sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
TRI DECENIJE OD RASPADA SFRJ

Ustav je napisao Kardelj za separatiste po Titovom nalogu

У опису фотографије наводи се да је ово јединица усташа, код Вуковра (фото EPA-EFE/ PETER NORTHALL)

Nastavak razgovora u kome Borisav Jović,Stjepan Mesić i Vasil Tupurkovski za „Politiku“ suočavaju viđenja i stavove. Na sajtu su objavljeni delovi razgovora koji je u celosti prenet u štampanom izdanju „Politike“. 

Gospodine Mesiću, evo mi smo se skupili sada posle 30 godina od raspada Jugoslavije i složićete se, verovatno, da vam se čini kao da je to bilo juče.

MESIĆ: Da, tačno.

Da li se onda slažete da se 1990. i 1991. godine možda Srbima činilo da su se 1941. i 1945. godina dogodile juče, da se Jasenovac dogodio juče? I mnogi iz vaše familije i porodice vaše supruge su pobijeni u Jasenovcu. Dakle, sve bi bilo lepo što ste ispričali da se nije dogodio Božićni ustav iz 1990. godine. Zašto je Hrvatska ukinula konstitutivnost srpskog naroda u Hrvatskoj? I da li ste ikada, razgovarajući sa predsednicima opština koji su Srbi, pomislili da su oni bili uplašeni, naročito da se ne ponove zločini nad njima, imajući u vidu sve što se događalo tokom Drugog svetskog rata, tokom NDH, naročito zato što je predsednik Franjo Tuđman u svojoj zapaljivoj izbornoj kampanji značajno podsetio na one aveti iz NDH?

MESIĆ: Slušajte, objektivno, rekao sam da je bilo grubih izjava, izjava koje nisu imale mesta, koje su mogle sigurno delovati na neke Srbe... ali ne u tom smislu da uzimaju oružje u ruke.

Zašto je ukinut status Srba kao konstitutivnog naroda? Kome su smetali?

MESIĆ: To nije glavni razlog. Vi imate pravo, dobar deo je bio nezadovoljan. Možda nije bilo vreme da se takva odluka donosi, o tome možemo razgovarati. Međutim, to nije bio povod za rat. Iz Beograda dolaze emisari , oni održavaju zborove, oni drže govore i bune Srbe u Hrvatskoj. Iz Beograda, dakle, iz te kuhinje dolazi podsticaj za pobunu.

Znači, vi mislite da se Srbi u Hrvatskoj, među kojima je bilo onih koji se sećaju svojih rođaka stradalih u Jasenovcu, neki od njih su preživeli taj logor, mislite li da oni ne pomišljaju onda, kada su pretvoreni u nacionalnu manjinu, da im se ponovo može dogoditi nešto slično i da ih je zapravo taj strah pretvorio u te pobunjene momke?

MESIĆ: Nije. Nikakav strah tu nije. To je politika koja dolazi sa emisarima iz Beograda...

Ali nisu emisari ukinuli Srbe kao konstitutivni narod u Hrvatskoj. To je odlučio vladajući HDZ, čiji ste vi bili član.

MESIĆ: To je odlučila većina u parlamentu. To je tačno.

Zašto? Šta su smetali Srbi bilo kome?

MESIĆ: Meni nisu smetali Srbi. Zašto bi.

Pa zašto ste ih ukinuli kao konstitutivni narod?

MESIĆ: Nije zbog toga došlo do rata. Do rata je došlo zato što je Milošević želeo da stvori veliku Srbiju i treba mu inicijalno paljenje. Ova odluka mu je samo dobrodošla. Slušajte, pre svega da vam kažem nešto o HDZ-u. U vrhu HDZ-a, na početku bili su antifašisti. Moji su svi bili prvoborci, svi. U vrhu HDZ-a: Josip Manolić – 1941. godine, borac, Josip Boljkovac –  1941. godine, borac, Šime Balen – sekretar ZAVNOH, Tuđman – 1941. godine, borac, i mi Tuđmana držimo u okviru sa nama.  Zašto smo mi išli u formiranje HDZ-a? Išli smo zato, jer se u Srbiji drže ti veliki mitinzi koji šalju poruku – idemo do Ljubljane, a u Zagrebu ćemo samo malo otresti čizme. Mi smo rekli – moramo biti pripravni.

Gospodine Joviću, da li je onda Srbija zaista htela da se prošeta do Ljubljane? Da li je Srbija zaista želela ovo što govori gospodin Mesić?

JOVIĆ: Svašta. Sada ću vam reći. Prvo, gospodin Mesić je prvi dan kada je došao u predsedništvo, saopštio da je došao da rasturi Jugoslaviju.

MESIĆ: To si ti sanjao Boro. Nisi smeo sanjati na sednici predsedništva.

JOVIĆ: Napisano je to. Kada je rasturena Jugoslavija, otišao je i rekao: „Obavio sam zadatak.” Molim vas, sve ovo sklopite sada, to što je pričao, da je došao da se promeni oblik Jugoslavije u konfederaciju, to je predložila Hrvatska sa Slovenijom zaista, ali njegov cilj je to što je rekao. Hrvatska i Slovenija su predložile konfederaciju – to je jedna prevara. U čemu je stvar. Problem je bio kako da se Hrvatska izdvoji iz Jugoslavije, a da zadrži teritorije na kojima živi srpski narod. To je ključno pitanje bilo uvek. Ceo problem jugoslovenske krize je to bilo. Oni su predložili da se u roku od pet godina ili tri, svejedno, stvori neka konfederacija, ovako kako je Stipe govorio, s tim da kroz pet godina svaka država je slobodna.

Znači, izbegavamo postavljanje srpskog pitanja, kroz pet godina nemamo pravo da to postavljamo. To je jedan trik, naravno, koji niko nije mogao da prihvati, jer je to prevara da bi uzeli teritoriju bez rešavanja srpskog pitanja. Zbog toga je to odbijeno.

Drugo, Ante Marković. Pazite, oni nisu izabrali Antu Markovića, on je išao u Bosnu da ga bira narod i dobio je jedan odsto birača. On je tikva bez korena. Nigde ga niko nije izabrao kao političara, a on će da reši problem Jugoslavije. Čista je laž da su obećavane milijarde njemu da spasi Jugoslaviju ekonomski ili da nas uvede u EU. Niti su nudili pare, nikada nigde, ja sam bio predsednik Jugoslavije, morao bih to da znam. Niti su nudili pare, niti bi mogli da nas pripoje EU, jer bi nama 10 godina trebalo da promenimo sistem da bi ušli u EU. Kako bismo mogli da uđemo sa babama i žabama u EU? Ovde ne možemo sami sa sobom, a tamo ćemo sa EU. To su sve priče za malu decu.

Gospodine Joviću, da Srbi nisu izbačeni iz hrvatskog Ustava kao konstitutivni narod, da li bi i onda njihov položaj bio problem za tadašnje srpsko rukovodstvo?

JOVIĆ: Bio bi problem. Srbi u Hrvatskoj su formalno bili upisani u Ustavu da su druga nacija, ali u skupštini nisu imali pravo veta. Nije bilo nigde napisano u hrvatskom ustavu šta oni mogu da spreče kao Srbi, ako im se ne dopada nešto. Oni su imali samo Baltića, Dragosavca i još nekoliko koji su bili hrvatski Srbi, koji su prihvatali to što Hrvatska radi i u suštini stvari su bili varani na taj način.

Ovo je jedno formalno pitanje, a šta je suštinsko pitanje? Tito i Kardelj kada su odlučili da prave Ustav 1974. godine da se ovo pitanje definitivno reši, imam stenogram razgovora između Tita i Steve Krajačića, gde je Tito Stevi Krajačiću rekao: „Ja sam Kardelju dao zadatak da Ustav bude tako napisan da Hrvatska može da se izdvoji iz Jugoslavije.” Dakle, on je znao da se raspada Jugoslavija. Kako će se to uraditi, najbolje je da se pravo naroda na samoopredeljenje zameni pravom republike na otcepljenje. Znači, Ustav je napisao Kardelj  za separatiste po Titovom nalogu, i sve ovo je dovelo srpski narod u poziciju da je on tamo morao da ostane u Hrvatskoj, jer je odluka da se razdvoji Jugoslavija po republičkim granicama. Srpski narod nije hteo politički, ni etnički, kako god hoćete, da prihvati takvo rešenje. Kada je došlo dotle da na sastanku kod Karingtona odluče da se Jugoslavija rastura, kada je Hrvatska to prihvatila, kada je Nemačka rekla da će to odobriti svakako, Srbi su rekli – mi nećemo novi Jasenovac, hoćemo tamo gde smo živeli, ne može nas niko naterati da izađemo iz svoje države. Naravno, počeli su da se bune. Ovo Milošević, Janko, Marko, to veze nema uopšte. To je pričanje prazne priče. Ovo je suština stvari, a ta suština je počela još 1947. godine, kada je prvi Ustav donet gde je napisano da sve nacije ostvaruju svoja prava u republikama. Time je rešeno da srpski narod ne može kao celina da odluči ništa, niti sam sa sobom da sarađuje. Zar ne vidite da smo imali rukovodstvo u Kninskoj Krajini, pa smo imali rukovodstvo u Bosni, pa smo imali rukovodstvo u Crnoj Gori, pa smo imali rukovodstvo u Srbiji, pa ne mogu da se slože. Nemamo jedno rukovodstvo, imamo četiri, pet rukovodstava. Razbijeni smo Ustavom. Dakle, Ustav je to rešio tako da su Srbi dovedeni u poziciju da nemaju odgovora nego pušku u ruke i da se brane.

Što se tiče odnosa našeg srpskog rukovodstva i vojske, to moram da kažem, mi se nikako nismo slagali čitavog perioda krize sa vojskom. Vojska je smatrala da je njen zadatak da brani teritorijalni integritet i ustavni poredak. Slovenci i Hrvati su narušili ustavni poredak. Vojska je kazala – nas ne interesuje srpsko pitanje, mi ne možemo da se stavljamo na stranu jednog naroda, mi se stavljamo na stranu Jugoslavije i hoćemo da Ustavom vratimo na svoje mesto, da nam date dosta vojske da porušimo jugoslovensko, hrvatsko i slovenačko rukovodstvo. Pazite, to nigde u svetu nije bilo,  da za tri godine postojanja predsedništva Jugoslavije nijedan nalog u vojsci nije dalo predsedništvo, nego je samo predsedništvo predložilo, a vojska je uvek donela šta bi ona mogla da izvrši ako predsedništvo odluči. Dakle, ona je predlagala za samu sebe šta će da radi. Nije izvršila odluku o oduzimanju oružja, nije je predsedništvo ni pozvalo da pita zbog čega. Dakle, to su neke stvari koje su čudne.

Romantično (foto EPA-EFE/ANDREJ CUKIC)

Tek maja 1991. godine je doneta jedna odluka, prvi put kada Kadijević nije bio prisutan, po mom mišljenju zbog toga smo i uspeli, gde su bili predsednici svih republika i predsedništvo. Doneta je jedna odluka da vojska stane između hrvatskih i srpskih pobunjenika, da se tu rasporedi i da im ne da da se biju međusobno. Ta odluka je bila jedna u suštini stvari odluka koja je značila stavljanje vojske na srpsku stranu. Zašto? Zato što su Hrvati odmah počeli da napadaju Jugoslovensku armiju, bez obzira na to što je naša odluka bila takva. Ona je morala da se okrene protiv njih. Tada je vojska stala na srpsku stranu sticajem okolnosti i to je ostalo do kraja rata. Jedino ta odluka je važila do kraja rata.

Suština problema je ustavni položaj, bez prava na samoopredeljenje, bez prava na svoju odluku, bez nacionalnih prva. Hrvati to nisu prihvatili, nego su govorili – to samo Milošević njih podbada. Velika Srbija? Koja velika Srbija. Mi imamo veliku Jugoslaviju. Šta će nam veće od Jugoslavije. To su sve trikovi.

 

Željko Šajn

Aleksandar Apostolovski

Marko Albunović

 

 

Komеntari36
ab4eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Могло је у уставу и да пише да обавезно треба развалити Југославију и изазвати рат или да Тито напише такав тестамент. Али да је и тако писало зар се то морало урадити. За све су директно одговорни они који су тада чинили власт на нивоу Југославије и република и не могу да се правдају било каквим уставом нити људима који су одавно били мртви. (Они су наравно одговорни за време своје владавине као што су ови за време своје владавине).
Ducista
Što bi rekao Čehov, ako je puška u prvom činu okačena na zid, u trećem će sigurno opaliti.
Zivadin Rogic
Пошто се Стипица очито не сећа свог свечано датог - па још бомбастије одржаног - обећања о растурању поверене му државе, онда му ни остале успомене много не вреде… А и Васил је ту меродаван тек толико да искрено објасни како је од врлог критичара ”непринципијелне коалиције”, за једва ли годину дана, постао тврди гласач сепаратистичке четворке. За све остало је и Јовић сасвим добар.
У амфилохијанском свету
Д. Ћосић бележи: "Милорад ми је уприличио састанак с новим руководством Црне Горе - Булатовићем, Ђукановићем и Маровићем. Они су способни младићи, с политичком будућношћу. Нису прихватили моје мишљење о расрбљавању Црногораца и уверење — да њихова детитоизација треба да почне одбацивањем Коминтернине идеологије о етничкој посебности Црногораца. Није им блиска та идеја. " (12.5.1989, Пишчеви записи).
nikola andric
Tito i Kardelj strucnjaci za Ustavno pravo? Kao Putin koji je promenio Ustav kako bi duze ostao na vlasti nego je propisano Ustavom? A da o dozivotnom presedniku i ne govorimo. Ustav pisu (ustavni) pravnici po naruzbini vlastodrzaoca. Srpski orakel Jovan Djordjevic je tipican primer. Protivrecnosti u njegovoj glavi zamenio za protivrecnosti u stvarnosti pa tako stvarnost obdario jezikom kako bi sama sebi mogla da protivreci. Podigao fabriku za reci usred socijalizma.
Данијел
Хрватска се препала да ће Србија прошетати до Љубљане па у сврху припреме избацила Србе из устава. А Србе то никако није могло подсјетити на 1941. Интересантно. Разлика је у томе Стипе што су 1991. и Срби били опрезни. Нису хтјели "10. април" да проведу кући увјерени да никоме нису ништа урадлили нажао па их нико у њиховој кући неће дирати. Зато им није требао Београд, довољна су била њихова гробља и стратишта да изађу и дочекају "комшије". Да је било среће па да је и Београд то разумио.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja