Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kome odgovara rat u Gazi

Da li je Hamas učinio uslugu Benjaminu Netanijahuu kome se ne žuri da spusti tenziju kako bi novom mandataru otežao koalicione pregovore sa liderima izraelskih Arapa
Јуче ујутру у Гази, након израелских удара (фото ЕПА ЕФЕ -М.С.)

Posle više od godinu dana relativnog mira i stabilnosti u pojasu Gaze, Izrael i radikalni palestinski Hamas ponovo su na ivici rata.

Eksplozivna brzina kojom su se nemiri iz istočnog jerusalimskog predgrađa Šeik Džarah preneli do svetilišta Haram al Šarif i džamije Al Aksa, a odatle do pojasa Gaze, nova je potvrda da je jedna varnica poluvekovne okupacije dovoljna da rasplamsa izraelsko-palestinski konflikt koji su mnogi poslednjih godina pokušali da marginalizuju.

U jednom od najkrvavijih sukoba poslednjih godina, Izraelci su juče vazdušnim udarima uzvratili na baraže više od 850 raketa ispaljenih iz Gaze i tom prilikom stradala su 43 Palestinca, uključujući i trinaestoro dece. Mnoge zgrade su uništene, sve policijske stanice, kao i kuće trojice lidera Hamasa. Što broj žrtava nije veći može da se zahvali činjenici da Izraelci unapred obaveste koji će ciljevi biti gađani.

Rakete iz enklave seju strah po Aškelonu, Lodu, Berševi i, prvi put posle sedam godina, Jerusalimu. Kada je Izrael u utorak uništio 13-spratni toranj Hanadi u centru grada Gaze, Hamas je raketama gađao i Tel Aviv. U Izraelu je do sada poginulo šest osoba, a po zemlji se šire sukobi Jevreja i lokalnih Arapa. Škole po centralnom Izraelu su zatvorene.

Eskalacija nasilja preti novim, četvrtim ratom u Gazi po scenariju onog iz jula 2014. kada je tokom 50 dana ubijeno više od 2.000 Palestinaca a preko 10.000 ranjeno, od čega su po procenama UN 65 odsto bili civili. Tokom tih operacija stradalo je 67 izraelskih vojnika i pet civila. Izraelu preti da se ponovo suoči sa optužbama međunarodne zajednice za prekomernu upotrebu sile.

Sve je počelo sukobom zbog plana prinudnog iseljavanja 13 palestinskih porodica iz jerusalimskog predgrađa Šeik Džarah kako bi se oslobodio teren za gradnju novog jevrejskog naselja u delu grada koji je većim delom palestinski.

Protesti zbog pokušaja judaizacije ubrzo su se preneli do džamije Al Aksa, treće najsvetije u islamu, koja je podignuta na prostoru najsvetijeg jevrejskog Hramovnog brda. Vandalski upad izraelskih snaga reda u Al Aksu, u vreme molitvi tokom juče završenog svetog meseca ramazana, potpuno je razjario palestinsku mladež koja je kako je znala pokušavala da se suprotstavi suzavcu, vodenim topovima, šok-bombama i gumenim mecima. Više od 300 Palestinaca i 30 izraelskih policajaca završilo je u bolnici posle samo jednog dana i noći sukoba.

Tenziju su pojačavali i marševi radikalne izraelske religiozne desnice koji su slavili dan kada je u ratu 1967. Izrael od Jordana preuzeo kontrolu nad jerusalimskim Starim gradom.

Poglavari 13 različitih hrišćanskih dominacija u Jerusalimu zatražili su intervenciju međunarodne zajednice kako bi se „prekinule ove provokativne akcije”, ali tada je na scenu stupio Hamas koji upravlja pojasom Gaze. Hamas je izdao ultimatum: ukoliko se svi izraelski policajci ne povuku sa područja oko Al Akse i ne napuste Šeik Džarah, sledi akcija – na iznenađenje izraelskih vojnih krugova koji su verovali da Hamas ne želi novu rundu borbi i da su pretnje raketnim napadima propaganda. Tri sata pre isteka ultimatuma usledili su baraži na Jerusalim. Pošto je po rečima premijera Benjamina Netanijahua pređena „crvena linija”, Izrael je krenuo u bombardovanja i raketne napade, na granicu Gaze poslata su pojačanja, a 5.000 ljudi je hitno mobilisano.

Lider desničarskog Likuda, koji na sve načine pokušava da minira formiranje opozicione vlade, koristi ovu napetost. On sve posmatra kroz prizmu da li događaji njemu mogu da pomognu, a da odmognu političkim protivnicima. Sebe prikazuje kao jedinog ko je u stanju da obezbedi sigurnost, iako je suočen sa kritikama partnera sa krajnje desnice koji ga optužuju za prećutnu saglasnost sa Hamasom i nespremnost da upotrebi veću vojnu moć.

„Netanijahuov strateški savez sa Hamasom pokazuje se vredan. Ne za korist Izraela, već Netanijahua”, piše ugledni izraelski kolumnista, Ben Kaspit, koji nije usamljen u ocenama da je Hamas učinio uslugu aktuelnom premijeru kome se ne žuri da spusti tenziju, naprotiv. On novom mandataru, Jairu Lapidi, otežava pregovore sa liderima partije izraelskih Arapa bez kojih teško da može da formira vladajuću koaliciju. U takvom ambijentu i lider opozicione stranke Jamina, Naftali Benet, zahteva nastavak vojne kampanje sve dok Hamas ne plati „tešku cenu”.

Lider Hamasa Ismail Hanije takođe želi da politički kapitališe i obećava da će se raketni napadi nastaviti sve dok Izrael ne prekine sa „terorizmom i agresijom u Jerusalimu i na džamiju Al Aksa”. Njemu je ovo prilika da pokaže odlučno liderstvo i tako oslabi snage rivalskog Fataha i palestinskog lidera.

Predsednik Mahmud Abas kaže da Izrael snosi „punu odgovornost” za agresiju u Jerusalimu i za vazdušne napade na Gazu. Potvrđujući da nema gotovo nikakvu moć, on apeluje da se međunarodnom intervencijom zaustavi nasilje i spreči iseljavanje palestinskih porodica iz predgrađa Šeik Džarah.

Abas ne pominje šta su radile palestinske snage bezbednosti. Gde su bile da zaštite vernike na Brdu hrama i u džamiji Al Aksa? Pozivanje na „međunarodnu intervenciju” je pokušaj prikrivanja nemoći Abasove palestinske vlasti koja Izraelu dopušta agresivno ponašanje koje je šokiralo svet.

Savet bezbednosti UN nameravao je da pozove Izrael da spreči iseljavanje palestinskih porodica, na „uzdržanost” i poštovanje „istorijskog statusa kvo na svetim mestima”, ali SAD se još premišljaju.

Koliko je moguć rat? Izraelski lideri poput Netanijahua, sadašnjeg ministra odbrane Beni Ganca i načelnika Generalštaba Aviva Kočavija bili su direktni akteri velikih vojnih operacija 2014. i dobro pamte da nisu ostvarili ništa značajno – sem što su Izrael postavili na metu kritika zbog prekomerne agresije.

Zašto bi Izrael krenuo u opšti rat protiv Hamasa koji je poslednjih godina favorizovao i držao kao pandan Fatahovoj vlasti u Ramali, i to u vreme kada administracija u Vašingtonu nije sklona da se angažuje oko konflikta u koji će po svemu sudeći biti uvučena?

Poslednjih godina Izrael i Hamas ustezali su se od sukoba širokih razmera ograničavajući se na povremene udare u kojima je svaka strana proglašavala pobedu, a onda bi se sve vratilo na nestabilni status kvo. I izraelski i palestinski političari su u zamci krize koja zasad nema rešenja.

Povremeno nasilno otvaranje starih rana u najdužem konfliktu savremenog sveta otežava napore međunarodnih pregovarača koji su u trci sa vremenom kako bi pokušali da se operacije većeg intenziteta, kao do sada, završe posredničkim pregovorima. Egipćani za sada nisu uspeli.

Komentari32
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nedzad Ramovic
U Izraelu se desilo zlo a to je otimanje zemlje po principu Kosovskog sccenarija pa cak i gore gde ih je vojska nasilno raseljavala.Danas ih zapad zove Izraelski Arapi.To bi vam isto bilo ko i Albanski Srbi.1946 Palestina je bila vecina. a danas ona i ne postoji.Iza svega stoji bogati zapadni lobi i njihove prljave igre.Demokratija je prica za decu.Cenu placa sirotinja.Kao i uvek.SVET LAZI .
Леон Давидович
@ Republika SrpskaЗна ли та паметна глава из РС колико има Палестинаца хришћана, међу њима и православних хришћана и да су ти људи једнако жртве напада Израела.Исто тако нису ни сви Палестинци муслимани екстремисти, а страдају и нико их ни за шта не пита.
Иван Грозни
Рат одговара једино Хамасу зато што му даје разлог за постојање. Израелски суседи, Јордан и Египат су признали Израел. Египат је чак увео блокаду подручју Газе зато што не жели да буде Хамасов таоц. Палестинци више немају савезнике чак ни међу својом арапском "браћом". Из удобних фотеља на рат их хушкају Ердоган и ајатоласи из Техерана. Хамас и остале палестинске организације показале су се потпуно неспособним да управљају палестинским територијама. Због тога излаз траже у рату и екстремизму.
Иван Грозни
@anavolimilovana Израел је демократска држава у којој ниједан политичар не може да влада доживотно нити да за себе и своју породицу обезбеди имунитет. Што се савезништва са Хитлером, мислим да је уместо Пољака боље узети за пример онога ко је са Хитлером напао и поделио Пољску.
anavolimilovana
Rat više odgovara Netanjahuu nego Hamasu, jer jedino rat može da ga održi na vlasti. Tako da ne BiH bio iznenađen da se jednog dana sazna da je ovo ,, dogovoren rat" između Hamasa i Netanjahua, a to što će biti možda na hiljade mrtvih nije briga ni Hamas ni Netanjahua. U ostalom istorija nas uči da ništa nije nemoguće. Poljaci i Hitler su bili saveznici pred početak drugog svetskog rata pa znamo kako je počelo.
Sasa Trajkovic
Свима... изгледа апсурдно и брутално али је истина Натјанаху вапи за ратом после пада на изборима, Хамас само тако може регрутовати нове милитанте, Ирану, САД у... осим обичним људима којима је доста рата али који немају снаге да изнедре нове политичаре и са једне и са друге стране да у њиховом сопственом интересу закључе МИР. Ово је "договорен" рат и ограничен рат дакле неће бити ескалације осим ако се не умешају интереси са стране Турске и Ирана.
Osim ako
A kao Turska i Iran bi rizikovali veliki rat sa Izraelom zbog onog komadica zemlje zvani Gaza. Radje, osim, kako bi ko prosao.
Република Српска
Република Српска чврсто стоји уз свог стратешког партнера и брата по оружју Израел. Као пионири борбе против исламске државе, ми у Републици Српској одлично разумемо са каквим се изазовима суочава Израел и дајемо му пуну подршку у сузбијању тероризма и исламског милитантизма.
Brainwash
Da su ti Jevreji toliko mocni i uticajni i da upravljaju svim i svacim nebi im se desilo to sto se desilo u 20 vijeku i desavalo kroz citavu istoriju. Omiljena srpska lektira "Protokoli ....
Marko
Ne znam ko je to "Republika Srpska",ali nije Srbin.Morao bi dac zna istoriju Palestine i Izraela,tad sigurno ne bi odobravao Izraelsko siledžijstvo
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.