subota, 12.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Blagoslov za kraj autonomije univerziteta

Православни богословски факултет (Фото Д. Јевремовић)

U Rečniku Matice srpske, reč blagoslov je definisana kao „milost koju, po religioznom shvatanju, Bog izliva na nekoga ili nešto; blagostanje, sreća, itd” Slično je i u Rečniku SANU. Međutim, svojim delovanjem u poslednje vreme, Srpska pravoslavna crkva (SPC) dodaje ovom pojmu jedno novo značenje.

U toku je javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Članovi 17, 19, 20 i 23 ovog zakona predstavljaju nedopustivo narušavanje autonomije univerziteta i kršenje Ustava Republike Srbije, koji garantuje autonomiju univerziteta (član 72: „Jemči se autonomija univerziteta. Univerziteti, visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuju o svom uređenju i radu, u skladu sa zakonom”). Prema predlogu zakona, Sinodu SPC, dakle neuniverzitetskom telu, daje se mogućnost da bez ikakvog obrazloženja odlučuje o tome ko se može javiti na konkurs za nastavnika na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu (PBF), što otvara mogućnost subjektivne i negativne selekcije po neuniverzitetskim kriterijumima.

Bez „blagoslova” Sinoda, profesor se ne može ni prijaviti na konkurs, a ako je već zaposlen – u svakom trenutku može izgubiti posao, ukoliko ga Sinod povuče. Akademsko vrednovanje kandidata na konkursu temelji se na oceni rezultata njihovog naučnoistraživačkog, pedagoškog rada i drugih delatnosti, čija analiza zahteva stručnost i kompetentnost. S obzirom na to da članovi Sinoda (ili episkopi), ne moraju imati postdoktorsko usavršavanje, doktorsku titulu, pa čak ni završen državni fakultet, daje se pravo ljudima sa nižom kvalifikacijom da odlučujuće utiču na izbor nastavnika.

Nastavnicima i saradnicima se oduzima pravo i obaveza kritičkog mišljenja i javnog oglašavanja, a otvara se mogućnost neprincipijelnih pritisaka. Tako se nastavniku, čija oglašavanja u javnosti nisu po volji crkvenim strukturama, može sprečiti reizbor (bez ikakvog obrazloženja), ili čak može biti i otpušten. Bilo je više ovakvih primera u poslednjih nekoliko godina, kada su kandidati za docente na PBF morali npr. da se pismeno odriču teorije evolucije, a jedan nastavnik je zbog toga i otpušten. Još dva nastavnika su otpuštena bez pravno valjanog obrazloženja, a svima je zabranjeno javno oglašavanje bez dozvole (poslednji takav primer odnosio se na javno zalaganje za primenu higijensko-profilaktičkih mera na bogosluženjima, tokom pandemije kovida 19). Ovo je neprihvatljiva praksa na univerzitetu 21. veka, gde odlučivanje treba da se zasniva na naučnim činjenicama, a ne na samovolji pojedinaca i neuniverzitetskih tela.

I to nije sve! Neshvatljivo je i to da se i studentima ograničava pravo upisa i studiranja, i uslovljava „blagoslovom”. Univerzitet se finansira sredstvima poreskih obveznika sekularne države, koja svakom pojedincu garantuje pravo na obrazovanje. SPC može da osnuje crkvene škole, bogoslovije i duhovne akademije, gde može propisivati različite uslove koji nisu ni u kakvoj vezi sa zakonima Republike Srbije, ali ona svoje uslove ne sme nametati državnom univerzitetu, t. j. PBF koji niti je osnovala, niti ga finansira.

Umesto da ovakvu praksu obeshrabri i u većoj meri osnaži integritet univerziteta i dostojanstvo nastavnika, zakonodavac bi predloženim rešenjem legalizovao neakademske i neetičke radnje koje su u suprotnosti sa univerzitetskim principima i akademskim moralom. Predlagač zakona, kao primer zemalja na koje bi trebalo da se ugledamo, navodi susednu Hrvatsku i još tri evropske zemlje (koje su dale pape katoličke crkve). Nije jasno zašto bi trebalo da sledimo primer Hrvatske i princip missio canonica, koji je posledica konkordata – političkog ugovora sa Svetom stolicom, kakav Srbija nije potpisala (a i da jeste – on bi se odnosio samo na Katoličku crkvu).

Srpska pravoslavna crkva je već 800 godina autokefalna i nije potčinjena globalnom verskom poglavaru. Stoga bi bilo uputnije ugledati se na rešenja u zemljama kao što je Grčka, gde je pravoslavna vera zvanično navedena kao državna, a gde praksa „blagoslova” ne postoji, niti crkva ima ikakvih mogućnosti uticaja na univerzitet.

Univerzitet mora stati u odbranu svojih temeljnih vrednosti koje su ozbiljno ugrožene; žalosno je da je, na početku trećeg milenijuma, u vreme dinamičnog razvoja prirodnih i društvenih nauka, univerzitet u Srbiji suočen sa pretnjom klerikalizacije, gubitka autonomije i regresije na stadijume koji su odavno prevaziđeni u civilizovanom svetu.
Autor je redovni profesor Univerziteta u Beogradu i redovni član SANU

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari26
b08a6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Grozni
Na BU su umislili da je i dalje Kardeleljevo samoupravljanje na snazi. Oni su stvarno ubeđeni da imaju "pravo" na novac iz budžeta a da, istovremeno, imaju "pravo" da sami određuju šta će sa tim novcem da rade, koga će da primaju na studije i koga će da zapošljavaju. Ne brane oni naučnu ili pedagošku autonomiju, već političko samoupravljanje, da ne kažem "samovolju". Država bi najbolje uradila kada bi ukinula "večitost" zvanja redovnim prof. i raspisala međunarodni konkurs (3/4 ih ne bi prošlo).
Ivan Grozni
Autor je ispravno primetio da SPC može da osnuje svoje Bogoslovije i tamo primenjuje svoja pravila kao osnivač i finansijer, a da je BU finansiran od strane države, odnosno poreskih obveznika, samo je onda malo prevideo da u tom slučaju o pravilima BU ne odlučuju nikakvi autonomni i nezavisni organi (što je samo eufemizam za samoupravu postojećih i večitih kadrova BU) već osnivač i finansijer - država!! Ovi sa BU misle da imaju pravo na novac a nikakve obaveze.
EvGenije
Sve su ovo besmislice. Uslove za osnivanje i rad PBF su ugovorili Crkva i država koja je osnivač i finansijer BU. Šta Univerzitet ima s tim? Bogoslovski fakultet je specifičan jer pruža strogo namensko obrazovanje za jednog poslodavca - Crkvu, pa je logično budućem poslodavcu omogućiti da diktira uslove tog obrazovanja shodno njegovim pravilim i potrebama. Istina je, Crkva ne može nametati svoje uslove državi, ali ni država ni Univerzitet ne mogu Crkvi nametati svoje stavove.
Словити Бога и словити науку
Не. Универзитет ће најбоље стати у своју одбрану тако што ће неопозиво да захтева да се Богословском факултету врати статус независности, који је имао од 1952. до 2004. године. Јер, по много чему, овај факултет је специфичан и другачији од факултета Београдског универзитета. Све те различитости треба узети у обзир, те не треба присиљавати ову, пре свега, по својој природи црквену установу, да остане под окриљем прописа једне државне високошколске установе као што је универзитет.
Sasa Trajkovic
Као прво то није аутономија већ САМО управљање пад два аутономија не служи само ради себе, под три Универзотет није држава у држави ... могу ја још много тога да поставим као упитно али тема је интригантна сама по себи. После више деценијскле системске девастације нашег образовног система коме су и саме високо образовне институције и те како кумовале сада се плаше губитка сосптвених привилегија а наводно у име некакве демократизације и плуаризма академске заједнице лицемерно зар не?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja