Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: IŠTVAN PASTOR, predsednik Skupštine AP Vojvodine

Saveznik sam Vučića i Orbana po svim značajnim pitanjima

EK kaže da nova strategija proširenja mora biti predvidiva, dinamična i politički upravljana. Znači li to da je sada nekredibilna, troma, birokratski upravljana, ko je onda skeptik
(Фото Скупштина АП Војводине)

U Vojvodini se dosta radi na zaštiti životne sredine, pogotovo ako se uzme u obzir nasleđeno, i biće potrebno puno vremena i novca da se sanira stanje. Grade se četiri prečistača komunalnih otpadnih voda, radi se na izgradnji, stavljanju u funkciju regionalnih deponija smeća, na izgradnji svesti, naročito kod mladih, kaže u razgovoru za „Politiku” predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine i lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor.

„Traga se za tehničkim rešenjima čišćenja reka i njihovih pritoka, kanala, ali i voda kao što su Palić, Ludoš, Krivaja, sade se vetrozaštitni pojasi. Skupština AP Vojvodine je pre dve godine usvojila Deklaraciju o zaštiti okoline, radi se na njenoj realizaciji. Potrebni su ogromni napori svih i ne bismo smeli od toga praviti dnevnu, stranačku politiku. Stvar je mnogo ozbiljnija”, kaže Pastor.

U proteklih godinu dana pandemije čini se da su ojačale veze dve vlade i da ih još jače spaja kineska vakcina. Kako ocenjujete odnose Srbije i Mađarske?

Nekad se govorilo „na muci se poznaju junaci”! Danas to znači da se u ovakvim situacijama vidi nosi li izgovorena reč ozbiljnost i spremnost na akciju. Tačno je da je veza između dve države ojačana. Obe su ostale usamljene u borbi s virusom, prepuštene sebi. Nisu se mirile s tim da budu osuđene na čekanje da se dokaže da je evropska solidarnost stvarnost, a ne floskula. Preuzele su odgovornost, odabrale sopstveni tempo i mere za zaustavljanje širenja virusa, prateći i okruženje. Trpeli su udarce sopstvene opozicije i njenih evropskih saveznika zbog mera ograničenja. Komunikacija je bila permanentna, Mađarska je u nekoliko navrata donirala veliku količinu opreme, a kod zatvaranja granica se posebno obazrivo obostrano postupalo. Da, i kineska, tačnije rečeno, kineska i ruska vakcina su nas zbližile. Jedini normalan stav jeste da kod vakcine nije bitno poreklo i ideologija nego dostupnost, efikasnost i pouzdanost u isporuci jer su normalizacija života i spašavanje ljudi bitniji od svega. I Srbija i Mađarska su u Evropi donedavno bile potpuno usamljene u tom stavu, smeštane u magareću klupu, a danas su šampioni u imunizaciji.

Kako se Srbija pokazala po pitanju vakcinacije?

Ponosan sam na učinak države, na odnos ljudi, na efikasnost i disciplinu. Na naš medicinski sistem, na veoma obrazovane, odane i požrtvovane medicinske radnike. U krugu smo malog broja zemalja gde vakcine možemo slobodno da biramo, a i ovom prilikom bodrim sve da se vakcinišu. Uz blagovremenu pomoć države privreda je sačuvana u dobroj kondiciji, očekujem brz oporavak i snažan, visok rast.

Kakav je vaš stav o politikama koje vode Aleksandar Vučić i Viktor Orban?

Saveznik sam i jednom i drugom po svim značajnim pitanjima. Sa uloženih više od decenije zajedničkog rada i izgradnje odnosa. Delimično je to ljudski, subjektivni odnos, prijateljstvo, poverenje, a iznad toga je nacionalna, susedska, regionalna, evropska politika. Možda zvuči patetično, kao da je preterano, ali nije. Posebnost situacije bih mogao iskazati činjenicom, koja je veoma retka kod manjinskog političara, gotovo nepoznata, a mogao bih je opisati tako da odavno u meni, u mojim saborcima, ne postoji sukob prilikom zastupanja interesa svoje domovine i svoje nacije, odnosno svoje matične države.

Kakav je odnos SNS-a i SVM-a?

Partnerski, korektan, opredeljen podudarnim ili veoma bliskim prioritetima. Odnos koji je zasnovan na poverenju, uvažavanju i međusobnom poštovanju. Baš kao i odnos predsednika Vučića i mene.

Ne poznajemo vas kao evroskeptika, ali čini se da u poslednjih nekoliko meseci, braneći politiku koju vodi Mađarska, imate kritičke stavove prema EU?

Mađarska nema nikakve direktne veze sa mojim stavom oko pitanja EU. Naravno da pratim i to. I ne raduje me ono što vidim, ali je to drugi par rukava. Nisam evroskeptik, ali nisam ni politički slepac. Pošteno je da se kaže da su mi se očekivanja, nadanja, verovanja koji su mi značili i još uvek znače putokaz, isklimala i izbledela. Prošlo mi je pola života u nadanju, iščekivanju, zalaganju, borbi, ubeđivanju. Mislim da je EU okrenula leđa sama sebi i izdala samu sebe. Muči se sa unutrašnjim problemima. Kažu u novoj strategiji proširenja da ona mora biti kredibilna, predvidiva, dinamična i politički upravljana. Znači li to da je sada nekredibilna, nepredvidiva, troma, spora i birokratski upravljana?

Ko to kaže?

To kaže Evropska komisija. Ko je onda skeptik? Nemoguće je o ovome govoriti bez potištenosti, uznemiri čoveka kad shvati da je istinita sumnja koja ga je kopkala, da su ga decenijama lagali. I to baš oni iz dela sveta za koji smo smatrali da je etalon. Tako smo odrasli, u tom ubeđenju vaspitavani. Jedino relevantno pitanje je može li se EU promeniti, približiti korake svojoj retorici, vratiti se svom izvornom ja, ponovo pronaći sebe? To je važno i zbog nas, a i zbog Evrope. Lično navijam da se to dogodi i činim koliko mogu.

Zašto dolazi do zastoja u evrointegracijama Srbije?

Do zastoja dolazi jer je proširenje u prioritetima EU u poslednjih oko dve decenije postalo kao zadnja rupa na njihovom političkom sviralu. Ne zaboravite, kada su zemlje istočne Evrope ulazile u EU, za čitav proces od najave želje do članstva trebalo je deset godina. Mi smo za 12 godina jedva uspeli da otvorimo pola poglavlja! Niko ne može misliti ozbiljno ni tvrditi da su oni tada bili toliko bolji nego mi sada!

Rekli ste da je izveštaj EK nefer. Zašto?

Zato što ne priznaje napore, relativizuje ih. U značajnoj meri je pisan kao opravdanje sopstvenog pristrasnog svedočanstva. Da nije tako, drugačiji bi bili stavovi o neophodnim korekcijama procesa sticanja članstva.

Kako komentarišete navode dela opozicije da nemaju ravnopravne uslove za izbore i umesto da se o tome dogovore s vlastima, pomoć traže od srodnih partija u Evropi?

Ne iznenađuje me, nagledao sam se toga. Poslednji put pre nepune dve godine, pa su na kraju Evropljani, pokazavši nivo svog pregovaračkog dometa, digli ruke, a opozicija proglasila i primenila bojkot, da bi sutra krenuli da osporavaju legitimitet izbora. Savez vojvođanskih Mađara, čiji sam predsednik, učestvuje u svim formatima razgovora, nema razloga da se drugačije ponašamo. Štetno je i neukusno to što radi deo opozicije kada pitanje izbornih pravila ponovo plasira na evropsku političku scenu jer to dugoročno šteti interesima Srbije. I njima samima. Čini mi se da će ishod u odnosu na deo opozicije biti isti kao prošle godine. Sada su u fazi kolektivnog zamagljivanja očiju i stvaranja alibija. Mnogo je bitnije što je nedavno u organizaciji predsednika Narodne skupštine Srbije organizovan susret predstavnika 26 političkih stranaka o izbornim uslovima.

Kako ocenjujete taj sastanak?

Bio je to dobar sastanak, razgovaralo se otvoreno, iskreno, s pažnjom prema sagovornicima. Mislim da se stvara standard normalnijeg, prihvatljivog tona političkog diskursa. To nam je neophodno kako bismo pragove tolerancije postavili tamo gde im je mesto. S nadom očekujem najavljeni nastavak razgovora, izborni sistem nije savršen, moramo i možemo ga poboljšavati s namerom postizanja najšireg mogućeg konsenzusa.

Pre izvesnog vremena u javnosti se pojavio „non-pejper” koji sugeriše promenu granica kao jedno od kompromisnih rešenja…

Bilo ih je sad već više, a ne bih se iznenadio da ih bude još. Mislim da je reč o političko-pregovaračkim lakmus papirima. Na određen način oni ubrzavaju proces pregovaranja, traženja rešenja. Daju mogućnost za pozicioniranje, kako kroz iznošenje stava, tako i kroz ćutanje jer je i to stav. Navikli smo da je ovaj prostor uvek u žiži interesovanja svetske politike, kažu odavno zbog strateškog značaja. Verovatno je i to tačno. Ali je tačna i ona izreka po kojoj stari gresi imaju veoma dugačke senke. Mislim da su ta dva detalja među onima koji iniciraju ovakve papire. Ne sme se zaboraviti ni da su Evropa i svet u fazi preobražaja, ništa nije kako je bilo, niti će biti. Dešavaju se dubinske promene, teško je sve shvatiti i objasniti, toliko toga se odvija odjednom. Nestabilnost i uzdrmanost je najstabilniji element međunarodne politike. Karakteriše je stalno traženje saveznika, veoma je složena mreža saveza jer se oni sklapaju po puno pitanja. Deo smo sveta, dešavanja, vidljivi smo na mapi. Posle dugog perioda mislim da ćemo ponovo značajnije uticati na svoju sudbinu. Suvereni nacionalni i državni interesi su jedino bitni, za njih se treba boriti, svi to rade, bez obzira na to šta uz to govore. I traže saveznike, sklapaju saveze. Mislim da je današnja spoljna politika Srbije u kondiciji da iznese taj veliki teret. 

Zaštita kulturnog dobra Sremski Karlovci

Zašto je bitno pokretanje postupka zaštite kulturnog istorijskog spomenika Sremski Karlovci, da li će i druge kulturne vrednosti u Vojvodini biti pod posebnom pažnjom?

Predlog je važan jer se Skupština Vojvodine posle više od pet godina ponovo koristila svojim ustavnim pravom da bude predlagač zakona. Sremski Karlovci su nasleđe od nacionalnog, čak bih rekao od opšteg, civilizacijskog značaja. Vreme je da se zakonska regulativa doneta pre tri decenije, upodobi sa sadašnjošću, da očuvanje i obnova budu efikasniji i brži. Očekujem da u toku maja Narodna skupština usvoji predlog. Očuvanje gradskih jezgara velikog broja naših gradova je veliki izazov i realan problem, važno je da se revidiraju pravila, sačuva nasleđe i nadahne modernim sadržajem. Zakon o Karlovcima treba dodatno da fokusira pažnju na ovo pitanje.

Budžetska kontrola za rad akva-parka na Paliću

Postali ste predsednik udruženja „Palić park” i najavili ste investicije iz Mađarske. Zašto ste zatražili budžetsku kontrolu?

Procenjuje se da je za završetak akva-parka potrebno još bar 400 miliona dinara, a investicija se finansira iz republičkog, pokrajinskog i budžeta lokalne samouprave. Radi se o izuzetno velikoj investiciji, kako u finansijskom smislu, tako i u smislu jačanja Palića kao turističke destinacije, smatram da je neophodno precizno utvrditi finansijsko i tehničko stanje u trenutku preuzimanja odgovornosti i upravljanja. Društvo gazduje velikim sredstvima, izvodi ogromnu investiciju kakva na Palić decenijama nije došla, očekuje se i velika investicija u hotelski kompleks. Kako bi se postojeće stanje utvrdilo, a u cilju nesmetanog i što kraćeg roka završetka radova, smatram da je najlogičnije i najobjektivnije obratiti se zvaničnom organu Ministarstva finansija. Do sada su velika sredstva uložena u ovaj projekat i cilj nam je da on što pre bude završen, a da bismo to ostvarili, moramo znati gde smo tačno. Na kraju, to je i od opšteg interesa.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Ko se seca sledeceh stiha:''kralju veran Titu odan ovde lezi Jasa prodan''.
Stari realista
Sta bi falilo Siptarima da imaju isti tretman kao Madjari ali u okviru Srbije.
Драган П.
Милоше, таквих примера има доста и са друге стране и увек ће их бити. Добро је док су на нивоу ретких провокација не баш интелигентних појединаца. Мурадине, за Албанце је касно јер су сами тако изабрали. Никад нису желели да се интегришу било у српску, било у југословенску државу, увек су хтели само да се издвоје. Њима зато не треба ни нудити оно што имају наши грађани мађарске народности, који су пристојни и продуктивни грађани наше заједничке Србије. Са Албанцима другачије треба разговарати.
Milos miokovic
.... stari [email protected] da ti kazem samo ponasanje srba...... neki dan svadbena kolona automobila od Kanjize ka Horgosu okicena zastavama(manje vise, uredu) ali vozac prvog vozila drzi ruku kroz prozor gore u zraku sa tri spoena prsta, da naglasi svima iz put kako se on krsti...... nije to problem madjarima, navikli ali srbima bi to trebao biti sram i blam, meni se obrazi zacrveneli u roku minuta....pa ti planiraj suzivot....
Prikaži još odgovora
Muradin Rebronja
Država da uloži u infrastrukturu Palica a privatnici u hotele. Bez setve nema žetve. Hoteli su profitni centri i kao takvi mogu i treba da se grade iz kredita. U Americi samo 20 do 30% odsto svojih sredstava, čak i ako ima para za 100%, što rade kriminalci da peru pare. To je trošak poslovanja koji se ne oporezuje. Pravi hotelijeri isplacuju rate iz profita tako da za nekih desetak godina on sam sebe isplati. Pitanje je "samo" kako ga učiniti profitabilnim? Samo uz kompetentan menadžment!
Gile
Pre će biti sluga nego saveznik
Savan
Razborit i razuman čovek,kojem politikantvo inaće prisutno kod mnogih predstavnika manjina u Srbiji nije odlika političkog rada.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.