Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Motiv za utuženje države i banaka

(Фото А. Васиљевић)

Nekada davno u amfiteatrima Pravnog fakulteta u Beogradu profesori krivičnog i građanskog prava su nas učili da za pravo nisu bitni oni delikti koji dovode do stvaranja neznatne štete i da se zbog takvih nazovidelikata ne mogu voditi sporovi pred sudom. Recimo, ako nam neko ukrade paklicu cigareta mi ne možemo da ga tužimo zbog toga zbog male štete. Tako je bilo tada i niko se nije usuđivao da pokreće takve parnice jer bi kod sudija i suda izazvao podsmeh i prezir.

Sad su došla neka nova vremena kad je reč o takvim sporovima. Mnogi se upinju da na nepošten način oštete državu, banku, ili neko treće lice tako što svesno i sa zlom namerom pokreću megalomanske parnice zbog „paklice cigareta”.

U svakodnevnoj praksi primene prava uočljivi su slučajevi naknade za minimalno oduzeto zemljište, gde je naknada za isto iznosila čak i manje od 500 dinara. Obavestimo ranijeg vlasnika o ponudi i računamo da će reći da mu se ne isplati da dolazi pred organ radi zaključenja sporazuma o tako minimalnoj naknadi, jer su troškovi za prevoz duplo skuplji, a da se ne računa danguba. Kaže nam stranka da mu ne pada na pamet da dolazi za tako mali iznos. Mi shodno tome odložimo predmet u fioku. Kad, ne lezi vraže, nije prošlo 15 dana – stiže pismo ovlašćenih zastupnika, koji potežu pitanje zašto ta ponuda nije dostavljena ranijem vlasniku na razmatranje. Taj podnesak je tarifiran sa 17.500 dinara, a dug za stranku je, recimo, 236 dinara. Odmah smo dostavili navedenu ponudu i zakazali ročište, jer stranka po zakonu ima pravo da ostvaruje i svoja minimalna prava na naknadu. Na ročištu punomoćnik traži da se zbog male vrednosti date ponude (smatra da nije ponuđena tržišna vrednost), predmet ustupi nadležnom vanparničnom sudu i opet svoj dolazak na to ročište tarifira napred navedenim iznosom.

Takav, slobodno možemo reći, bezobrazluk stranke i njenog punomoćnika kojim se pokušava naneti stostruko veća šteta zbog minimalnog duga (jer je oduzeto zemljište u površini od 70 centimetara), treba hitno biti sprečen i zaustavljen od strane države, jer je reč o hiljadama takvih predmeta, gde vrednost duga nije veća od 500 do 3.000 dinara, a takve nesavesne stranke s punomoćnicima zloupotrebom svoga prava i neverovatnim postupcima nanose nemerljivo veću štetu takvim malim dužnicima (država i banke). Na kraju dug od 250 dinara poraste na dug od 50.000 dinara, a često i više.

Iako nisam pristalica mešanja morala u pravo, u ovako grubim marifetlucima stranaka s njihovim punomoćnicima ima svega osim poštenog parničenja. Reč je o čistom izigravanju zakona radi ostvarenja nekih drugih naknada (recimo troškova postupka), a ne za naplatu stvarne naknade štete poverilaca, koja je zanemarljiva od samoga starta.

Država mora jednom za svagda da propiše u mnogim slučajevima zabranu izigravanja propisa o dužničko-poverilačkim odnosima, da zabrani očigledne zloupotrebe prava, da spreči ostvarivanje minimalnog i zanemarljivog potraživanja na takav način, mnogostruko štetan za dužnika. Svim sudijama, poveriocima i dužnicima treba da bude jasno i da im se zabrani nanošenje štete koja iznosi više od duplog iznosa duga. Prema tome, za dug od 250 dinara dužnik ne može niti sme da bude oštećen više od 500 dinara. Zato u Zakonu o parničnom i vanparničnom postupku, ili nekom drugom zakonu, mora da postoji takva norma koja zabranjuje punomoćnicima da se o trošku države ili banke (dužnika) upuštaju u zaštitu skoro nepostojećih prava, koja se odnose na „jednu paklicu cigareta”.

Ovo iznosimo zbog toga što je to izuzetno masovna pojava, a zakonodavac nikako da se doseti da spreči tu, slobodno možemo reći, pošast zloupotrebe prava i izigravanja zakona, koja je posebno primećena i u primeni Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja. Ne može država da toleriše takve očigledne štetne postupke pred svojim sudovima. Dakle, osnovni dug po zakonu nikada ne bi smeo da pređe njegov dupli iznos u svim slučajevima, pa ako se zastupnicima isplati – oni neka vode takve parnice o trošku kao bajagi oštećenih lica, kojima država duguje čitavih 250 dinara. U tom slučaju sve te troškove preko duplog iznosa duga treba da snosi sam vajni poverilac, koji je angažovao punomoćnika za čitavih 250 dinara, bez obzira na uspeh u parnici. Ovo stoga što takva parnica i svaka parnica ne može da proizvodi troškove postupka koji su duplo veći od osnovnog duga.

Simo S. Stokić,
dipl. pravnik

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
U imovinskom pravu se ''STETA'' (materijalna i imaterijalna) izrazava u novcu. Ratio nalaze uporedjenje javnog i privatnog interesa. Zatrpavanje sudova sa malim potrazivanjima proizvodi dugorocne parnice koje mogu trajati i po 10 godina . Pored toga ''pravni lekovi'' dodatno opterecuje sudije. Narod se zali na sve sto moze. U ovom kontekstu na duzinu procedura ili ''sporu pravdu''. Dakle javni interes je u tom smislu ukljucen. Drukcije izrazeno javna steta je mnogo veca od privatne.
Beogradjanin - Istrijan-Schwabenländle
Утужавање, пише један који се потписао са дипл.правник, свашта. Можда се тако говори у " његовом вилајету ", БиХ или Црној Гори, да је Србин из Србије звао би се се Сима а не Симо, и прилагодио би речник народа у чијој држави живи. Доста је силовања српског језика.
Zorana
Autor ne osporava pravo na potrazivanje koje je i u malom iznosu, već dovodi u pitanje obavezu države i banke da zbog tako malog duga bude desetostruko oštećena. Da li bilo ko zbog duga od 500 dinara na kraju treba da plati sa troškovima postupka 50 hiljada dinara. Ko poziva takve poverioce da se jave radi naplate takvih potraživanja i koji je razlog pozivanja?
Киза
Хм,хм,хм?! По аутору (потписао се као дипл. правник), неморално је допуштено у случају да је актер држава или банка и ако је у питању "крадуцкање" (а не крађа)!? Па уважени господине не бих баш рекао ни да је тако ни да сте у праву. Ако појединац, тзв. "обичан човек", покуша да "крадуцка", врло брзо ће се срести са неумољивом руком закона и пресешћему и мајчино млеко! Исте те банке ће вас за дуг од 1 (ЈЕДНОГ) динара увалити 3 године у црвено код кредитног бироа, без права жалбе! Само кажем...
Mirka Zvirka
Mislim da i "običan čovek" ima pravo da završi neku školu, pa se ni ti nije desilo.Prvi smo da urlamo i vičemo, ali ništa da pročitamo.Postoje prava i obaveze. Tako i da platite po ugovoru koji ste potpisali. Ko ima zaradu ovom slučaju samo određeni advokati, koliko su moja saznanja. Gospodo, koji težite "Zapadu", tamo nema izvrdavanja plaćanja i tamo budete na nekoj "crnoj" listi . Počnite da živite prema guberu a ne prema snovima. Ovo je inače vrlo razvijena kategorija u Srba.
Ivana
Наравно држава може да гони народ и наплаћује камате и за најмање износе дуга (струја, вода итд) и да има извршитеље који зарађују ненормалне суме... али сто батина по туђим леђима није ништа

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.