nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
IMENOVANjE ULICA

Francuski Stari grad i povratak Vilsona

Ako bi se samo na osnovu uličnih tabli glavnog grada sudilo, Beograd ne zaboravlja nekadašnje savezništvo Francuske
Београд се именима улица одужио многим својим савезницима (Фото М. Спасојевић)

Kada bi danas neko pitao građane ko su najveći politički prijatelji Srbije, verovatno da bi se dobar deo njih pošteno zamislio pre nego što bi dao odgovor. Pre svega zbog toga što su još prilično sveža sećanja iz 20. veka u kome su našoj zemlji, u zavisnosti od političkih okolnosti, iste države u jednom momentu bile bliski saveznici, a onda i protivnici. Mnogi bi na prvu loptu danas verovatno rekli da su politička desna ruka Srbije Rusija ili Kina, naročito zbog podrške u vezi sa kosovskim pitanjem, ali i zbog i velikih ekonomskih projekata poslednjih godina.

Ali, ako bi se samo na osnovu uličnih tabli glavnog grada sudilo o tome koga Beograd smatra najvećim saveznicima Srbije, zaključak je prilično drugačiji. Bez obzira na sva politička razmimoilaženja poslednjih decenija, Beograd nekadašnje savezništvo i podršku pre svega ne zaboravlja Francuskoj.

U centru grada po toponimima, vojskovođama i političarima Zemlje galskih petlova ime nosi više ulica – Žorža Klemansoa, Pariska, Francuska, Poenkareova, Franša d’ Eperea, a poslednju među njima ne tako davno dobio je general Pjaron de Mondezir kada je Ulica Tadeuša Košćuška podeljena na dva dela od kojih je gornji poneo ime pomenutog francuskog vojskovođe. Jasno je, zahvalnost Beograda Francuskoj najviše se odnosi na savezništva s početka 20. stoleća. O tome svedoči i Spomenik zahvalnosti Francuskoj na tvrđavi koji se, zanimljivo, nalazi nedaleko od ambasade Francuske i raskrsnice ulica Pjarona de Mondezira i Pariske. Poslednju pomenutu ulicu treba istaći i zbog još jednog neobičnog detalja – Pariska je specifična po tome što „tera kontru” ostalima jer su svi ulični brojevi u njoj, i parni i neparni, nanizani na jednoj strani, a ne na suprotnim, zato što je na njenoj drugoj strani jedini „sused” – tvrđava.

Da i pored turbulentnog kraja 20. veka i istog takvog početka 21. stoleća (kada se govori o međusobnim odnosima) Srbija ipak ne zaboravlja raniju političku podršku i savezništva, svedoči i primer ulica koje su imenovane u čast SAD i njenih lidera.

Pa tako centralne gradske ulice krase table – Ruzveltova, Džona Kenedija, Džordža Vašingtona, a od pre nekoliko godina glavni grad ima i Bulevar Vudroa Vilsona, trenutno najveću saobraćajnicu u „Beogradu na vodi”, nazvanu po nekadašnjem američkom predsedniku. Ovaj američki lider svojevremeno je nedaleko od te lokacije imao i trg, jer je kao Vilsonov trg u prvoj polovini 20. veka bio poznat današnji Savski trg, na čijem dodiru sa Karađorđevom se nekada nalazio i hotel „Vilson” („Vašington”), raskošna zgrada koja je vrlo oštećena u Drugom svetskom ratu i koja decenijama posle toga i dalje propada. Šta će sa tim zdanjem biti i dalje se ne zna, ali zato je pre nekoliko godina najavljeno da će Vudro Vilson dobiti spomenik na istoimenom bulevaru u Savskom amfiteatru.

Poenkareova ulica (Fotodokumentacija Politika)

Poslednjih godina osim dizanja spomenika mnogim ličnostima, jednako je aktuelna i moda preimenovanja gradskih ulica, proterivanje tabli sa imenima onih koji se više ne smatraju našim saveznicima, braćom i prijateljima. U naletu preimenovanja, čini se, najbolje, kao saveznik, prolaze Rusi.

Odavno Beograd ima Rusku ulicu, a od pre nekoliko godina na Novom Beogradu stoje table sa imenima generala Ždanova i maršala Tolbuhina, sovjetskih vojskovođa. Oni su svojevremeno imali svoje ulice u najužem centru grada, ali te saobraćajnice su u međuvremenu preimenovane. Ali, zato se od pre nekoliko godina u samom centru, prekoputa dvorskog kompleksa, nalazi i spomenik ličnosti iz presovjetske ere – caru Nikolaju Romanovu. To obeležje bilo je poklon Ruske Federacije našoj zemlji.

Ne tako davno u „Beogradu na vodi” ulicu je dobio i sovjetski vojnik Nikolaj Kravcov koji je učestvovao u oslobađanju Beograda 1944. Mnogi Beograđani i dalje ne mogu da zapamte ko je tačno ta ličnost, ali su samu ulicu zato vrlo brzo zapamtili zbog važnog autobuskog stajališta.

Posebno je, čini se, zanimljiv pogled na mapu grada između Novog Beograda i Surčina jer gotovo jedna do druge u tom delu nalaze se ulice nazvane po pojedinim članicama Evropske unije koje ne priznaju samoproglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine Kosova i Metohije.

Tako su se na malom prostoru smestile Španska, odmah do nje Slovačka, a nekoliko ulica odatle i Kiparska. Grčka, koja takođe dosledno ne priznaje nezavisnost KiM, ulicu ima nešto dalje od tri prethodne pomenute, ali zato Rumunija, peta članica EU koja ne priznaje kosovsku nezavisnost, ulicu nema u našem glavnom gradu iako ju je nekada imala. Po ovoj zemlji nekada se zvala dedinjska ulica koju decenijama znamo kao čuvenu – Užičku.

Ali, zato Srbija koja godinama ističe kako joj je cilj upravo ulazak u EU, na mapi beogradskih ulica razmišlja o evropskoj budućnosti. Tako je po Briselu, svojevrsnom političkom centru EU, nazvana ulica u „Beogradu na vodi”.

Komеntari15
06bc3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vudro Vilson KongresSAD1918,g,.
Da li postoji i jedna jedina evropska država ili i jedan jedini evropski političar od kada Srbija postoji kao obnovljena država po padu Otomanskog carstva koji se kao Vudro Vlson odredio prema pitanju slobodnog i neposrednog pristupa Srbije moru.?Ne, a po svemu sudeći neće ni postojati niti to ikoga i u samoj Srbiji uopšte interesuje . A mnogi bi svoja nedela mogli da isplate upravo po tom modelu koji je predlagao Vudro Vilson.Ali polako ?
Bulevar Crvene armije, Novi Beograd
Чудно је да када набрајају улице Београда које носе назив совјетских војсковођа готово сви забораве Улицу маршала Бирјузова у строгом центру града. Што се тиче маршала Толбухина, ту је стање ствари прилично јасно, улица је "пресељена" са Славије и Чубуре на Нови Београд. Међутим, генерал Жданов је посебно интересантан, јер сада има три улице, једну на Новом Београду, другу у Белом Потоку под Авалом и недалеко одатле и трећу, надомак села Раковица (Јајинци). Има и Петроградска улица код Каленића.
Деки
Интересантно је да се нигде не помиње Италија. Та земља је у свакој прилици , када је могла да бира, изабрала страну противника Србије. И поред великих злочина Италија и данас у Србији ужива углед лепе, привлачне и пријатељске државе. Мислим да су Срби слаби према Италијанима из неког “романтичног” убеђења? Њихова улога никада се није разликовала од немачке али је наш однос према тим државама и народима потпуно различит.
Деки
@Саша Микић Можда нисам био тако ревносан на часовима историје као Ви али историја се учи читавог живота. Покушајте да се упознате са италијанским (зло)делима према српском живљу са територије Црне Горе око Пете офанзиве напр. О чињењу Италијана на Косову је довољно информација на интернету. Шта рећи о улози Италије у последњем бомбардовању Србије? Гро напада је дошло из Италије, зар не? Грци нису дозволили коришћење својих (НАТО) аеродрома али су зато Италијани од срца понудили Авиано.
Саша Микић
Мало сте прескакали часове историје. Италија је у Првом светском рату била на страни Србије. Шта више када је цар Николај натерао савезнике да пошаљу помоћ Србима и да их превезу из Албаније до Грчке, то су урадили Италијани, иако су сву славу покупили Французи. У Другом светском рату Србија није имала додира са италијанском војском сем на Косову, али не знам да су Италијани били ти који су на Косову чинили злочине, а да су жмурили на злочине то да. Последња краљица Италије је била Црногорка.
Milan Ilic
Trebalo bi da jednom i za svagda,da naš narod razlikuje podršku od NARODA i "podršku" od vlade neke zemlje...Mnogi narodi Evrope su demonstrirali svoju ljubav prema Srbiji, dok su njihove vođe bile "slepe" na naše vapaje...nemojte mešati vlast i narod. Francuski narod je zajedno sa Grčikim i Ruskim bio uvek prvi u pomoći, a vlast...pas laje, karavani prolaze.
bata
možda su nam nekada bili prijatelji, više nisu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja