petak, 18.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Zaboravljeni prvi srpski doktori nauka

Василије Марковић (Фото Википедија)

Koliko god u nas Srba važi ono o marginalizaciji istinskih vrednosti – „visoko drvo premestiti u kraj njive da ne smeta”, još češće, nažalost, događa se i potpuni raskid s takvima, koji nisu imali sreće da dugo žive, „brz odlazak, još brži zaborav”. Primera je mnogo i u daljoj i u bližoj prošlosti. Povodom 160 godina od smrti zaboravljenog srpskog pesnika Petra Protića Sokoljanina (1827–1855), pisali smo u časopisu „Horizont” pre nekoliko godina. On je bio prvi doktor nauka iz Zapadne Srbije (Azbukovice). Na univerzitetu u Hajdelbergu doktorirao je 1854. pravo i državne nauke („oba prava”). Bio je suosnivač i istaknuti član ondašnje revolucionarne Družine mladeži srpske, a pesme ovog pesnika na prelazu iz klasicizma u romantizam bile su recitovane i bio je slavljen jednako Branku Radičeviću. Njegovi rodoljubivi stihovi govoreni su pred velike borbe, radi podizanja borbenog duha i morala srpskih vojnika sve do Velikog rata 1914. godine, kada pada u zaborav. Sarađivao je s mnogim istaknutim ličnostima svog vremena, pa i sa Vukom Karadžićem. Kao urednik i najvredniji saradnik, ostavio je nekoliko brojeva znamenitog almanaha „Neven-sloge”. Osnovao je i biblioteku uz taj časopis, kojoj su svoje i tuđe knjige poklanjali tadašnji najugledniji pisci. Iako siromašan, bio je prenumerant mnoštva vrednih knjiga, kupovao ih je i sakupljao i slao u narod radi prosvećenja.

Slična sudbina zadesila je i istoričara Vasilija S. Markovića (1882–1920) na početku prošlog veka. Rođen je u Stranjanima kod Prijepolja u tadašnjoj Osmanskoj carevini, a kao najbolji đak osnovne škole, od Kraljevine Srbije dobija stipendiju (blagodejanje) za nastavak školovanja u Solunu, Skoplju i Beogradu. U Skoplju je 1901. godine, zajedno s profesorima i drugim istaknutim Srbima, učestvovao u osnivanju i radu srpskog kulturnog društva Srpsko kolo. Već na Velikoj školi u Beogradu profesori ga uključuju u aktivan naučno-istorijski rad, da bi 1909. na Beogradskom univerzitetu odbranio i doktorsku disertaciju Pravoslavni manastiri po srpskoj zemlji. Predsednik ispitne komisije bio je dekan Filozofskog fakulteta, čuveni Mihajilo Petrović Alas. Svoju disertaciju je odbranio i njegov kolega Radosav Jovanović, tako da su njih dvojica bili prvi doktori istorijskih nauka na domaćem, srpskom univerzitetu. Ali, zbog nastupajućih sedam ratnih godina (1912–1918) nisu uspeli da objave svoje doktorske radove i konačno budu promovisani.

Kao prvopozivac, Vasilije je prošao sva tri rata – balkanske s Turskom i Bugarskom i Veliki rat – u kojima je unapređen i činom i odlikovanjem. Prošao je golgotu Albanije, a posle oporavka na Krfu postavljen je za komesara srpsko-engleske bolnice u Benici. Posle požara u Solunu, u kojem je izgoreo i njegov stan, a s njim i cela njegova naučna biblioteka, 1917. godine je poslat u diplomatsko poslanstvo u Atinu, gde se posvetio svom naučnom radu. Njegov izvanredan rad „Jesu li srednjevekovni Srbi smatrali teritoriju Makedonije Bugarskom?”, objavljen i na francuskom i nemačkom, bio je prezentni dokaz koji je pomogao Nikoli Pašiću i tada već jugoslovenskoj delegaciji dve godine kasnije u Versaju, da Makedonija ne pripadne Bugarskoj. Po završetku rata nastavio je profesorsku karijeru u Trećoj beogradskoj gimnaziji, jer je Druga bila porušena tokom bombardovanja Beograda. Konačno, spremio je i svoj doktorski rad za štampanje i objavljivanje, ali kao jedna od poslednjih žrtava pandemije „španske groznice” iznenada umire početkom 1920. godine. Njegov profesor, ugledni istoričar dr Stanoje Stanojević s univerzitetskim kolegama posthumno objavljuje njegovo delo „Pravoslavno monaštvo i manastiri u srednjovekovnoj Srbiji”. I to će ostati prvi i najutemeljeniji naučni rad na tu temu, posle mnogih neuspelih pokušaja pre njega i mnogo poznatijih istoričara (Ruvarac i drugi). Iza Markovića su ostali veliki naučni radovi u vezi s geografsko-istorijskim kartam Balkana, muslimanstvom u Sandžaku, srednjevekovnim odnosima Srbije i Dubrovnika...

Kao naučnik, imao je moto: „Ne želim da polemišem, jer nisam publicista. Hoću da dokazujem, jer sam čovek od nauke!”

Nadam se da će ovakva imena srpske prošlosti i istorije konačno dobiti zasluženo mesto, bar u nazivu neke ulice, ustanove ili manifestacije.

Miša Lazar,
pisac i član Srpske duhovne akademije, Beograd

Komеntari6
fe425
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovi
Тужно али тако се односимо према сопственом наслеђу традицији, култури... нашим великанима, сетимо се само какав однос је имала Србија после првог светског рата према официрима и јунацима који су просили по Беогреаду ... Милунка Савић која је чистила кафане по Београду. Ми се односимо тако према великанима, ми смо девастирали попсле другог св. рата православне манастире, ми се тако односимо према ћирилици, деца наше емиграције незнају свој језик... ми а не тамо неки ...
Francesco
Ko je i kako devastirao manastire posle, kako ti kažeš, drugog svetskog rata? Niko ti nije branio da ideš u crkvu, e sad što je vlast davala prednost nekome ko u crkvu nije išao, pa zato ni ti nisi hteo da ideš jer ćeš lakše dobiti državni stan znači da nisi ni bio vernik. Ni ti ni stotine hiljada sličnih. Pravoslavna vera je bila čistija za vreme Komunizma, u crkvu su išli samo istinski vrenici, a ovo danas je čista psihopatologija.
zoran stokic
Naučno znanje nije moguće u potpunosti formalno-logički urediti, zato nam je potrebno "mnjenje", kritičko mišljenje, učenje na greškama da nas uputi u davanje dobrog razloga u stvarima o kojima prosuđujemo pri stvaranju novih zaključaka, teorija.U nauci racionalno pravimo hipotetičke pretpostvake, testiramo ih, popravljamo greške, to nam, za razliku od drugih vrsta daje mogućnost da sa pogrešnim hipotezama neizumremo i mi ljudi, "naše pogrešne hipoteze umiru umesto nas – ljudi"(osim kod nas)!
Boris
Krivci za zaborav nisu pokojnici, a ni nove generacije. Valjda ministarstvo prosvete ubacuje i izbacuje iz obavezne literature.
Pontif
Krivac za zaborav jeste ministarstvo - jugoslovensko, koje je planski ali pogresno ucilo vasu generaciju da je secanje iskljucivo domen kojim se zabavlja i obezbedjuje javna vlast. To je najgori vid secanja. O uspomenama se ipak pre svega treba starati gradjansko drustvo, mora postojati kultura citanja i to ne takva koja zahteva da svako procita odredjen krug od 50 knjiga, nego da svako pored jednog manjeg obaveznog kruga, ima svoju lektiru, svoje znanje i svoju usmerenost kao citalac.
Саша Микић
Волим историју, а нарочито нашу. Волим и да сазнам нешто ново о личностима, које су део наше историје, али које су се негде успут ''изгубиле''. Ко је ту крив? Сами кажете у тексту да је Петар Протић Сокољанин пао у заборав још 1914. године. Да је најзначајније дело Василија С. Марковића објављено после његове смрти 1920. године. Ви сада очекујете да ове генерације нешто знају о некоме кога су заборавили још пре 100 година. Где је ту САНУ, јер ипак су они били део интелектуалне елите Србије?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja