Sreda, 04.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AKTUELNO: RECIKLAŽA STAKLA

I zarada i korist za ekologiju od starih tegli i flaša

Kada bismo staklenu ambalažu odlagali u specijalne kontejnere, smanjili bismo emisiju štetnih gasova, pojeftinili proizvodnju ovih proizvoda i otvorili „zelena” radna mesta
(Фотографије Pixabay)

Staro staklo i staklena ambalaža mogu se koristiti za dekoraciju enterijera, za suvenire, ulepšavanje spoljašnosti objekata. Ljudska mašta otišla je i dalje pa je svojevremeno u okolini Šapca podignuta kafana od staklenih flaša koja je postala prava atrakcija za ljubitelje dobre kapljice. Na drugom kraju sveta, tajlandski sveštenici iskoristili su isti materijal da podignu budistički hram.

Kada ne bismo lako bacali staklenu ambalažu i kad bismo upotrebili sve flaše i tegle, koje stoje po raznim ostavama i podrumima, vođeni ovim primerima, mogli bismo da razvijemo čitavu građevinsku industriju. Tako bi mogli da nastanu kafići od stakla, kiosci za prodaju meda i zdrave hrane po turističkim mestima i ko zna šta još.

Nova od stare boce

Danas je ipak preovladala svest da je staklu mesto u fabrikama za reciklažu kako bi se iskoristilo za pravljenje novih proizvoda za široku primenu. Mnogo je lakše napraviti novu teglu od stare tegle nego krenuti ispočetka s osnovnim sirovinama. Tako se štedi i na materijalu i električnoj energiji, a štiti se i životna sredina. Izračunato je da reciklaža jedne tone stakla štedi oko 40 posto energije i 50 posto vode potrebne za proizvodnju nove staklene ambalaže, a zagađenje vazduha se smanjuje za 20 odsto.

U ovoj oblasti, naravno, najdalje su otišle najrazvijenije zemlje koje prikupljaju staklo zahvaljujući raširenoj mreži kontejnera iz kojih se, dalje, isporučuje fabrikama za preradu.

U Srbiji je i dalje osnovni problem odlaganje otpada upravo zbog malog broja reciklažnih kontejnera. A i tamo gde kontejneri postoje, ljudi još nisu stekli naviku da staklo odvoje od drugog otpada. Kafići, restorani, kafane bacaju velike količine otpada na đubrište i deponije gde se tegle i ostali proizvodi od stakla razlažu više hiljada godina dok se ne raspadnu. Dodatni problem je što imamo samo jedan reciklažni pogon, a da bi reciklaža bila isplativa potrebno je značajno povećati količine sakupljene ambalaže.

Jedina fabrika za reciklažu u Srbiji nalazi se u aleksinačkom selu Grejač. Ona godišnje preradi 10.000 tona stakla, čime se postižu ogromne uštede, pre svega u energiji za proizvodnju nove staklene ambalaže. Problem je što ne stiže dovoljno staklenog otpada, pa fabrika uvozi ovu vrstu otpada i njega upotrebljava za reciklažu.

Reciklažom se štedi na sirovinama, sodi, pesku; prilikom obrade staklarskog krša smanjuje se količina emitovanja ugljen-dioksida. U aleksinačkoj fabrici izračunali su da se recikliranjem samo jedne staklene flaše uštedi energija koja je dovoljna da sijalica od sto vati neprekidno gori čak četiri sata.

Da bi se Srbija i region približili razvijenim zemljama pomažu i međunarodne organizacije. Tako je nastao i međunarodni projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu” po kojem su Niš i Sombor izabrani za ogledne opštine za Srbiju, pored drugih gradova iz okolnih zemalja. Zahvaljujući ovoj inicijativi u Niš je u februaru stiglo 300 kontejnera za reciklažu stakla, koji se razmeštaju u gradskom jezgru i u selima. Ali potrebna je i edukacija stanovništva jer se u takav kontejner ne sme bacati polomljeno prozorsko staklo, ogledalo, vetrobranska stakla, sijalice, laboratorijska i medicinska stakla, keramičke šolje i tanjiri.

– Staklo predstavlja specifičan materijal koji mora da se prikuplja u namenskim kontejnerima i posudama i transportuje odvojeno od ostalih vrsta ambalažnog otpada. U ovoj činjenici i leži razlog zbog kog mnoge lokalne samouprave odlažu uspostavljanje sistema sakupljanja ambalažnog stakla i zbog čega je ovaj segment još uvek nedovoljno razvijen – kaže Milica Mitrović iz firme „Ekostar pak”, jedan od nekoliko ovlašćenih operatera na području Srbije, koji je zadužen da organizuje sakupljanje i reciklažu otpada u ime preduzeća koji plasiraju ovu robu na tržište.

Po rečima naše sagovornice, lokalne samouprave i javna komunalna preduzeća moraju zajednički da rade na postavljanju reciklažnih kontejnera što bi znatno pomoglo da se reši i problem zagađenja životne sredine.

– Vrlo često nam se obraćaju građani s pitanjem gde i kako mogu da recikliraju svoj otpad. Nažalost, danas ovo pitanje nema jednostavan odgovor. Očekuje se da se sa strateškim rešavanjem ovog ozbiljnog problema krene pre svega u većim gradovima, pre svih u Beogradu i Novom Sadu – kaže Milica Mitrović iz „Ekostar paka”.

U Privrednoj komori Srbije ističu da se mora više uključiti i sektor trgovine koji bi u posebnim depoima preuzimao ambalažno staklo i vaučerom za kupovinu nagrađivao građane. Našoj staklarskoj industriji nedostaje 50.000 tona ambalažnog otpadnog stakla, a naše ukupne sakupljene količine ne prelaze 30.000 tona i one mahom dolaze iz industrije pića. Znači, postoji veliki potencijal za sakupljanje, za „zelena” radna mesta, napominju u organizaciji privrednika.

Šansa za investicije

– Izmenama u načinu funkcionisanja javnih komunalnih preduzeća bili bi u potpunosti iskorišćeni njihovi kapaciteti za sakupljanje otpada čime bi doprinos za zaštitu životne sredine bio jako veliki. Odvojenim sakupljanjem reciklabilnog otpada iz domaćinstava smanjuje se zapremina koju taj otpad zauzima na deponijama, smanjuje se emisija deponijskih gasova, što direktno utiče na smanjenje efekta staklene bašte koji proces deponovanja izaziva. Otvaraju se nova radna mesta i generalno poboljšava efikasnost sistema upravljanja otpadom na svakom nivou – kaže Siniša Mitrović, rukovodilac Centra Privredne komore Srbije za cirkularnu ekonomiju. .

Mitrović dodaje da ne treba zaboraviti ni na takozvano ravno staklo. Reciklažom prozorskog i drugog stakla dobijaju se različiti proizvodi, od građevinskog i izolacionog materijala do različitih staklenih proizvoda. I to je velika šansa za investicije i primenu cirkularne ekonomije da od otpada dobijemo novi proizvod. Ako bi se izgradio uređen sistem otkupa, onda pokrećemo sakupljačku privredu i startap biznis zajednice koje mogu raditi gotove proizvode, zaključuje naš sagovornik.

Bacamo milijarde

Dok članice EU recikliraju 70 odsto staklene ambalaže godišnje, u Srbiji, zbog manjka kontejnera i pogona za preradu, ta količina iznosi 47 odsto. Staklo je jedina sirovina koja se može stoprocentno reciklirati, pa je pogrešno smatrati ga otpadom. Kao takvo, može se nebrojeno puta vraćati u proces reciklaže, što utiče na mnoge faktore, kada je očuvanje životne sredine u pitanju. Imajući u vidu da se godišnje, u svetu, baci blizu 100 milijardi staklenih flaša, a proizvede oko 500 miliona, gotovo da nije potrebno govoriti o značaju reciklaže.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sanja
Kao deca, osmdesetih, sakupljali smo stare flase i stare novine, tajmicili se koje odeljenje ce sakupiti vise. Od zaradjenog novca od reciklaze, kupovale su se neophodne stvari za skolu. Sada, mali privrednici iz skole mog sina prave papuce od papira i prodaju ih roditeljima, umesto da i oni recikliraju.
geras
baci se 100 milijardi a proizvede 500 miliona ? odakle svake godine još onih 95,5 milijardi za bacanje ?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.