subota, 19.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
Međunarodni pregled

Zakerbergov rijaliti program

Šta da radimo sa onim klincem, pitali su se političari u vicu o osnivaču „Fejsbuka”, a sad se „klinac” pita šta da radi sa političarima, samo što to više nije vic. Sve više se govori i piše da Mark Zakerberg određuje granice slobode govora i da je njegova mreža postala neizostavan politički faktor. Dok u Vašingtonu i ostalim prestonicima debatuju kako da se postave prema „Guglu”, „Fejsbuku” i „Tviteru”, Silicijumska dolina uveliko reguliše one koji bi da regulišu nju. Zakerbergova društvena mreža je ove nedelje odlučila da Donald Tramp još ne može da se vrati na njen sajt. Kao i „Tviter”, „Fejsbuk” je u januaru „proterao” Trampa, iako je Tramp u to vreme još bio američki predsednik, pa time i najmoćniji čovek na planeti.

VLADA U SENCI: Fejsbukov nadzorni odbor je pre nekoliko dana odlučio da Tramp ne treba da se vrati na mrežu, sa koje je suspendovan kad su njegove pristalice upale u Kongres. U ovom panelu sede medijski stručnjaci, bivši državnici, aktivisti i članovi nevladinih organizacija koji ne rade za „Fejsbuk”, ali koje je Zakerbergova kompanija platila da je posavetuju o tome kakav sadržaj sme da bude dozvoljen na njenim stranicama. To znači da je najveća društvena mreža prvo ukinula profil američkog predsednika, a onda angažovala ljude sa strane da joj kažu zašto je to uradila.

Nadzorni odbor nije želeo da kaže da li Trampov nalog treba da trajno bude izbrisan već je tu odluku prepustio „Fejsbuku”. Poručio je i da ova društvena mreža nije imala jasna pravila na osnovu kojih je blokirala Trampov profil. A na osnovu čega je onda odbor zaključio da bivšeg predsednika i dalje treba držati podalje od najpopularnije platforme na planeti – ostalo je nejasno. Za kritičare nema sumnje da su društvene mreže toliko moćne da odlučuju ko je legitiman politički igrač i da to rade krajnje arbitrarno.

OD SLUČAJA DO SLUČAJA: Samovolja se odavno spočitava „Fejsbuku” i „Tviteru”. Godinama su zarađivali na Trampovim objavama da bi tek u poslednjim danima njegove vladavine odlučili da su ti postovi nedemokratski i da moraju biti cenzurisani. Kad im to odgovara, društvene mreže se ne obaziru na demokratiju. „Fejsbuk” je na zahtev indijske vlade uklonio objave u kojima je premijer Narendra Modi pozivan da podnese ostavku. Da joj predsednik Redžep Tajip Erdogan ne bi pravio probleme, ova društvena platforma je cenzurisala kurdske postove, ali ne i tursku verziju događaja o napadima Ankare na kurdske teritorije u Siriji. Tramp je uklonjen jer je ocenjeno da je pokazao simpatije prema jurišnicima na Kapitol, ali nisu „deportovani” i svi oni koji su se solidarisali sa učesnicima nasilnih demonstracija pokreta „Životi crnaca su važni”.

Zbog svega toga javnost je podeljena. Jedni veruju da „Tviter” i „Fejsbuk” imaju svako pravo da odluče koga ne žele jer je reč o privatnim kompanijama. U najveće zagovornike ideje da mreže treba da cenzurišu sadržaj spadaju američke demokrate, koje upozoravaju na širenje neistina i glasina. Republikanci veruju da su IT džinovi naklonjeni liberalima i da zato konzervativcima uskraćuju slobodu govora. Kao primer navode da „Fejsbuk” i „Tviter” tokom prošlogodišnje predsedničke kampanje nisu dozvolili da se na njihovim stranama objavi kritičan tekst „Njujork posta” o sinu Džoa Bajdena, Hanteru, dok se na istim mrežama vrtelo bezbroj kritičnih novinskih članaka o Trampu.

BIZNIS NAD BIZNISIMA: Da je situacija složena i da su mreže i države još daleko od rešenja vidi se i po tome što su na Trampovu stranu u ovom sporu stali čak i neki od stranih zvaničnika za koje se sigurno može reći da nisu Trampovi fanovi ili neliberalni političari. Tako su nemačka kancelarka Angela Merkel i francuska vlada poručili da je „Tviterova” zabrana predstavljala napad na slobodu govora. Iz Evropske unije saopštavaju da vlade moraju da regulišu mreže i da samo institucije, a ne društvene platforme, određuju šta je govor mržnje ili podstrekivanje na nasilje. Aktivisti upozoravaju da bi pomenute platforme mogle da se pretvore u entitete jače od država, organizacije koje određuju ko sme da govori i šta, a same nikome ne polažu račune.

U nedavnom istraživanju koje je sprovedeno u 53 zemlje, građani su anketirani o tome gde pronalaze najveću pretnju po demokratiju. Najveći broj ispitanika, gotovo polovina, nije naveo nijednu državu već Silicijumsku dolinu, koja određuje šta ćemo čitati i gledati na internetu. I bivši šef Zapadnog krila svestan je moći „Gugla”, „Fejsbuka” i „Tvitera” i zato i želi da se tamo vrati.

Dan pre nego što je „Fejsbuk” odlučio da ga i dalje drži „ispred vrata”, Tramp je pokrenuo sopstvenu kvazidruštvenu mrežu. Kao vlasnik poslovne imperije, svojevremeno je u emisiji „Šegrt” odlučivao ko je od takmičara dovoljno sposoban da se zaposli kod njega, dok je drugima surovo poručivao: „Otpušten si.” „Rampa” pred ulazom u „Fejsbuk” i „Tviter” mogla bi da ga podseti na taj rijaliti program, koji je u međuvremenu dobio novog gazdu.

 

Komеntari2
f0dc2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

lili
drustvene mreze treba skroz ukinuti jer su zlo zla
LaCosta
Imao sam obicaj pre godinu dana da za Jelenu kazem kako bi bila odlican novinar na CNN ili u NYT ali je dolazak nove administracije definitivno pozitivno delovao na njeno novinarsko delo. Tako sada mozemo da vidimo da iza lepe price o amrickoj demokratiji i svakojakim slobodama stoje brojne prljave stvari.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja