subota, 19.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Kreativne industrije u „Kneževom arsenalu”

Kragujevačka vlast formirala radne timove za revitalizaciju Vojnotehničkog zavoda, starog fabričkog kompleksa na zanemarenoj desnoj obali Lepenice gde su začete i srpska industrija i moderna srpska država
(Фотографије Б. Карталовић)

Kragujevac – Aktuelna gradska vlast je možda agilnije nego bilo koja prethodna rešila da se uhvati u koštac s problemom zanemarene desne obale Lepenice na kojoj se nalazi i reperna tačka moderne srpske istorije, danas zapušteni kompleks Vojnotehničkog zavoda gde je, uz industriju, začeta i naša postsrednjovekovna država. Nedavno su formirani radni timovi čiji je zadatak da rade na – kako je to navedeno u odluci Gradskog veća – rehabilitaciji i regeneraciji „Kneževog arsenala”.

Stručni tim sastavljen je od ljudi iz vrha vlasti i stručnjaka iz različitih oblasti, a operativno-tehnički od službenika koji će rešavati brojne administrativne probleme, pre svih one koji se tiču zamršenih svojinskih odnosa. Timovi su formirani nakon razgovora s Maglenom Kunevom, ambasadorkom Evropske unije pri Savetu Evrope, koje je u martu vodio pomoćnik gradonačelnika Kragujevca za međunarodne odnose Boris Kovačević, pokrećući pitanje mogućeg pristupa evropskim fondovima koji raspolažu sredstvima za zaštitu kulturno-istorijske baštine.

Pored zapetljanih pravnih pitanja koja moraju da se rešavaju u saradnji s državnim organima i preduzećima na prostoru „Kneževog arsenala”, ključni zadatak biće pribavljanje novčanih sredstava. Budući da Kragujevac ne može samostalno da finansira projekat, vlast će verovatno morati da posegne i za ne tako popularnom opcijom javno-privatnog partnerstva.

– Neophodna nam je pomoć i države i evropskih institucija, a verovatno i privatnih firmi, jer od kompleksa Vojnotehničkog zavoda, koji je devastiran, želimo da napravimo čitav mali grad s brojnim kulturnim, obrazovnim i turističkim sadržajima. Na mestu gde je nekada nicala vojna industrija treba razvijati kreativne koje će donositi prihod – objašnjava Kovačević.

Turistički potencijali „Kneževog arsenala” su nesumnjivi, kaže direktor Gradske turističke organizacije „Kragujevac” Bojan Pavlović, član tehničko-operativnog tima.

– Turisti vole atipične prostore kakav je „Knežev arsenal”. Smatram da će mnoštvo fabričkih zgrada od opeke, između kojih vijugaju ulice, uz primerene ugostiteljske sadržaje, biti pravi mamac za posetioce iz čitavog sveta. Uostalom, ovakvi projekti moraju biti samoodrživi – smatra Pavlović.

Revitalizacija „Kneževog arsenala” biće zasnovana na detaljnom urbanističkom planu, a odgovornost za taj deo posla preuzeo je glavni gradski arhitekta Ivan Radulović.

– Istovremeno će se raditi na zaštiti arhitektonske baštine, rekonstrukciji i prenameni pojedinih zgrada, ali i na izgradnji novih objekata koji će biti potrebni. Cilj nam je da očuvamo izvorni identitet, ali i da podstaknemo kulturni i ekonomski razvoj grada. Poslu treba pristupiti pažljivo, jer je reč o najstarijem fabričkom kompleksu u ovom delu Evrope, simbolu uvođenja balkanskih zemalja u moderne privredne i društvene tokove – poručuje Radulović.

Pred aktuelnom vlašću svakako je obiman posao, mada treba reći da su i prethodne političke garniture radile na revitalizaciji „Kneževog arsenala”. Od 2006, kada je grad otkupio deo zemljišta, doneto je mnoštvo odluka i usvojeno nekoliko planova za prvu fabriku topova na Balkanu koja je počela s radom 1853. godine. Nikada, međutim, nije bilo dovoljno novca, a ni državne pomoći. Moguće je da su sada okolnosti drugačije, s tim da nije izvesno kada bi se mogli videti prvi konkretniji pomaci na oživljavanju prostora koji je 2014. proglašen za kulturno dobro.

U timu i gradonačelnik Nikola Dašić

Pored Kovačevića i Radulovića, naših sagovornika, u stručnom timu koji će raditi na revitalizaciji „Kneževog arsenala” nalaze se još: Biljana Ilić Stošić, načelnica Šumadijskog okruga, Miljan Bjeletić, član Gradskog veća za kulturu, Aleksandar Milošević, pomoćnik gradonačelnika za realizaciju kapitalnih investicija i saradnju s Vladom Srbije, Nenad Filipović, rektor Univerziteta u Kragujevcu, Zoran Komadina, dekan Filološko-umetničkog fakulteta, Jelena Atanasijević, arhitekta i profesorka na Filumu, Ratka Čolić, profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Marko Vujnović, direktor kragujevačkog JP „Slobodna zona Šumadija”, Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za razvoj Šumadije i Pomoravlja, arhitekte Veroljub Trifunović i Dušan Soković, te reditelj Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije. U timu je i gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, što govori da se vodilo računa i o političkom aspektu projekta.

Kusturica želeo da podigne filmski grad

Kragujevački „Knežev arsenal”, koga su od 1836. godine gradili i Obrenovići i Karađorđevići, bio je poslednjih petnaestak godina poprište raznoraznih interesovanja, pa i spektakularnih događaja. Reditelj Emir Kusturica želeo je da na tom mestu podigne filmski grad, a na prostoru Vojnotehničkog zavoda snimana je i italijanska serija o gradnji „Titanika”. Od 2011. godine tu se održava muzički festival „Arsenal Fest”.

Komеntari0
effc4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja