petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
49. FEST

Emocionalni zatvor porodice i druge priče

Distributerska kuća „Megakom film” za festivalske gledaoce obezbedila je i filmove „Veze”, „Uzvišenje” i „Jazavac pred sudom”
Из филма „Везе” (фото: 49.Фест)

Za filmske sladokusce i verne „festovce” kao rođen je program „Festovih 50”, kao svojevrsni omaž vanvremenskim filmskim klasicima koji su svojevremeno obeležili i ovaj beogradski festival.

Gde ćeš veće radosti od ponovnog prikazivanja ovakvih filmova na ogromnom platnu u Velikoj dvorani Sava centra. Sa vremenske distance od njihovog nastanka, a sa pogledom na ovo takozvano savremeno, a potanko filmsko stvaralaštvo. Teško je dostići ili prestići filmove poput: Kjubrikove „2001: Odiseje u svemiru”, „Andreja Rubljova” Tarkovskog, „Beti Blu” Žan-Žaka Benoa, „Borsalina” Žaka Derea, „Ponoćnog kauboja” Džona Šlezingera, „Limenog doboša” (rediteljska verzija) Folkera Šlendorfa, „Smrti u Veneciji” Lukina Viskontija, „Zmijskog jajeta” Ingmara Bergmana, „Tristane” Luisa Bunjuela. Među ovim biserima je i u novo ruho skockan Kopolin film iz serijala „Kum”, urađen prošle godine. Pod nazivom „Kum, Epilog: Smrt Majkla Korleonea”. Svi ovi filmovi nisu za propuštanje. Novim, mladim generacijama filmofila biće dragocen susret sa njima...

Za festivalske gledaoce, tradicionalno najagilnija distributerska kuća „Megakom film” obezbedila je između ostalih i filmove: „Veze” Danijela Luketija (Italija), „Uzvišenje” Stivena Maksvela Džonsona i „Jazavac pred sudom” Marka Vindona (Australija). Luketijevom filmu, u kojem glavnu žensku rolu igra izvrsna Alba Rorvaher, pripala je čast da otvori prošlogodišnji, pandemijski Venecijanski festival uživo na Lidu, a njegovo prikazivanje na beogradskom Festu je i dragocena informacija o strujanjima u italijanskoj kinematografiji..

Priča Luketijevih „Veza” u središte stavlja porodicu kao neku vrstu emocionalnog zatvora i za bračni par Aldo-Vanda i za njihovu decu, razapetu tokom 30 napuljskih i rimskih godina između međusobno ogorčenih roditelja (neverstvo oca), u vezama neizbežnim čak i kad nema ljubavi. Luketi je ovu svoju porodičnu sagu slikao s toplinom uprkos bučnim (a vizuelno prigušenim) bračnim svađama, otvarajući put bliskom pristupu kamere koja snima iz ruke. Kroz višedecenijski period koji prati i predočava gledaocu koliko je svugde na svetu još živa i važna ona Tolstojeva maksima da je svaka nesrećna porodica nesrećna na svoj način. Članovi Luketijeve nesrećne porodice nikada se nisu složili ni oko prirode svog zadovoljstva...

Iz filma „Uzvišenje” (foto: 49.Fest)

U pravu filmsku sagu spada i „Uzvišenje” Stivena Maksvela Džonsona, mada je po žanru najbliskiji vesternu, snimljenom po nepreglednim buševima zemlje Aboridžina. Ovaj film je i dobar primer tekućeg australijskog kulturnog obračuna sa nasilnim kolonijalnim nasleđem. Autor „iskopava” ružne istine iz ovog istorijskog perioda, nastavljajući misiju započetu u predhodnom filmu – da se glasovi aboridžinskog stanovništva sa severa zemlje što jače i bolje čuju. U formi osvetničke vestern drame Maksvel to sada čini kroz priču o mladom Aboridžinu koji se u pokušaju da spasi poslednjeg člana jedne plemenske porodice udružuje sa kolonijalnim britanskim snajperistom Trevisom, u potrazi za najopasnijim ratnikom na teritoriji. Vizuelno impresivan, dinamičan i žestok australijski film o sukobljavanju doseljenika i domorodaca...

Gledaoce Festa 14. i 15. maja očekuje i australijsko-srpski film „Jazavac pred sudom” Marka Vindona, rađen prema motivima istoimene pripovetke srpskog pisca Petra Kočića. Scenario za ovaj film napisali su Ema Gojković, Danijel Kovačević i Mark Vindon. Kovačević i Gojkovićeva su i glumci u „Jazavcu”, zajedno sa Vanjom Nenadić, Amarom Radovanović, Mihailom Leptoševićem i Sašom Kuzmanovićem, a Miloš Đukelić je koproducent sa srpske strane, zajedno sa Vindonom, koji se iza ovog dela mnogostruko potpisuje. I kao direktor fotografije, što po vokaciji i jeste. „Jazavac pred sudom” je njegov rediteljski debi.

 Kako se priča o Davidu Štrpcu, koji u jeku austrougarske vladavine nad Bosnom tuži jazavca što je zauzeo njegovo polje kukuruza, našla u fokusu Vindonovog interesovanja? Rad na jednoj televizijskoj seriji spojio je Vindona sa Danijelom Kovačevićem koji je tada izvodio „Jazavca” na sceni pozorišta „Slavija”, zajedno sa Mihailom Laptoševićem – ujedno i rediteljem ove pozorišne predstave. Ako se i rodila ljubav između Marka Vindona i ovog obaveznog štiva svake školske lektire. Napisan je scenario na engleskom jeziku, snimalo se tokom maja 2019. godine u prostorima beogradskog KPGT-a, postprodukcija je završena 2020. tokom prvog karantina pandemije kovida 19 i čekalo se punih godinu dana na premijeru. Prvo na beogradskom Festu, a zatim i u srpskim bioskopima.

Legenda zvana Puriša

Nema u čitavoj Evropi još aktivnog i agilnog filmskog reditelja a da je Purišin ispisnik (1926). Mladomir Puriša Đorđević odavno je ušao u legendu i u njoj će večno ostati.

Ovaj naš i evropejski filmski reditelj, pisac, poeta, filozof i šaljivdžija, tvorac filmova kakvi su između ostalih: „Devojka”, „San, „Jutro, „Podne”, „Pavle Pavlović”, „Skerco”, „Tango je tužna misao koja se pleše”, ovogodišnji je dobitnik nagrade za životno delo „Beogradski Pobednik”, koji mu je uručen u večeri otvaranja 49. Festa.

Juče je Puriša bio gost Festove konferencije za novinare. Nije tajna da je nedavno snimio još jedan film. Ni manje ni više nego o Matiji Bećkoviću...

Komеntari0
d598e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.