Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Svetom gradu preti palestinski ustanak

Naselje Šeik Džarah u istočnom Jerusalimu postalo je simbol borbe protiv uzimanja zemlje Palestincima
(Фото Википедија)

Podeljeni Sveti grad ponovo je ujedinilo nasilje koje preti da se pretvori u treći palestinski ustanak, intifadu.

Više od 300 Palestinaca je ranjeno tokom sukoba izazvanih odlukom da se 13 palestinskih porodica posle sedam decenija prinudno iseli iz istočnog jerusalimskog naselja Šeik Džarah, u blizini Starog grada.

Vlast tvrdi da je reč o „sporu oko nekretnina”, ali Palestinci su uvereni da je odluka deo šireg plana jevrejske kolonizacije arapske zemlje, koji se decenijama sprovodi po Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu, koji bi trebalo da bude glavni grad nezavisne Palestine.

Deceniju i po duga borba sada se iz sudova ponovo vratila na ulicu, a borba protiv iseljavanja 300 Palestinaca prelila se na okupiranu Zapadnu obalu i u pojas Gaze i pretvorila se u panarapsku stvar. Šeik Džarah je postao simbol borbe protiv uzimanja palestinske zemlje.

Tenziji je doprinelo i agresivno ograničavanje kretanja muslimanima po svetilištu na Brdu hrama tokom svetog meseca ramazana. Na platou oko džamije Al Aksa zabarikadiralo se blizu 8.000 Palestinaca spremnih za odgovor u slučaju da se Jevrejima dopusti ulazak.

Posle sukoba s izraelskim snagama reda, koje koriste suzavac, šok-bombe i gumene metke, Palestinski crveni polumesec saopštio je da su 153 osobe evakuisane zbog medicinske pomoći koja im je ukazana u istočnom Jerusalimu i poljskim bolnicama podignutim tokom poslednjih sedmica konflikta. Najmanje 20 izraelskih policajaca takođe je završilo u bolnici.

Sukob bi dobio nesagledive posledice da izraelske vlasti nisu uspele da spreče da grupa od oko 150 Jevreja uđe u područje svetilišta poznatog Arapima kao Haram al Šarif. Nekolicina je uhapšena.

Stari grad raspalio je stare strasti. Palestinci ističu da neće dopustiti da Kapija Damaska, jedna od osam duž zidina Starog grada, bude „judaizovana” i podeli sudbinu Kapije Jafa, koja je ukrašena izraelskim zastavama.

Svaki incident s fatalnim ishodom mogao bi da zapali palestinske teritorije, posebno ukoliko bi se dogodio oko džamije Al Aksa, treće najsvetije u islamu. Slike izraelskih policajaca kako rasteruju vernike već su izazvale revolt širom islamskog sveta.

Palestinci su sinoć Maršem zastave u muslimanskoj četvrti starog Jerusalima slavili Dan Kudsa, što je arapski naziv Jerusalima, i obeležava se u poslednjoj nedelji svetog meseca ramazana, koji će se krajem nedelje završiti velikim praznikom Eid ul Fitr. Oni kao direktnu provokaciju doživljavaju povorke cionističke mladeži i pripadnika krajnje desne organizacije Ocma Jehudit, koje slave izraelsko zauzimanje jerusalimskog Starog grada u ratu 1967.

Izraelske prelazne vlasti zakasnelo, posle upotrebe prekomerne sile, preduzimaju mere da se Palestinci i Jevreji odvoje jedni od drugih, pa je Jevrejima zabranjen odlazak na Brdo hrama, ispod kojeg se nalazi njihova najveća svetinja – Zid plača.

Tenzija se proširila na Zapadnu obalu, gde se uvećao broj palestinskih napada da izraelske vojnike i jevrejske naseljenike, ali i na pojas Gaze, iz kojeg je od početka meseca ispaljeno 40 raketa na jug Izraela.

Načelnik izraelskog Generalštaba Aviv Kočavi rasporedio je po Zapadnoj obali sedam novih bataljona, čime je prisustvo armije povećano za polovinu u poređenju s normalnim vremenima, a pokretu Hamas u Gazi poslate su poruke da obustavi lansiranje raketa. Armija je ove nedelje, u okviru „meseca rata”, pokrenula vežbe koje simuliraju veliki sukob, kako u Gazi, tako i u Libanu, sa šiitskim pokretom Hezbolah.

Druga palestinska intifada počela je upravo zbog provokativnog odlaska tadašnjeg premijera Arijela Šarona na Brdo hrama, pa se postavlja pitanje imaju li i sadašnji sukobi oko Al Akse potencijal da se pretvore u treći veliki ustanak.

Anšel Pfefer, ugledni kolumnista „Haareca”, smatra da nemaju. Na Zapadnoj obali Palestinska vlast i Fatah, bez obzira na otkazivanje parlamentarnih izbora, preokupirani su da ne izgube vlast od Hamasa, koji bi priželjkivao erupciju Zapadne obale i Jerusalima, ali ne i rat na granicama pojasa Gaze.

Istovremeno, palestinske građane više zanima da vide kakve dogovore mogu da isposluju njihovi poslanici u novom sazivu Kneseta, a ne bi da unište turističku sezonu koja donosi prihode hiljadama njihovih porodica u Jerusalimu.

U strahu od eskalacije nasilja, dok su mnogi izraelski političari više zauzeti formiranjem nove vlade nego razornim potencijalima koje nose nedelje sukoba, Egipat, Jordan i Katar, uz sadejstvo SAD, angažovali su se da smire situaciju.

Izraelski Vrhovni sud odložio je za juče zakazanu sednicu, na kojoj je trebalo da se razmatra apel palestinskih porodica u procesu u kojem druga strana tvrdi da su zemljište u naselju Šeik Džarah, u blizini spomenika rabinu iz davnih vremena, 1876. kupile jevrejske zajednice Sefarda i Aškenazija. Jordanska vlada, koja je do rata 1967. upravljala Starim gradom Jerusalima, zajedno s UN podigla je 28 kuća za palestinske izbeglice iz vremena rata 1948, kada je stvorena država Izrael.

Posed je posle odluke rabinskog suda 2003. prodat američkoj kompaniji, koja je pokrenula pravni postupak za iseljenje palestinskih porodica kako bi se podiglo naselje od 200 kuća namenjenih Jevrejima. Četiri porodice već su iseljene, a Palestinci su sada, uz podršku jevrejskih levičarskih organizacija, odlučni da 300 svojih sunarodnika iz Šeik Džaraha ne ostave bez doma.

Po izraelskom zakonu, samo Jevrejima je dozvoljeno da preuzmu imovinu koju su napustili tokom rata za nezavisnost. Palestincima preti izbacivanje iz kuća koje su legalno naselili pre sedam decenija. Tenzije će se možda smiriti, ali to neće biti kraj nepravde.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван С. Белић
"Dr.No", оно што ви тврдите, да на КиМ нема Срба, је ситуација као када су Јермени, на маршу смрти, за време Првог св. рата од 1915. године па надаље, протерани са свога простора. Циљ је био потпуна депортација без изузетака. Турци их стематски протерују из села и градова, шаљу на маршеве глади све до места предодређених за масовно убијање што је геноцид у правом смислу те речи. Дакле чудно је од вас, а и других Хрба, да не видите ту подударност већ све схватате као "коначно решење"!
Otac Makarije
Dali se ovo Jevreji svete Nemcima, preko Palestinaca?Cudno da narod koji je vekovima bio zrtva sad postaje dzelat!?
Mustafa Aga
Sveto mesto za 3 monoteistichke religije...Ali jedna od tih triju pokushava jednu drugu od tih istih triju da protera iz Jerusalima...A istom se Tvorcu molimo...Zalosno...
Mustafa Aga
@Milan Pardon gospodine Milane...O tome se ne izveshtava puno u medijima ali vi ste upravu...Zanemario sam tu vaznu chinjenicu pod uticajem trenutne teshke situacije u Jerusalimu...
Milan
Gresite. Jedna od tih triju pokusava one druge dve da protera iz Jerusalima.
nekada su Srbiju
optuzivali za prekomernu upotrebu sile , kada se branila . Čak su i trazili da se vojska povuče sa svoje teritorije, naši generali su osudjeni jer su branili svoju zemlju a sada izraelce svi podrzavaju
Хронос
Шта на све то каже ЕУ? Ако се уопште нешто питају.
Dr.No
EU a i moja malenkost bi na sva ta dogadjanja rekla da nije u pitanju palestinski ustanak vec palestinski pocinak. Realno gledajuci ne mogu izabrati stranu. Palestinci(Arapi) su tamo starosjedeoci a i Zidovi su to isto. Zbog raznih razloga njih tamo nije bilo godinama. Kome dati prednost? To vam je isto kao da pitate nekog prosjecno obrazovanog evropljanina za Kosovo. Zna se da je to srpska zemlja u kojoj gotovo i nema Srba. U svakom slucaju ko god pokusa bilo sta sa Izraelom dobit ce po repu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.