nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Kralj Milutin – graditelj crkava svetske kulturne baštine

Njegove zadužbine, poput Bogorodice Ljeviške, osvajaju svojom lepotom. – Povodom 700 godina od upokojenja ovog Nemanjića u Skoplju će biti održan veliki naučni skup
Краљ Милутин на фресци у Студеници (фото Википедија)

Za današnje istoričare on je nesumnjivo jedan od najznačajnijih srpskih vladara iz loze Nemanjića, dok je za svog savremenika arhiepiskopa Danila Drugog „nenasitni zidatelj božastvenih crkava” i „dobri pastir umnih ovaca cele svoje oblasti”. Kralj Stefan Uroš Drugi Milutin Nemanjić udaljen je tačno 700 godina od nas – tačnije toliko se ove godine navršava od njegovog upokojenja (1321).

Tim povodom uveliko se priprema veliki međunarodni simpozijum posvećen ovom značajnom vladaru čiji je istorijski trag i danas i te kako prisutan na našim prostorima, pre svega preko crkava i zadužbina koje je gradio, a koje su vidljiv spomenik njegovih napora i moći. Međunarodni interdisciplinardni naučni skup „Kralj Milutin i doba Paleologa: Istorija, književnost, kulturno nasleđe” okupiće različite stručnjake na predavanjima koja će biti održana u Skoplju od 24. do 26. oktobra.

Simpozijum zajednički organizuju Univerzitet u Kragujevcu u okviru projekta „EuroWeb COST Action”, Institut za liturgiku i crkvenu umetnost Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Univerzitet Koč u Istanbulu, Institut za strategijska istraživanja Republike Srbije, Srpski kulturno-informativni centar SPONA iz Skoplja, uz blagoslov Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve.

Docent dr Jasmina Ćirić sa kragujevačkog Filološko-umetničkog fakulteta kaže za „Politiku” da je do sada stiglo više od 50 prijava za učešće na simpozijumu, naročito iz inostranstva, a učesnici su iz Srbije, Grčke, Turske, Rumunije, Rusije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Danske, Nemačke, Italije, Kipra, Australije i SAD.

– Epoha kralja Milutina i vreme dinastije Paleologa biće zastupljeni kroz ispitivanje istorije, istorije umetnosti, identiteta odevanja, umetničkog veza, književnosti, zanatstva, zakonodavstva, astronomije... – naglašava docent dr Jasmina Ćirić.

Što se tiče vidljivih tragova značaja epohe kralja Milutina, naša sagovornica dodaje da iako veliki broj zadužbina ovog Nemanjića nije sačuvan, s velikom sigurnošću se može zaključiti da njegovo zadužbinarstvo predstavlja izvanrednu celinu.

– Kralj Milutin je podigao ili obnovio: katolikon manastira Hilandara, Crkvu Svetog Spasa u Žiči, Crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, Crkvu Svetog Prohora Pčinjskog, Crkvu Svetog Nikite u Čučeru kod Skoplja, Crkvu Svetog Đorđa u Starom Nagoričinu kod Kumanova, Crkvu Svetih Joakima i Ane u Studenici, Gračanicu, Manastir Svetog Stefana u Banjskoj.

Izvesno je da je bio ktitor i u Carigradu, ali i u Solunu (Crkve Svetog Đorđa i Crkve Svetog Nikole Orfanona – Crkve Siročadi). Podigao je i Manastir Svetih Arhanđela u Jerusalimu, na mestu gde se Arhanđel Mihailo javio caru Davidu. Uz pomenute postoje svakako i one zadužbine o kojima znamo samo iz pisanih izvora, kao što su Crkva Svetog Đorđa na reci Seravi i Crkva Bogorodice Trojeručice u Skoplju – navodi Jasmina Ćirić.

Svojevrsni potpis zadužbinarstva kralja Milutina, kako objašnjava Jasmina Ćirić, predstavljaju natpisi uz ktitorske portrete ili oni izvedeni opekom ili urezani u zidove hramova. Poput, na primer, ,,Stefan Uroš, po milosti Božjoj kralj i samodržac svih srpskih zemalja”.

– Kao jedinstvene primere koji pripadaju svetskoj kulturnoj baštini valja pomenuti Crkvu Svetog Đorđa u Starom Nagoričinu, danas u Republici Severnoj Makedoniji, zatim Crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, crkvu manastira Hilandara, Crkvu Svetih Joakima i Ane, Banjsku, Gračanicu. Svaki od pomenutih hramova nosi određenu poruku. U Crkvi Bogorodice Ljeviške dominantna je zapadna fasada hrama kojom dominira tzv. trijumfalni luk kroz koji se prolazi da bi se ulaskom u hram razumela veza između portreta kralja Milutina na purpurnoj pozadini s portretom Stefana Nemanje iznad zapadnog portala kao simbola stuba vere na koji se značenjski oslanja i horizontalna osa hrama s paraklisima posvećenih Svetom Đorđu i Dimitriju.

U nekim hramovima poput Hrama Svetog Đorđa u Starom Nagoričinu naracija ciklusa fresaka je najdirektnije u vezi s patronom, te uznošenjem molitvi za pobede u vojnim pohodima. Postoje i hramovi koji nedvosmisleno naglašavaju tradiciju, tako da se u Hramu Svetih Joakima i Ane brojnim slikanim i arhitektonskim elementima ukazuje na ideju praroditeljstva i na uznošenje molitve za potomstvo s kraljicom Simonidom – navodi doc. dr Jasmina Ćirić.

 

Komеntari8
c60f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Кочапар
Одлично је што се одржава стручни скуп у Маћедонији посвећен краљу Милутину. Он је своју политику устројио по том простору. Ипак, треба да наведемо да је ове 2021. године 1130 година од смрти кнеза Мутимира Властимировића, српског кнеза који је владао 40 година Србијом (851-891) и за чије владавине се утврдило хришћанство код Срба. Волео бих да Политика објави један текст о њему као што је радила са текстовима Предрага Коматине.
Бранислав Станојловић
Заиста ВРЛО светске баштине! У цркви Светог Николе у Барију, поред гроба мога породичног свеца где су његове мошти евакуисане пред најездом Турака је на зиду плоча захвалница Немањићима укључујући краља Милутина.
Milos
Uzivam da gledam Dr Jasminu na tv hram. Prava dama intelektualac.
MP 1
Odlicna ideja o skupu istoricara koji ce analizirati ovaj vazni period i po mnogo cemu jedinstveni doprinos nase kulture svetskoj bastini. Bilo bi dobro navesti sve crkve zaduzbine kralja Milutina. Takodje pojasniti da Jelena Anzujska kako je zovu u narodu nije bila Francuskinja vec Ugarskog porekla. Kako nas narod u proseku malo zna istoriju, ne treba hraniti mastu neistinom. Molim Politiku da nam u buduce pise o vaznom skupu i s vremena na vreme o zaduzbinama. RTS je imao odlican prilog o Stud
Дан
Човек се 5 пута женио, или 4 пута јер је један брак поништио. Имао је због тога и проблема са црквом па је то надокнађивао грађењем. Изневерио је братовљевог сина који је, по договору, требао да наследи престо после њега. Кажу да је за живота слушао једино ауторитет мајку, Јелену Анжујску, која је у његово има и владала данашњим Косово, Црном Гором и источном Херцеговином. Била је и једина краљица светица у СПЦ. И био јој је изузетно захвалан што показуј и тужбалица када је умрла.
Srba
[email protected] je pisac hteo da kaze?
Veljkos
Taj "čovek" je živeo u 13.-om i 14.-om veku, zaboga čoveče. Ne posmatraj ga iz svoje perspektive čoveka 21.-og veka
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja