sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
BISERI PRIRODE

Carstvo bukve i jele

Specijalni rezervat prirode „Goč Gvozdac” proteže se na površini od 3.957 hektara
(Фото: Завод за заштиту природе Србије)

Bilo da je pod cvetnom „dolamicom” ili snežnom „venčanicom”, susret sa planinom Goč je „ljubav na prvi pogled”. Zato je najbolje prepustiti se čarima ove oaze sačuvane prirode u kojoj se izvori i potoci nadmeću žuborom, zagrljene rastu jela i bukva… Da, tako se pisalo o ovom planinskom dragulju koji je od 2014. godine zaštićeno područje međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja.

Postavlja se pitanje treba li ukazivati na bisere prirode, ili ih sačuvati od javnosti. Nije greh ubrati sremuš, divlje jagode, kantarion, upecati pastrmku, ali jeste urezivanje imena u koru stabla, kao i podizanje derivacione minihidroelektrane na Brezanskoj reci, koja privlači pažnju svojim isušenim koritom u dužini od preko 3,5 kilometara.

Derivacione minihidroelektrane na Brezanskoj reci (Predrag Ilić)

Na osnovu Uredbe Vlade, šumski kompleks Goč-Gvozdac proglašen je za Specijalni rezervat prirode (SRP) II kategorije na površini od 3.957,17 hektara. Zaštićeno prirodno dobro obuhvata skoro ceo sliv Gvozdačke reke koja se u donjem toku zove Brezanska reka.

Gvozdačka reka je desna pritoka Ibra i vrlo je nepristupačna. Izvire na Jelaku, iz više vrela, na 1150 metara nadmorske visine, probija se kroz šumu i uzanu klisuru. Dužina reke je 14 kilometara, a dubina pri ušću i do jednog metra. Voda u reci uvek je bistra i izuzetno hladna, pastrmska. Na toj i takvoj reci podignuta je derivaciona MHE, ali ostaje nada da ih više u Specijalnom rezervatu prirode neće biti, mada jesu planirane.

Masiv ove planinske lepotice je u centralnom delu Srbije, ušuškan među planinama Željin i Stolovi, na razmeđu kraljevačke i vrnjačkobanjske opštine. Severozapadna strana, od Kraljeva, u slivu Gvozdačke reke, najšumovitiji deo ove planine, 1956. godine odlukom Vlade Republike Srbije, dodeljen je Šumarskom fakultetu za nastavno, ogledno i ugledno dobro.

(S. Stuparušić)

Prirodno dobro „Goč-Gvozdac” predstavlja izuzetno šumovito planinsko područje, koje je kao karakterističan šumski mozaik autohtonih vrsta drveća naše zemlje proglašeno za nastavno-naučni istraživački centar Srbije. Reprezentativnost ovog područja ogleda se u zastupljenosti oko 700 biljnih vrsta. Šumski kompleks čini 25 vrsta drveća, od kojih se izdvajaju endemit Balkanskog poluostrva – planinski javor, gočki varijetet crnog bora (Pinus nigra var. Gočensis) i brojne endemične, retke i ugrožene, međunarodno značajne biljne vrste. Povoljna klima i ekološki uslovi doprineli su da na maloj udaljenosti rastu jorgovan, hrast kitnjak, bor, breza, planinski javor.

Bukva stara 250 godina (S. Stuparušić)

Ovde je carstvo bukve i jele, čija stabla rastu do 40 metara visine. Najstarija jela imala je oko 350 godova. Mada se, kako su nam šumari rekli – šumskom kraljicom smatra bukva čija se starost procenjuje na 250 godina, prečnika preko dva metra i visine od 46 metara. Priljubljena stabla jele i bukve, srasla, upletenih krošnji, rasla su zajedno preko 70 godina. Nažalost „ljubav” im je „došla glave”. Zaljubljeni parovi su, saznavši za ovu izuzetnu prirodnu retkost, dolazili da u koru urežu svoja imena i tako doveli do sušenja stabala.

Specijalni rezervat prirode naseljava i 129 vrsta ptica od kojih su 108 gnezdarice, zatim 20 vrsta vodozemaca i gmizavaca, 27 vrsta sisara među kojima su i vidra, hermelin, veliki puh i lasica.

Bogatstvo kompleksa „Goč – Gvozdac” ogleda se i u više od 100 evidentiranih izvora pitke vode. Iako  nije  zakonom utvrđeno, izvorište Bele reke kaptirano je i služi za snabdevanje Vrnjačke Banje pitkom vodom.

Most na jednom od potoka (S. Stuparušić)

Meštani su se pobrinuli da nazivima potoka Suvi, Ćelavi, Konjski, Burmanski, Todorov, Kobasičarski, Rosinac, Bukovac, Rakovac (u kojim se brčkaju klen, krkuša, rečni rakovi, pastrmka), nasmeju i zagolicaju maštu, a šumari da ih premoste. Neki od izvora su dobili spomen-česme sa lepo uređenim prilazima.

Stručnjake brine i pojačan intenzitet sušenja šuma poslednjih godina (posebno četinarskih na teritoriji cele Srbije, pa i na Goču). Smanjenje vitalnosti i postepeno propadanje nastaje zbog: suša, smanjenja vlage u zemljištu, pojava klimatskih ekstrema, smanjenog vegetacionog perioda, otežanog obnavljanja, smanjene otpornosti prema štetnim biotičkim faktorima (patogenih gljiva ili gradacija štetnih insekata).

Komеntari1
aafb0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

aleksandar sarcevic 1945
Hvala Slavice za ovu lepu pricu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja