Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KOLIKO ČESTO GREŠI POLIGRAF

Dvadeset sekundi za istinu ili laž

Postoje ljudi koji mogu da drže pod kontrolom svoju fiziologiju, odnosno oni koji su trenirani da kontrolišu reakcije, kaže psiholog dr Dag Kolarević
Већина научних студија сагласна је у ставу да је поузданост полиграфа између 60 и 80 одсто (Фото: Пиксабеј)

U želji da testira pouzdanost poligrafa i razveje neke od najčešćih mitova u vezi sa ovim aparatom, psiholog i profesor psihologije kriminala na Kriminalističko-policijskom univerzitetu u Beogradu dr Dag Kolarević podelio je svoje studente u dve grupe. Akademci u eksperimentalnoj grupi imali su zadatak da simuliraju krađu novčanika, dok su studenti u kontrolnoj grupi trebalo da predstavljaju uzorne akademske građane koji su bili na istom mestu, ali nisu ništa ukrali.

Kada su studenti bili podvrgnuti poligrafskom testiranju kako bi se ustanovilo ko izvršio krađu novčanika, poligrafista je dao tačan odgovor u 75 odsto slučajeva. Ostatak od 25 procenata bili su „lopovi” koji su uspeli da prevare poligraf i oni koji su bili iskreni i nevini ispitanici iz kontrolne grupe a koji su proglašeni za lopova.

Ovo je priča koju dr Kolarević vrlo rado iznosi kada želi da ilustruje „moć i nemoć” poligrafskog testiranja i objasni da čak i savršeni poligrafista greši u trećini ili četvrtini slučajeva. Iako se ovih dana i meseci stiče utisak da je detektor laži postao omiljena društvena igra glumaca i političara osumnjičenih za različita krivična dela, koji se javno hvale da su „prošli” testiranje, dr Dag Kolarević podseća da je ovaj način ispitivanja pomoćno i neprecizno „dijagnostičko” sredstvo u proceni krivice osumnjičenog, pa zato i ne predstavlja dokaz na sudu.

„Poligraf ne pruža direktan, već indirektan odgovor na pitanje da li neko laže ili govori istinu. Pomoću ovog aparata mere se fiziološke reakcije koje stoje u osnovi disanja, rada srca i električne provodljivosti kože, za koje se pretpostavlja da su u vezi sa emocijama i koje nisu pod kontrolom centralnog, već autonomnog nervnog sistema. Za poligrafistu je važno da kod ispitanika detektuje stanje napetosti i straha. Pretpostavka je da će osoba ispoljiti strah kada laže, jer se plaši da će biti otkrivena. Merenje fizioloških reakcija na svako pitanje u poligrafskom testiranju iznosi po pravilu dvadeset sekundi čime se ispitaniku daje dovoljno vremena da ispolji reakcije od značaja za analizu. Test traje nekoliko minuta i ponavlja se više puta sa istim pitanjima, a u predtestovnom razgovoru ispitaniku se saopštava koja pitanja će biti postavljena”, objašnjava naš sagovornik.

Zaključak da li je neko iskren ili ne, odnosno da li je učestvovao u izvršenju krivičnog dela rezultat je tumačenja poligrafiste, a ne proizvod mašine.

„Detektor laži nije posebno precizan instrument – pre bi se moglo reći da je to kontroverzno dijagnostičko sredstvo. Iako se on u nekim američkim državama koristi kao dokaz u građanskim parnicama, Američka psihološka asocijacija (APA) stoji na braniku teze da to nije pouzdano sredstvo. I u našem pravnom sistemu on ne predstavlja dokaz na sudu. U policijskoj istrazi uglavnom služi da bi se suzio krug osumnjičenih ili dobilo priznanje, a ne da se ustanovi krivac – to je posao suda. To što političari jedni druge pozivaju na „dvoboj” preko poligrafa je, u najmanju ruku, neozbiljno i smešno. Odnosno apsurdno ili manipulativno, ako bismo se poslužili politički korektnim jezikom”, primećuje dr Kolarević.

A njegov odgovor na pitanje da li detektor laži može da se prevari, glasi – može.

„Meni su poligrafisti govorili da su im na ispitivanje dolazili ljudi koji su izgledali kao fiziološki ’semafori’ – crveni u licu, sa nabreklim žilama na vratu, preznojeni i kratkog daha, za koje su bili ubeđeni da su krivi. Ali, kada su pogledali na aparat, njihova fiziološka reakcija bila je ravna linija. Postoje ljudi koji mogu da drže pod kontrolom svoju fiziologiju, odnosno oni koji su trenirani da kontrolišu reakcije i oni mogu da ’prevare’ poligraf. Glumačka profesija je dobar primer za to – glumci su osobe koje su trenirane da kod sebe i drugih proizvedu emocije koje nemaju i ponište emocije koje trenutno imaju. Oni mogu da drže pod kontrolom prave i glume lažne emocije. Psihopate, odnosno osobe sa poremećajem ličnosti takođe mogu da ’prođu’ detektor laži jer nemaju emotivnu komponentu koja ’okida’ fiziološke reakcije. Oni su, jednostavno rečeno, hladni kao led”, navodi dr Kolarević.

Kako zaključuje naš sagovornik, tačnost i preciznost poligrafa može indirektno da se utvrdi, kao u njegovom eksperimentu ili tako što se pogledaju sudske presude i vidi da li su one osobe koje je poligrafista ocenio kao neiskrene na kraju i osuđene. Većina naučnih studija je do sada ujedinjena u zaključku da je pouzdanost poligrafa između 60 i 80 odsto.

Silovatelji i sedativi

Postoje osobe u čijem vrednosnom sistemu delo koje su počinili nije sinonim za krivično delo i zato ne reaguju. Ako silovatelj, primera radi, smatra da nikoga nije prinudio na seksualni čin i da je žensko „ne” sastavni deo predigre, on autentično misli da nikoga nije silovao. Takve osobe su nepodobne za ispitanike, jer će na direktno pitanje „da li ste nekoga silovali” odgovoriti „ne” i to će stvarno misliti. I konačno, ako osoba uzima neke lekove ili psihoaktivne supstance koje imaju sedativno dejstvo, njene fiziološke reakcije neće biti adekvatne, nabraja dr Kolarević.

Tri vrste pitanja

Osnovna ideja poligrafskog testiranja jeste da se naizmenično postavljaju relevantna (da li je počinio krivično delo ili pitanja o detalju iz krivičnog dela poznata samo izvršiocu), neutralna (da li je danas sreda) i kontrolna (da li je nekada ukrao nešto) pitanja. Cilj postavljanja kontrolnih pitanja jeste pretpostavka da će na njih da reaguje iskren i moralni ispitanik, za razliku od neiskrenog. Procenjujući reakcije na određena pitanja koja su u vezi sa krivičnim delom i poređenjem ovih reakcija sa reakcijama na ostala pitanja, poligrafista zaključuje da li ispitanik laže ili govori istinu.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan Lukic
U startu je ekperiment pogrešno postavljen samim tim su i rezultati ništavni. Ne može da se simulira krađa i da se očekuje da će se neko plašiti i time proći ili pasti. Da bi se testirala mašina mora da postoji zločin i mogućnost kazne gde bi se počinilac zaista plašio, pa onda da se računa koliko njih bi prošlo ili palo. Sačuvaj me bože kvazi naučnika koji nikad nisu čuli za naučni metod i ovako samo mute vodu i ostalima mažu blato po očima
Lillah
Zaključci u vezi sa naučenim reakcijama glumaca važe i za klasično ispitivanje i svedočenje.
darko011
Otkud' sad ovaj članak?
Momo
Ovakvi tekstovi ohrabruju počinitelje raznih krivičnih djela umjesto da bez obzira na njihovu efikasnost, pojedinci koji razmišljaju mogu li biti otkriveni dobiju vjetar u leđa da je poligraf ne efikasan. Nevidim razlog da se koristi u istrazi kao jedno od dokaznih sredstava a sud je tu da najbolje izmjeri sve provedene dokaze i u nekim slučajevima će sud obrazložiti zašto nije dao povjerenje detektoru. Svaka metoda jkoja daje više od 50% pouzdanosti se treba primjenjivati..
srx
Poligraf se već četiri decenije ne koristi kao "detektor laži" radi velike nepouzdanosti. Ne samo da se ne koristi kao dokaz već se na to gleda kao "gledanje u šolju". U siromašnim i nerazvijenim sredinama sredinama se koristi kao alat za blaćenje ljudi i ucenjivanje osumnjičenih.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.