Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
49. FEST

Ljudska i pseća ljubav sa posebnim potrebama

Ili reč dve o filmovima Ivana Ikića, Nemanje Ćeranića, Tanje Brzaković i Natalije Avramović...
Из филма „Оаза” (Фотографије: 49.Фест)

Premijerno u Srbiji, pred publikom Festa, konačno će se naći prošle godine po svetu nagrađivani film „Oaza” Ivana Ikića, nastao u koprodukciji Srbije sa Holandijom, Slovenijom, BiH i Francuskom, koji je snažan eho izazvao posle prikazivanja u programu „Dani autora” na Venecijanskom festivalu.

Ovaj neobičan, neuobičajen i nadasve autentičan Ikićev film od one je vrste s kojom srpska kinematografija može i treba da se ponosi. Ikić je zagrizao težak filmski zalogaj, ali ga je velikim srcem, rediteljskom hrabrošću i visokim estetskim senzibilitetom uspešno savladao. Uronio je u nama nepoznati i inače zatvoreni svet jednog doma za decu i omladinu sa posebnim potrebama, da bi iz njega na površinu izronio ljubav. Ljubavnu priču o domskom Romeu i Juliji. I o ljubavnom trouglu između dve devojke i jednog mladića (tumače ih štićenici doma Valentino Zenuni, Tijana Marković i Mirjana Novakov), njihovoj svakodnevici i odnosima sa vaspitačima (Maruša Mejer, Goran Bogdan).

Pred gledaocima se otvara čitav jedan mikrokosmos impulsivnih postupaka autentičnih filmskih junaka-glumaca koji igraju nadomaštane verzije samih sebe s kojima širi spektar emocija – želje, požude, zavisti, ljubomore, konfrontacije, očaja i žudnje za slobodom i tako narušava krhki balans inače strogo uspostavljenih pravila institucije u čijem okrilju zatvoreni žive. U tri poglavlja ovakve filmske priče, koje je Ikić nazvao prema imenima svojih likova i protagonista u ljubavnom trouglu, uzdržanim i kontrolisanim rediteljskim postupkom, bez melodramatičnih preigravanja, autor sa poetskom lakoćom predstavlja i emocije i dileme savremenog društva u kojem ljubav sve manje caruje. A svima nama je ljubav ta posebna potreba...

U naredna tri dana, osim „Oaze” publiku očekuju i premijere još tri srpska filma – „Lihvar”, „Prizori iz života džukca” i „Prolećna pesma”. Reditelj Nemanja Ćeranić („Stočar”, „Soba smrti”), prema scenariju Strahinje Madžarevića, sa „Lihvarom” vodi gledaoce u začarani krug zločina iz kojeg nema izlaska. Uzbudljiv „krimić”, čvrsto postavljena i zaokružena priča (sa odjavne špice može se zaključiti da je reč i o televizijskoj seriji), odličan izbor glumaca i rad sa njima i radnja konačno smeštena izvan filmski monopolskog Beograda. Pravo je osveženje gledati ulice, kuće i atmosferu Inđije u kojoj se događa ova krimi-priča. A osveženje su i odabrani glumci čija lica nisu (pre)eksploatisana na velikom filmskom platnu. Svaki od njih: i Dušan Petković (kao glavni junak Mundir, zelenaš na stalnom „zadatku” koji želi u „penziju”) i Strahinja Blažić, Zlatan Vidović, Jovo Maksić, Branko Vidaković i svi drugi, identifikovali su se sa likovima koje tumače u pravoj meri i na zavidnom nivou, portretišući tako i srpsko podzemlje i srpsko nadzemlje ovih naših dana...

Iz filma „Lihvar”

U neouobičajenoj formi dokumentarno-animiranog dugometražnog filma, sa puno ličnih emocija, empatije i brige, filmska autorka Tanja Brzaković („Jelenin svet”, „Jovica i njegovi zubi”, „Doći će žuti ljudi sa istoka i piće vodu sa Morave”...) pred publiku donosi „Prizore iz života džukca”. Film satkan od sedam prizora kroz koje Brzakovićeva brižno prati život i sudbine pasa lutalica što žive u predelima margina našeg društva (deponija, groblje, napuštena i devastirana fabrika...), provocirajući gledaoce na preispitivanje odnosa prema njima. Tokom tog i takvog preispitivanja na površinu izranjaju i životno razočarenje i životna nada, potraga za ljubavlju i zajedništvom i želja za bar minimum dostojanstva u svakodnevnoj borbi za opstanak. Rekli bismo – to je tako ljudski, da nije reč o psećim junacima. Brzakovićeva i želi da predoči da su i ljudski i pseći životi sasvim slični.

U „Prizorima iz života džukca” Tanja Brzaković kombinuje i izvrsno snimljen dokumentarni materijal, bajkoliku animaciju i glumačke interpretacije svih onih koji su svoje glasove poklonili psećim junacima. A to jesu na pravi način učinili: Jelena Bosanac, Anica Dobra, Momčilo Bajagić Bajaga, Mirjana Karanović, Iskra Brajović, Dejana Bačko, Milica Tričković, Jelena Miljković, Milica Đuran, Lena Subotić...

Ovaj film Brzakovićeve takmiči se u programu „Fest fokus”, baš kao i film „Prolećna pesma” Natalije Avramović („Oaza” i „Lihvar” su takmičari u Glavnom programu). Avramovićeva debituje u formi dugometražnog igranog filma i u „Prolećnoj pesmi” nudi neku vrstu autobiografske priče. Priče o mladoj rediteljki, samohranoj majci koja pokušava da pohvata rasporene konce svog života posle razvoda.

Kroz estetiku oku prijemčivog crno-belog filma Avramovićeva nudi čitavu skalu unutrašnjih i spoljašnjih emotivnih raspada glavne junakinje Petre, razapete između radnih i majčinskih obaveza tokom stalnog stremljenja za upoznavanjem „gospodina pravog”. Gde god da krene ona proizvodi haos. Ili, tačnije, svoj unutrašnji haos i skrivenu želju za samouništenjem prenosi na okruženje. I tako, kroz čitav film. Sve dok Petra ne doživi katarzu, ne oslobodi savest i ne raširi krila...

Šerbedžijina „Tereza37” i Matanićeva „Zora”

U Glavnom takmičarskom programu 49. Festa našla su se i dva hrvatska filma: „Tereza37” Danila Šerbedžije i „Zora” Dalibora Matanića. Simpatije nekako s lakoćom prevagnu na stranu „ovozemaljskog” Šerbedžijinog filma jer barata nama bliskim emocijama, značenjem i životnim brigama.

Junakinja Šerbedžijinog filma je udata 37-godišnja Splićanka kojoj je sudbina izgleda namenila genetsku nekompatibilnost sa suprugom usled čega ima stalne spontane pobačaje i ostaje bez dece. Na tom putu preispitivanja bračnog i porodičnog života, uz obrise novostečene slobode, Tereza će sretati i druge muškarce (podsvesni motiv-trudnoća koja se neće prekinuti). Među njima i Beograđanina u tumačenju Dragana Mićanovića...

Matanićeva „Zora” je film mističnosti, misterije, povremeno i horora. Pun je metafora i želja za preispitivanjem vere, za suočavanjem sa traumama i zlom i pitanja otići ili ostati u narastajućem političkom ekstremizmu. Ovaj film zavodljive estetike i atmosfere nadrealnog, Matanić je radio u koprodukciji sa Italijom...

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ива
Film je pun emocija, drago mi je da je i kod nas pobedio u takmicarskom delu. Deca glume bolje nego bilo koji oskarovci bas zbog toga sto to rade od srca. Sve pohvale celoj ekipi!!!!!!
"Псећа љубав"?
Пси су животиње без свести и способности спознаје шта су то људска осећања укључујући ту и љубав. Пси се држе свакога ко им редовно баца шницлу и даје им заштиту у некој кућици. Ту се не ради ни о каквој "љубави" већ о инстиктивној симбиози две врсте где пси користе људе за свој опстанак а људи користе псе за своју забаву. Свако ко користи научно неутемељене појмове као "псећа љубав" само шири пропаганду оних који зарађују на производима за псе. То је све само лаж и превара.
Ljubica
Da li ste Vi gledali film? Šta ste po struci? I da li čuvate neku životinju? Ili samo držite predavanja o bilo čemu…

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.