subota, 12.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
FORMULE ŽIVLjENjA

Zoran Milivojević za „Politiku”: Šta je sinhedonija?

Tako se naziva osećanje koje neko ima jer je druga osoba srećna i zadovoljna, ali ljudi se mnogo više poistovećuju s nekim ko je doživeo nešto negativno, nego pozitivno
(Срђан Печеничић)

Na pitanje kako ljudi reaguju na tuđu sreću, nema univerzalnog odgovora. Međutim, upravo to kako neko reaguje na sreću drugog čoveka pokazuje njegov odnos prema tom drugom. Kako reaguju prijatelji? Njima je drago što je drugi srećan, tako da i oni dele njegovu sreću. Kako reaguju neprijatelji? Njima je krivo što je drugi srećan i dobijaju želju da nekim svojim postupkom pokvare sreću drugoga. Kako reaguju oni koji nisu ni prijatelji ni neprijatelji? Oni su po pravilu ravnodušni prema tuđoj sreći.

Kada je neko srećan zato što je neko drugi srećan, u pitanju je jedna vrsta saosećanja za koju ne postoji reč u našem jeziku. Kada se s drugim saoseća u nekoj njegovoj nesreći zbog koje drugi pati, tada postoje reči kao što su „sažaljenje”, „saučešće”, „samilost” i slične. Međutim, kada se saoseća u pozitivnom događaju zbog kojeg se drugi oseća zadovoljno i srećno, tada nedostaje reč.

Najviše je nezainteresovanih

Postojanje reči za neku pojavu veoma je važno jer kada postoji reč, onda je pojava društveno prepoznata kao važna. Na primer, često se dešava da deca prvo čuju neku reč, a onda žele da znaju njeno značenje. Ako nema reči, onda svaka nova generacija, tačnije pojedinci iz generacije, moraju sami da otkriju da neka specifična pojava postoji. Kako je saosećanje u tuđoj sreći veoma važno u društvenom smislu, što ćemo videti kasnije, onda ova pojava zaslužuje svoju reč. Predloženo je da se ova vrsta saosećanja nazove sinhedonija. To je kovanica od grč. syn, sa, zajedno, i hedone, zadovoljstvo, sreća, užitak. U tom smislu sinhedoniju bi mogli prevesti kao „sasreću”.

Ako se vratimo na početak našeg teksta i zamislimo da je čovek koji izražava sreću okružen stotinom ljudi, možemo se zapitati koliko će njih reagovati na neki od tri opisana načina. Pretpostavljamo da će desetak ljudi reagovati saosećajno, to jest sinhedonično; da će duplo više reagovati antipatijom; a da će daleko najveći broj ljudi biti potpuno nezainteresovan. Sinhedonično će reagovati mali broj ljudi koji su mu bliski i koji ga vole: članovi porodice i pravi prijatelji. Ako je pretpostavka da će u socijalnom polju biti duplo više onih kojima je krivo što je dati pojedinac srećan, onda društvene sile nisu naklonjene nečijem izražavanju sreće. Zbog toga je poznati psiholog Džordan Piterson upozorio: „Budite pažljivi s kim ćete deliti svoje dobre vesti.”

Naravno sve ovo važi za običnog čoveka, a ne za neku popularnu javnu ličnost, na primer, Novaka Đokovića, u čijim pobedama sinhedonično učestvuje veliki deo nacije.

Ako uporedimo sreću i nesreću, to jest ako se zapitamo kako bi reagovalo stotinu ljudi na pojedinca koji izražava snažnu patnju, statistika bi se značajno promenila. Bilo bi mnogo više onih koji bi saosećali u njegovom bolu, a mnogo manje onih koji bi reagovali antipatijom radujući se njegovoj nesreći. Ovu razliku objašnjavamo time što se ljudi mnogo više poistovećuju s nekim ko je doživeo nešto negativno, nego s osobom koja je doživela nešto pozitivno.

Ako je sve ovo tačno, onda živimo u društvu u kojem osoba koja je žrtva i koja trpi neki psihički bol dobija mnogo više socijalne pažnje i stimulacije, nego osoba koja je pobednik, koja je srećna što je u nečemu uspela. To bi značilo da postoje društvene sile koje destimulišu kolektivnu „srećnost”, a podstiču „nesrećnost”.

Tuđa sreća izaziva zavist

Na tuđu sreću se često gleda popreko. Kada je neko srećan u okruženju u kojem je mnogo nesrećnih ljudi, tada se na njegovo izražavanje sreće gleda kao na provokaciju. Mnogi na tuđu sreću reaguju osećanjem zavisti, jer tuđu sreću tumače kao poruku srećne osobe da je bolja od njih. Zbog toga se pokreću društvene sile koje poravnavaju ovu „anomaliju”. Rezultat je da je zajednica daleko manje srećna nego što bi mogla da bude.

Sinhedonija nije samo reaktivna, u smislu da neko samo reaguje na osećanje zadovoljstva i sreće drugih ljudi. Kada nekoga volimo, tada nam nije svejedno kako se ta osoba oseća. Želimo da se oseća prijatno, a ne želimo da se oseća neprijatno. Zato se proaktivna sinhedonija sastoji u tome da činimo nešto za druge zbog čega će se osetiti prijatno i srećno. Porodice, veze i prijateljstva su odlično mesto za uvežbavanje sinhedonije. Kada se neko trudi da u komunikaciji s osobama koje ne poznaje kod njih izazove prijatna osećanja, tada sinhedoniju postavlja kao društveni princip. Nema srećne zajednice bez sinhedonije.

Komеntari12
a8af2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Весна
Сарадовати се, слично као реч сарађивати.
Boris
„сажаљење” se drugacije tumaci u zavisnosti sa koje strane dolazi. Kada sam bio primalac sazaljenja, to sam smatrao kao tesku uvredu. Od tada nikoga ne sazaljevam, nego pomognem ako i koliko mogu ili produzim dalje.
Bojana
Sinhedonija je u nasem drustvu ravna naucnoj fantastici. Ljudi su jako nesrecni sopstvenim zivotima. Pa pogledajte koliko samo najblizih srodnika, brace, sestara, ne govori medjusobno iz ciste zavisti. Ocekivati da se neko ko ti nije nista u srodstvu, komsija, kolega, raduje uspehu ...retko kao kap vode u pustinji
Marcelina Dezan
Meni licno ,Grcka složenica sinhedonija apsolutno odgovara opisu :"radovati se tudjoj sreci".Pre svega treba znati da je jezik ziva pojava ,da se razvija i prati dešavanja u društvu, u sirem kontekstu.Dragi Srbisti, isključivi,donosite krute forme...Divno je biti sinhedonista ,mnogo vise znacajno nego hedonista.I da,na kraju pozdrav autoru,Zoranu koji u imenovanju pojava ,sa kolegama zajedno ,doprinosi medicinskim znanjima...
Mira G
Ne razumem neke sarkasticne komentare. Ako pokusavamo da uvedemo neke strane reci pa jos kombinovane, tesko ce biti prihvacene od naroda. One su kontra i Vukovom radu koji se cep zivot borio da uvede narodni srpski jezik. Vrlo je bitno da se i srecne reci upotrebljuju jer je i to zarazno kao i smeh. Sto vise lepih reci i drustvo ce biti lepse. A mi po pravilu imamo mnogo vise ruznih reci. Potrudimo se da nadjemo opste prihvacenu srpsku rec za srecna saosecanja. Ljudi su nazalost pakosni i zlobni

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja