ponedeljak, 21.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Na šta ćemo potrošiti 60 evra

Štednja naših građana u 2020. je porasla sa 11,3 na 11,86 milijardi evra. Relevantni i pouzdani podaci o tome kako su naši građani potrošili već dobijenu novčanu pomoć ne postoje. Možda je zato sada dobar trenutak da pametno isplaniramo šta bismo sa 60 evra, pa da ih potrošimo u korist naše ekonomije
Pixabay

Kada se kaže da država treba da interveniše delom, a ne rečima, misli se zapravo da nešto plati ili isplati. Naša država nije izuzetak. Prošle godine isplaćena je novčana pomoć punoletnim građanima od 100 evra, a ove, najavljena pomoć od 60 evra. Računica novčane pomoći je prosta. Ako primanja potrošača padaju ili postaju neizvesnija i oni će trošiti manje. Oni koji bez njih ostanu nemaju šta ni da potroše. Povratno, to vodi još manjim primanjima i većoj neizvesnosti što ekonomiju vodi u spiralu sve dubljeg propadanja. Vanredni novčani stimulans jača poverenje i osećaj sigurnosti građanima da država ima sredstava, da ekonomija ima oslonac u državi, i da mogu da nastave da troše. Lična potrošnja građana je fundamentalno važna jer apsorbuje dve trećine našeg bruto domaćeg proizvoda, bez nje nema pokretanja ekonomije.

Predsednik Bajden je finalizirao svoj plan direktne novčane pomoći građanima SAD. Pre njega je to prvi učinio bivši predsednik Tramp – 1.200 dolara za pojedince i 500 dolara po članu domaćinstva mlađem od 16 godina. Puni iznos pomoći primili su samo pojedinci sa primanjima do 75.000 dolara godišnje (njih je 88 odsto). Novi predsednik je izdašniji – 1400 dolara po pojedincu i članu domaćinstva.

Isplata novčane pomoći je dobra prigoda da se podsetimo da država može da vodi ekspanzivnu fiskalnu politiku na dva načina – rastom potrošnje ili smanjenjem poreza. Za ovim drugim se kod nas retko kada poseže. U vreme krize ni jednog ni drugog nema bez zaduživanja države.

Našim građanima je sve ovo novo i drugačije. Nalik ličnom (nepostojećem) iskustvu povraćaja plaćenog poreza. Odgovoran građanin koji je sam (porez na imovinu, PDV), ili neko drugi za njega (porez na zarade), plaćao poreze može da primi nazad deo plaćenog poreza, što je i fin gest obzirnosti države prema revnosnim poreskim obveznicima. Širina isplate aktuelne novčane pomoći više asocira na čin povraćaja poreza. Zašto bi ova isplata mogla biti dobra?

Država može da troši novac na izgradnju infrastrukture i pružanje esencijalnih usluga (zdravstvo, obrazovanje), ali ne može da troši novac baš na svaki proizvod ili uslugu, a ni esencijalne usluge nisu pokrivene u celosti. Nezamislivo je da država trebuje usluge frizerskih salona, ugostiteljskih objekata, firmi koje se bave zabavom i rekreacijom itd. Pa čak i tamo gde država angažuje firme za određene usluge, kao što su usluge održavanja voznog parka, retko kada će se desiti da preduzetnici i mala preduzeća dobiju taj posao. Njihovi kupci su obični potrošači od čijeg rasta kupovne moći pružaoci ovih usluga mogu imati koristi.

Novčanom pomoći država građanima poverava važnu misiju. Vlada pažljivo kroz budžet planira kako da potroši i kome da opredeli sredstva. Ali ta potrošnja nije uvek idealna. Građanima je poveren zadatak da sami izaberu predmet potrošnje. Preko građana sredstva dopiru do privrednih subjekata kojima su potrebna, i to na racionalniji i pravedniji način – kada država isplaćuje direktnu pomoć preduzećima ona ne pokreće njihovu proizvodnju i ništa se ne dobija zauzvrat, a kada potrošači kupuju novčanom pomoći oni ekonomično biraju i plaćaju proizvod ili uslugu koju zaista dobijaju. Ipak, ako se ograničavajuće mere nastave malo je verovatno da će novac stići do onih koji su najviše pogođeni.

Građani mogu stimulisati domaću ekonomiju potrošnjom dobara i usluga proizvedenih u zemlji. Građani mogu platiti deo redovnih računa i time izbeći svoje padanje u docnju a isporučioca usluge u nelikvidnost. Građani mogu otplatiti deo skupog bankarskog duga koji vuku za sobom iz meseca u mesec. Građani mogu povećati svoju potrošnju inostranih proizvoda, zato je važno razumeti da svaka pomoć građanima u zemljama važnim trgovinskim partnerima ima sekundarni pozitivan efekat na našu proizvodnju (američkom paketu pomoći raduje  se ceo svet). Naposletku, građani mogu zadržati novac kod sebe za pokriće vanrednih troškova.

Linearna novčana pomoć građanima je transparentan potez države bez presedana. Drugi oblici finansijske podrške države ni izbliza nisu toliko transparentni. Sada svaki građanin tačno zna koliki je iznos novčane isplate dobio svaki drugi građanin od države. Bilo bi korisno da nešto od ove transparentnosti opstane i nakon krize, a i pomoglo bi državi u zaštiti od optužbi za korupciju.

Pitanje svih pitanja novčane pomoći – šta primaoci zaista čine sa njom? Analize u SAD pokazuju da će 73 odsto građana svoju novčanu pomoć pohraniti u štednju i da će podsticaj ekonomiji zapravo izostati. Štednja naših građana u 2020. je porasla sa 11,3 na 11,86 milijardi evra. Relevantni i pouzdani podaci o tome kako su naši građani potrošili već dobijenu novčanu pomoć ne postoje. Možda je zato sada dobar trenutak da pametno isplaniramo šta bismo sa 60 evra, pa da ih potrošimo u korist naše ekonomije.

Direktna novčana pomoć je politički lukrativna. Građani SAD široko odobravaju novčanu pomoć. Prema istraživanjima javnog mnjenja 78 odsto građana je odobrava, dok ceo paket pomoći predsednika Bajdena, čiji je ona deo, odobrava tek 68 odsto. Ako je tako, treba li razmišljati o alternativi?

Vanredni profesor, Ekonomski fakultet u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari6
3e190
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petrovic (Njujork)
Moj skolski drug me je skoro pitao u Beogradu u vezi pozit. tema kako ljudi u Srbiji gledaju na SAD, pricamo o zaposljavanju nase dece u Srbiji i u SAD ili nas koji vec guramo sestu deceniju. Samo u teoriji je tacno da cete u SAD naci neki bolji posao samo na osnovu svojih kvalifikacija, prethodnih postignuca recimo ako niste rodjeni u SAD, ako ste kao i mnogi od nas imigranti. I u SAD cete naici na nepotizam, na to da oni koji imaju "ledja" bolje prolaze, ali opet NIJE uporedivo sa Srb jer
Petrovic
SAD je velika i mocn zemlja sa 332 miliona stanovnika, sa GDP od 22 biliona US$ pa cete uvek, kad ozbiljno trazite cak i kao stariji naci posao. Znaci ima mogucnosti, mozda ne kako se nadamo, ali posla ima. Naravno kad ste u SAD vise generacija, mogucnosti su vece. I radna etika dominira znaci puno rade i bogati i siromasni. U Srbiji na zalost otkaz je kao teska presuda jer se drugi posao teze nalazi posebno za starije preko 50+ god. NJima u Zavodu za NEzaposlene kazu da NE dolaze.
Petrovic (NJujork)
A g. Lukic bas zna sta kazu Amerikanci ?? Izvor istrazivanja je ?? Mnogi su bili duzni, trebalo im je za hranu, da plate kreditne kartice, da plate zaostale stanarine--mada sve je sitno. Bajden jeste odobrio dopunski novac ali za sednju klasu jedna ruka je dala, a druga je uzela. Demokrate su odobrile jos $2,600, ali odmah povecale poreze, a prethodno je Tramp ukinuo olaksice po dve vazne stavke koje koristi srednja klasa. Prosle godine $1,800 po osobi otislo na poreze. NE porediti SAD i Srb.
Киза
Грешком вам "лајкнух" коментар! Кажете "не поредити САД и Срб"! И у праву сте. Грађани САД су добили неку суму новца којом су могли да плате неки порез, рачуне, дуговања... Грађани Србије су добили "помоћ" коју је већина потрошила на храну (јер је превише мала да би покрила било који озбиљан расход)! Да сад не причамо о томе како је се држава побринула да грађани добијено одмах и врате (а богами и да додају од свога), кроз повећање пореза, цена горива, уља, струје, меса... Само кажем...
Aleksandar Mihailović
Profesor mora biti ekspert a ne agitprop onih koji zadužuju državu i brojna buduća pokolenja da bi kupovali glasove i referendumske rezultate koje žele. Nema ekonomskog opravdanja da se deli novac, da se deli riba, moralo je da se nauči da se radi i napravi više domaćih fabrika, da ljudi rade i zarađuju, da sami pecaju i sebe hrane. Ovo je rasipništvo bez uporišta u budžetu i ispostaviće se netransparentno iz nekih razloga. Nadam se da je narod svestan bede koja nam tek sledi zbog zaduživanja.
Vojislav
Na pogrešno pitanje nema pravog odgovora. Pitanje je čime je motivisana odluka dodele 60 a penzionerima 110 evra, i prošle godine svima 100 evra a penzionerima plus dve čestitke, prvo 4.000 pa potom 5.000 dinara. Ako se svima daje jednako nije socijalno motivisana. Nije ni ekonomski, jer mnogi ni redovna primanja odmah ne potroše. Ili štede ili potroše napolju. Ostaje treći motiv, nije se teško setiti koji.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja