki profit, zato što imaju proizvode koji su u usponu snage.

– U Srbiju je došla tehnologija visoke industrije i ona nosi odlične profitne stope. To više nisu niskoakumulativne industrije, kablovi i nudle. Činjenica je da dolaze sve bolje i perspektivnije firme, koje zahtevaju više intelektualnog, a manje manuelnog rada – naglašava Aćimović.

Prema njegovim rečima veoma bitan faktor je da su i „Kontinental” i „Nidek” potpisali ugovore sa Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu da rade nove razvojne programe. „Nidek” će otvoriti istraživačko-razvojni centar u tom gradu. Što znači da će naši mladi inženjeri učestvovati u tim programima. Aćimović kaže da nešto slično ima „Folksvagen” u Maks plank institutu u Nemačkoj. Suština je da te kompanije daju ozbiljne zadatke svojim naučnoistraživačkim centrima, a ovi im vraćaju sa novim tehnologijama.

– To mogu da finansiraju samo velike firme. Naši mladi inženjeri učestvovaće u nečemu što će biti tržišno aktuelno za 15 godina – navodi profesor Ekonomskog fakulteta. Ovakva ulaganja velikih svetskih kompanija su u skladu sa predviđanjima da će do 2030. godine oko 30 odsto vozila u Evropi biti na električni pogon zbog sve oštrijih propisa o emisiji štetnih gasova.

U tu trku ulazi i korejska kompanija „Kjugnšin kejbl”, koja je pre nekoliko dana otvorila fabriku u Smederevskoj Palanci. U njoj će za evropsko tržište proizvoditi delove za baterije električnih vozila visoke tehnologije. Reč je o investiciji od 20 miliona evra. Trenutno je zaposleno 249 radnika, a do kraja 2022. trebalo bi da ih bude 700.

U Srbiju i dalje dolaze investitori iz različitih privrednih grana i najavljuju ulaganja uprkos krizi izazvanoj pandemijom virusom korona. Tako na primer najveći proizvođač čokolada na svetu švajcarska kompanija „Beri Kalebo” u Novom Sadu uskoro počinje da proizvodi ovu poslasticu. Prema poslednjim raspoloživim podacima, u periodu januar–februar 2021, zabeležen je priliv stranih direktnih investicija od 419,5 miliona evra.

– U ovom trenutku rano je govoriti o prilivu za celu godinu, između ostalog i zbog činjenice da i dalje imamo veliku neizvesnost kada je reč o toku pandemije i vakcinacije u svetu. Ono što bi moglo da se kaže, jeste da očekujemo da neto priliv stranih investicija ponovo pokrije tekući deficit, što bi značilo neto priliv od oko 2,6 milijardi evra u 2021 – navode iz Narodne banke Srbije.

U centralnoj banci naglašavaju da je zbog pandemije, kako u svetu tako i u zemljama u okruženju, došlo do smanjenja priliva stranih direktnih investicija, pri čemu je Srbija minimalno pogođena. Posle rekordnog priliva ovih investicija u 2019. od 3,8 milijardi evra (8,3 odsto BDP-a), znatan priliv nastavljen je i tokom 2020.

– Prema podacima platnog bilansa za 2020. priliv stranih investicija u Srbiju iznosio je tri milijarde evra što predstavlja smanjenje za 21 odsto godišnje, pri čemu se umanjenje u odnosu na prethodnu godinu u najvećoj meri odnosi na nižu reinvestiranu dobit, što je i očekivano tokom pandemije. Neto priliv je iznosio 2,9 milijardi evra što je bilo, šestu godinu zaredom, više nego dovoljno za pokriće tekućeg deficita platnog bilansa (pokrivenost je iznosila 146,5 odsto) – objašnjavaju iz NBS-a.

 

Holandija na prvom mestu

Najviše stranih direktnih investicija u Srbiju tokom 2020. došlo je iz Holandije (705,5 miliona evra), Slovenije (483,3 miliona evra), Kine uključujući Hongkong (478,9 miliona evra), Nemačke (331,9 miliona evra), Austrije (153,4 miliona evra) i Velike Britanije (106,4 miliona evra).

– Holandija je na prvom mestu po prilivu stranih direktnih investicija. Između ostalog i zbog činjenice što pojedini strani investitori zbog poreskih olakšica, kao i zbog najliberalnijih finansijskih i bankarskih sistema koji omogućavaju slobodno poslovanje pravnih lica osnovanih sa namerom da izvrše određene specifične transakcije svoja ulaganja realizuju iz podružnica u Holandiji, iako je sedište matične kompanije u drugoj zemlji. Na ovaj način, navedena pravna lica registrovana u Holandiji stiču i tretman investitora iz Evropske unije – navode iz NBS-a.

Komentari30
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Biće tu, dok kažeš metro(i ostale bajke)
Kao ljubitelj foto aparata, oko nove godine je izašla vest da japanski gigant Nikon gasi svu proizvodnju u Japanu (fabrika Sendai Nikon, koju decenijama koriste), i seli je na Tajland. Zašto? Radnici u Japanu u proseku koštaju 18,94 dolara na sat. Radnici u SAD-u prosečno koštaju 16,00 USD na sat. Radnici na Tajlandu u proseku koštaju 4,15 dolara na sat. Radnici u Srbiji? Oko 2 $ na sat? Eto...
gaf koji niko nije demantovao
Makroekonomski treba posmatrati ovaj članak. Imamo preko 20 srpskih start ap preduzeća koji hoće da proizvode svoj brend automobila, neki su na nivo dizajniranja ili čak proizvodnje gotovih vozila. Oni svi trebaju delove bez carina, iskusnu radnu snagu, partnere... Znate da Fijat većinu delova za vozila u Srbiji uvozi od partnera iz Italije tipa firmi kao Nidek. Tako da imamo situaciju da je Srbija posrednik izvoza automobila koji se uglavnom proizvedu u Italiji i onda u delove sklope u SRB.
cjepidlaka
A uz "donaciju" srpskih poreskih kreditora (pogrešno nazvanih obveznicima) , nekoliko godina poslodavca ovdje ne koštaju ništa.
Milan
Ovi sto se raduju kada nam Rusi prodaju rashodovane avione ne mogu da shvate znacaj investicija u nasu domovini. Vise bi voleli da nam Rusi otmu nesto kao npr NIS nego kada neko ulozi novac I znanje I otvori fabriku I zaposli nase ljude.
my way
Najbolje investicije ponovo idu u Vojvodinu. Jesu li u Nišu studenti lošji ili manje inventivni i kreativni? Zašto u Kragujevcu ne stvaramo klastere autokomponentaša? Pojaviće velike razlike u životnom standardu i razvijenosti opšina i gradova onda neminovno i separatističke težnje. p.s. Nisam ni iz Niša a ni iz Kragujevca.
Dragan Stankovic
Tacno, kao u Katalomiji u Spaniji. Kada su se Ekonomski i industriski razvili onda hoce da se odvoje od Apanije. Ovo ce se takodje desiti i sa Vojvodinom za dvadesetak godina. Treba ukinuti sve pokrajine i stvoriti jedinstvenu Srbiju.
slobista
Ovo investiranje u Vojvodinu, meni odavno "mirise", na nekadasnju izgradnju Slovenije. Moguce da se tako i zavrsi.
Darko
Pogledajte sta se desilo sa francuskom firmom"Florange"(proizvodila je i delove za Ajfelovu kulu).Dolazi "ArcelorMittal " koristi dok moze,zatim odlazi ,i iza njega ostaje ekonomska pustos koja urusava citav region. Biti toliko ponosan sto dolaze strane firme je vrlo neprirodno. To su stranci koji dolaze da ostvare profit,i jednoga dana da odu ako ga vise ne bude bilo. I da "ponesu" svoje fabrike sa sobom-cisto da ne zaboravimo.
Doris
Darko, dok Srbija razvije sopstvenu industriju proces traje najmanje 40 godina. Kina je isto tako počela kao Srbija sada pa je danas vodeća ekonmska sila. Kinezi su pokupovali najveće i najpoznatije firme, kupuju luke. Pre neki dan je EU imala sjednicu povodom toga i odlučili da će više pumpati u zemlje gde Kina ima sve veći uticaj. Zato je gđa. von der Lajen napisala pismo Vučiću da finansiraju prugu u Srbiji. Iskreno se radujem da se oko Srbije "otimaju"!
Darko
zeljo : Pa zasto smo rasprodali zemlju i nismo vec primenili vas genijalan plan? Znate tri francuska predsednika su pokusava da sprece odlazak indijske firme-verovatno zato sto su zaposljavali prostu radnu snagu.Da li imate predstavu koliki je to sistem bio "Florange" i koliko je onih koji nisu "prosta radna snaga " radilo u njemu?.
Prikaži još odgovora
Vagar
Pokazuje se da Dinkićev model privlačenja stranih investitora i nije bio tako loš.To podrazumeva debele domaće subvencije,mnoge poreske i lokalne olakšice i uz jeftinu domaću radnu snagu.Ipak sa domaćim subvencijama se preteruje.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.