Svetom gradu preti palestinski ustanak

Podeljeni Sveti grad ponovo je ujedinilo nasilje koje preti da se pretvori u treći palestinski ustanak, intifadu.

Više od 300 Palestinaca je ranjeno tokom sukoba izazvanih odlukom da se 13 palestinskih porodica posle sedam decenija prinudno iseli iz istočnog jerusalimskog naselja Šeik Džarah, u blizini Starog grada.

Vlast tvrdi da je reč o „sporu oko nekretnina”, ali Palestinci su uvereni da je odluka deo šireg plana jevrejske kolonizacije arapske zemlje, koji se decenijama sprovodi po Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu, koji bi trebalo da bude glavni grad nezavisne Palestine.

Deceniju i po duga borba sada se iz sudova ponovo vratila na ulicu, a borba protiv iseljavanja 300 Palestinaca prelila se na okupiranu Zapadnu obalu i u pojas Gaze i pretvorila se u panarapsku stvar. Šeik Džarah je postao simbol borbe protiv uzimanja palestinske zemlje.

Tenziji je doprinelo i agresivno ograničavanje kretanja muslimanima po svetilištu na Brdu hrama tokom svetog meseca ramazana. Na platou oko džamije Al Aksa zabarikadiralo se blizu 8.000 Palestinaca spremnih za odgovor u slučaju da se Jevrejima dopusti ulazak.

Posle sukoba s izraelskim snagama reda, koje koriste suzavac, šok-bombe i gumene metke, Palestinski crveni polumesec saopštio je da su 153 osobe evakuisane zbog medicinske pomoći koja im je ukazana u istočnom Jerusalimu i poljskim bolnicama podignutim tokom poslednjih sedmica konflikta. Najmanje 20 izraelskih policajaca takođe je završilo u bolnici.

Sukob bi dobio nesagledive posledice da izraelske vlasti nisu uspele da spreče da grupa od oko 150 Jevreja uđe u područje svetilišta poznatog Arapima kao Haram al Šarif. Nekolicina je uhapšena.

Stari grad raspalio je stare strasti. Palestinci ističu da neće dopustiti da Kapija Damaska, jedna od osam duž zidina Starog grada, bude „judaizovana” i podeli sudbinu Kapije Jafa, koja je ukrašena izraelskim zastavama.

Svaki incident s fatalnim ishodom mogao bi da zapali palestinske teritorije, posebno ukoliko bi se dogodio oko džamije Al Aksa, treće najsvetije u islamu. Slike izraelskih policajaca kako rasteruju vernike već su izazvale revolt širom islamskog sveta.

Palestinci su sinoć Maršem zastave u muslimanskoj četvrti starog Jerusalima slavili Dan Kudsa, što je arapski naziv Jerusalima, i obeležava se u poslednjoj nedelji svetog meseca ramazana, koji će se krajem nedelje završiti velikim praznikom Eid ul Fitr. Oni kao direktnu provokaciju doživljavaju povorke cionističke mladeži i pripadnika krajnje desne organizacije Ocma Jehudit, koje slave izraelsko zauzimanje jerusalimskog Starog grada u ratu 1967.

Izraelske prelazne vlasti zakasnelo, posle upotrebe prekomerne sile, preduzimaju mere da se Palestinci i Jevreji odvoje jedni od drugih, pa je Jevrejima zabranjen odlazak na Brdo hrama, ispod kojeg se nalazi njihova najveća svetinja – Zid plača.

Tenzija se proširila na Zapadnu obalu, gde se uvećao broj palestinskih napada da izraelske vojnike i jevrejske naseljenike, ali i na pojas Gaze, iz kojeg je od početka meseca ispaljeno 40 raketa na jug Izraela.

Načelnik izraelskog Generalštaba Aviv Kočavi rasporedio je po Zapadnoj obali sedam novih bataljona, čime je prisustvo armije povećano za polovinu u poređenju s normalnim vremenima, a pokretu Hamas u Gazi poslate su poruke da obustavi lansiranje raketa. Armija je ove nedelje, u okviru „meseca rata”, pokrenula vežbe koje simuliraju veliki sukob, kako u Gazi, tako i u Libanu, sa šiitskim pokretom Hezbolah.

Druga palestinska intifada počela je upravo zbog provokativnog odlaska tadašnjeg premijera Arijela Šarona na Brdo hrama, pa se postavlja pitanje imaju li i sadašnji sukobi oko Al Akse potencijal da se pretvore u treći veliki ustanak.

Anšel Pfefer, ugledni kolumnista „Haareca”, smatra da nemaju. Na Zapadnoj obali Palestinska vlast i Fatah, bez obzira na otkazivanje parlamentarnih izbora, preokupirani su da ne izgube vlast od Hamasa, koji bi priželjkivao erupciju Zapadne obale i Jerusalima, ali ne i rat na granicama pojasa Gaze.

Istovremeno, palestinske građane više zanima da vide kakve dogovore mogu da isposluju njihovi poslanici u novom sazivu Kneseta, a ne bi da unište turističku sezonu koja donosi prihode hiljadama njihovih porodica u Jerusalimu.

U strahu od eskalacije nasilja, dok su mnogi izraelski političari više zauzeti formiranjem nove vlade nego razornim potencijalima koje nose nedelje sukoba, Egipat, Jordan i Katar, uz sadejstvo SAD, angažovali su se da smire situaciju.

Izraelski Vrhovni sud odložio je za juče zakazanu sednicu, na kojoj je trebalo da se razmatra apel palestinskih porodica u procesu u kojem druga strana tvrdi da su zemljište u naselju Šeik Džarah, u blizini spomenika rabinu iz davnih vremena, 1876. kupile jevrejske zajednice Sefarda i Aškenazija. Jordanska vlada, koja je do rata 1967. upravljala Starim gradom Jerusalima, zajedno s UN podigla je 28 kuća za palestinske izbeglice iz vremena rata 1948, kada je stvorena država Izrael.

Posed je posle odluke rabinskog suda 2003. prodat američkoj kompaniji, koja je pokrenula pravni postupak za iseljenje palestinskih porodica kako bi se podiglo naselje od 200 kuća namenjenih Jevrejima. Četiri porodice već su iseljene, a Palestinci su sada, uz podršku jevrejskih levičarskih organizacija, odlučni da 300 svojih sunarodnika iz Šeik Džaraha ne ostave bez doma.

Po izraelskom zakonu, samo Jevrejima je dozvoljeno da preuzmu imovinu koju su napustili tokom rata za nezavisnost. Palestincima preti izbacivanje iz kuća koje su legalno naselili pre sedam decenija. Tenzije će se možda smiriti, ali to neće biti kraj nepravde.