Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Posle sastanka pravac kafana do duboko u noć

Svaki od šest beogradskih rejona imao je bar jednu partijsku kafanu namenjenu sekretarijatu i nekoliko za članove
За „Барајево” на углу Београдске и Крунске определили су се млађи (СКОЈ, а потом и НО), јер им је комитет Србије био иза ћошка (Фотографије Био једном један Београд)

Do VI kongresa KPJ i promene naziva u SKJ 1952. godine, pa i čitavu deceniju nakon toga, partijski sastanci su održavani takoreći u ilegali. Tako je bilo i u Beogradu, gde se bar jednom sedmično članstvo sastajalo u salama koje su koristili rejonski komiteti, po pravilu zaogrnuti dolamom noći! Ta sastančenja, u zavisnosti od godišnjeg doba i od trajanja obdanice, počinjala su s prvim mrakom i trajala duboko u noć, a u vreme obračuna sa ibeovcima, revizionistima i drugim izdajnicima naroda nesrećni članovi su ponekad dočekivali i zoru. Od koga su se krili, i zašto, ne zna se – niko nije smogao hrabrosti da pita.

Ali, taj noćni partijski „purgatorijum” imao je i lepšu stranu! Naime, posle sastanaka, članstvo je negde moralo šapatom da analizira smernice i, izbegavajući psovke, prevede ih na jezik svakodnevice, a i da se izduva i okrepi. A, gde bi bolje nego u kafani, na koju ni najviše rukovodstvo nije bilo gadljivo, što se može zaključiti po tome jer su se na udaru „drugarske kritike” zaticali jedino notorni alkoholičari, oni koji i dalje poručuju i piju votku ili kojima bi se u pijanstvu razvezao jezik pa javno lupetali o svemu što vide i kako jeste, a ne „kao što je zacrtano”.

Svaki od šest beogradskih rejona imao je bar jednu partijsku kafanu namenjenu sekretarijatu i nekoliko za članove, a sigurno i nekog ko je bio zadužen da kafedžijama najavi potrebu za upodobljavanje radnog vremena: vrh Prvog rejona (Dorćol, Zerek i Varoš-kapija) nastavljao je sastančenje u „Smederevu”, na uglu Zmaj Jovine i Ulice braće Jugovića, oni iz Četvrtog rejona (Zvezdara) urakljili su „Lipov lad” na uglu negdašnjeg Bulevara Crvene armije i Gvozdićeve, a prekoputa „Liona” kao rezervnog položaja, kadar Čukarice prvo je zaposeo „Veliku Čukaricu”, da bi se zatim trajno skrasio u „Mihajlovcu”, Palilulcima je najmilije bilo „Takovo” na uglu Takovske i Ulice vojvode Dobrnjca jer je oličavalo proletersku skromnost... i tako redom.

Drugarsko veče

Glavni grad FNR Jugoslavije i NR Srbije bio je sedište saveznih i republičkih organa, a i oni su se negde zbrinjavali! Poznato je da je Ce-Ka Ka-Pe-Jot sebi namenio „Maderu” u kojoj su „sedničili” i oni iz CK Srbije kako bi stalno bili pod prismotrom, dok su se mlađi (SKOJ, a potom i NO) opredelili za „Barajevo” na uglu Beogradske i Krunske, jer komitet Srbije im je bio iza ćoška, u Ulici kralja Milutina, kraj ambasade NR Kine, ili „Domovinu” na uglu Bulevara Crvene armije i Molerove, naročito kad je na Malom Tašmajdanu počelo da niče velelepno zdanje centrale SKOJ-a koje je projektovao Dragiša Brašovan iskupljujući se za neke navodne grehe. Ali, kako je u toku izgradnje 1948. rečena organizacija izbrisana iz političkog imenika, promenjena je namena njenom nesuđenom sedištu, pa je u njemu 1954. osvanuo hotel „Metropol”, više decenija najluksuzniji u onolikoj državi (Druga petoljetka, samoupravljanje, vredan radni narod, vredna i avangarda, imalo se – moglo se).

„Domovina”, koja je zbrinjavala studente tehničkih fakulteta, našla se među „omladinskim kafanama” jer je jedan od važnijih rukovodilaca CK NO Srbije bio zaposlen u nekoj od fakultetskih laboratorija, pa da čovek ne dangubi.

„Barajevo” je, međutim, urakljeno ne samo zbog komšijske prisnosti, već i očuvanja tradicija ilegale. Jer, ne računajući izvanredan roštilj, kao i tesnu pekarsku radnju „vrata do vrata” iz čije su furune izlazili najbolji hleb i mirišljava peciva, rečena kafana je, i spolja i iznutra, bila zgodna samo za izbegavanje, o čemu govori podatak da čak ni narodna milicija nije rado zalazila u nju.

Mesto drugarskih večeri – „Mali Pariz”

Niko ne zna dokle bi to potrajalo da slučaj kafanskih sastančenja nije stigao do Slobodana Penezića?! Navodno, po pričama preživelih, Krcun je okupio omladinsko rukovodstvo u kafani „Mali Pariz” (nadomak centrale upravo osnovanog ugostiteljskog preduzeća „Madera”), kako bi ih očinski posavetovao da ubuduće svoje noćne plenume pokrste u „drugarske večeri” (što se docnije razlilo Srbijom, pa i šire, kao ozvaničena institucija i izvojevano pravo radnog naroda). S tim u vezi valja spomenuti i „drugarska predvečerja” koja su se svakodnevno priređivala u restoranu na vrhu Palate CK na Novom Beogradu, u kojoj su bile zbrinute sve savezne organizacije i CK SK Srbije kao zaštićeni podstanar. Razjurio ih je drug Stane (Dolanc), čime je upropastio sliku o Slovencima kao epskim pijandurama, zbog čega je godinama tinjala sumnja da je on stajao i iza slovenačke prohibicije, prve i poslednje u Jugoslaviji, sa zabranom točenja alkoholnih pića po kafanama i preduzećima na teritoriji republike do podneva.

Za razliku od kolega u zgradi CK, sindikalni pregaoci nisu hrlili uvis, već nadole, jer im je restoran u novoizgrađenom Domu sindikata bio u suterenu. To utočište je docnije postalo dostupno i široj javnosti, kad je otvorilo dveri kao kafana „Gradski podrum” i nastavilo s noćnim radom.

Artisti Agitpropa

Inače, zbog „Madere” kao sastajališta drugova iz saveznih organa, dugo se verovalo da je sedište Agitpropa – ozbiljne službe koja se bavila agitovanjem, propagandom i špijuniranjem najviših domaćih i inostranih funkcionera – bilo upravo u tom zdanju nasred Fišegdžijske čaršije! Nije: od oslobođenja do drugog talasa nacionalizacije kada je crkvi oduzeto sve osim hramova, stolovali su u Igumanovljevoj palati (o čemu je prvi izvestio Živko Milić, novinar „Politike”, jer je upravo tu od Agitpropa dobio dnevnice i novac za putne troškove do NR Kine sredinom pedesetih godina, gde je otišao kao prvi dopisnik iz revizionističke FNRJ). Razlog da se ova služba skrasi u „Maderi”, kako je to objasnio Šilja Mihajlović, bio je prozaičan – na Terazijama nije bilo restorana u kojem bi se osećali kao svoji na svome i među svojima, a da zalaze u hotel „Moskvu”, ne ide zbog imena.

Neko je smislio priču da su glavni vinovnici nekih skandala koji su potresali „Maderu” bili pripiti službenici Agitpropa – što je pripisano „izostanku nadzora nadređenih” – a da nikom nije palo na um da agitovanje i propaganda često podrazumevaju i provokaciju! Zbog njih, a ne Udbe, OS-a, KOS-a i ostalih službi uhođenja, nastala je večita mudrost koja neoprezne podseća da i kafana ima uši, a odskora i oči... odnosno video-nadzor.

Baja – i četiri kralja

Ovaj trapavo prepakovan naslov romana Žike Lazića zloupotrebljen je kako bi se što slikovitije objasnilo da partijske kafane, a naročito noćne, nisu izum novijeg, revolucionarnog doba, već da rečeni slučaj zadire dublje u prošlost.

Nikola Pašić, najčešće spominjan ili opanjkavan kao opozicionar i predsednik vlade, kako kad, stanovao je u Pozorišnoj, današnjoj Francuskoj ulici, baš na uglu Gospodar Jevremove. Odatle je Baja, kako su ga nazivali i prijatelji i neprijatelji, svakog jutra sabajle prtio put uzbrdo, do pivnice „Ruski car”, kako bi na licu mesta oslušnuo šta se sve tokom noći mrsilo o politici po beogradskim kafanama. I tek tada bi, već „potkovan” starim konjakom i novim saznanjima, kretao put kabineta gde su ga za stolom čekali zvanični, najčešće našminkani izveštaji. Njegov pisaći sto završio je u vlasništvu profesora Nenada Đorđevića, jednog od razočaranih osnivača JUL-a, mada se ne zna da li ga je kupio zbog izvanrednog duboreza ili da bi ga podsećao na moć kafanskih političkih spletki.

A i danas...

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

МукаМи
па и сад постоје кафићи у свакој паланци,варошици, градићу и граду до бгд, где се окупљају "мудре" главе страначке и полтрони од 18 до олала година, и олајавају нормалне људе и супротне таборе.
Златни топ
Одличан текст. Само две-три ситне исправке, јер овакви текстови требало би да остану у архиви за неке генерације које тек долазе. "Липов лад" и "Лион" налазе се у Булевару револуције (данашњи Булевар краља Александра), а Булевар Црвене армије данас је Јужни булевар. "Мадера" се звала "Смедерево" у време Фишеклијске улице илити чаршије (по фишеклијама), а не Фишегџијска. Зграда ЦК СКЈ на Новом Београду саграђена је тек 1964, а до тада је ЦК СКЈ био на углу Трга Маркса и Енгелса и Влајковићеве.
Аутор
Хвала на добронамерним исправкама, али и ја вас морам да исправим. Наиме, Булевар краља Александра се од 1946. до 1952. називао Булевар Црвене армије, а тај назив је тек 1965. баштинио Јужни булевар. Део Булевара од Улице Драгослава Јовановића до Београдске (једно време Улице Бориса Кидрича), званично се називао управо Фишегџијска, а неформално су га неки називали једноставно - Фичеклија. А за ЦК се зна где је био (отуда "Мадера" као дневни боравак), где је пресељен и када.
Sasa Trajkovic
Леп чланак који нам заправо открива друго лице кафане... кафана је културни феномен који спаја и рурално и урбано који даје једну суб културну средину у којој се преплићу љубав, политика, бизнис, швалерацију... све у свему читав један свет, жила куцавица града. Али кафане су данас само сценографија, носталгична успомена на нека лепша времена, данас је кафана само бледа слика саме себе фенси места за фенси људе ташнице и машнице непије се више шприцер и кабеза, домаћа ракија и мезе, ратлук кафа
Petar Drinski
...ko nocu hodi saplice se i pada. I tako vise od sedamdest godina.
rez. potporucnik Fandjo
Koliko je samo sivih celija profesora, doktora i inzenjera eletrotehnike, masinstva, tehnologije, gradjevinstva i arhitekture stradalo u toj Domovini...Nisam shvatio da li je Mali Pariz isti onaj Mali Pariz koji je pre rata osnovao Roland Abijate u cilju sprovodjenja svoje obavestajne delatnosti...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.