sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Izložba „Priroda Srbije”

Saznajte zašto je Srbija jedan od 153 centara svetskog i šest centara evropskog biodiverziteta
(Фотографије Завод за заштиту природе Србије)

Tokom manifestacije „Muzeji za 10”, koja se održava od 12. do 18. maja pod sloganom „Budućnost muzeja: Nove ideje, nove prakse” u 50 gradova i mesta širom Srbije, u više od 90 muzeja i drugih institucija, Zavod za zaštitu prirode Srbije izložbenom postavkom „Priroda Srbije” predstavio je jedinstvenost prirode Srbije u svetskim okvirima.

– Pozivamo naše sugrađane da posete Zavod i tokom obilaska izložbene postavke „Priroda Srbije” saznaju zašto je Srbija jedan od 153 centara svetskog i šest centara evropskog biodiverziteta, poručuju iz ove ustanove uz napomenu da u našoj zemlji, na prostoru koji zauzima svega 0,82 odsto evropskog kontinenta, živi 18,6 odsto vaskularne evropske flore, takozvanih „viših biljaka”. U fauni kičmenjaka prednjače ptice sa zastupljenošću od 66 odsto.

Veliki broj različitih tipova staništa, od submediteranskih do subarktičkih, omogućio je prisustvo raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta. To je inspirisalo autore izložbe „Priroda Srbije” da predstave tipove ekosistema naše zemlje, i to kroz postavke: barskog, livadskog, šumskog lišćarskog, šumskog četinarskog i ekosistema klisura. Zatim vrste zaštićenih područja u Srbiji i vrednosti nacionalnih parkova Tara, Fruška gora, Kopaonik, Đerdap i Šar planina.

Raznovrsnost minerala, stena i paleontoloških nalaza, od kojih izdvajamo eksponate stepskog mamuta, posebno su interesantni.

Autori skreću pažnju i na ugroženost flore i faune na primeru vrsta iz Crvene knjige flore Srbije, kao i prepariranih životinja iz sveta ptica i sisara. Od ptica predstavljeni su primerci izuzetno ugroženih vrsta, kao što su orao krstaš, sivi soko, orao belorepan, prdavac, modrovrana, vuga, više vrsta čaplji i mnoge druge ptice.

– U insektarijumu je predstavljeno bogatstvo sveta insekata, kako u našoj zemlji, tako i svetu. Tu je najveći leptir na svetu, zatim pustinjske škorpije i bube, kao i najzanimljivije vrste pravokrilaca, tvrdokrilaca i drugih buba koje naseljavaju naše prostore, napominju u Zavodu.

Šumsko bogatstvo je posebno „poglavlje”. Raznovrsnost drvenastih vrsta Srbije pokazana je na primeru preseka stabala pojedinih četinara i lišćara od ukupno 63 vrste.

Na izložbi je predstavljen i živi svet koji naseljava vode Srbije, ugrožene ribe i rakovi, na primeru morune, rečnog raka i drugih vrsta.

Posetiocima se pruža prilika da upoznaju i vrste koje su se doselile sa drugih kontinenata i sada potiskuju iz prirode naše domaće, kao što su američki somić, sunčanica, kalifornijska kornjača i druge.

Sakupljanje biljaka i životinja iz prirode za neke je unosan posao. Na izložbi su predstavljene vreste koje se štite kroz kontrolu sakupljanja i prometa (lekovito bilje i šumski plodovi). Takođe i neke od zabranjenih alata i sredstava u ribolovu, kao i izdanja Zavoda o prirodi naše zemlje i njenoj zaštiti.

Tokom manifestacije predviđena su i dva tematska programa: „Ugrožene ptice Srbije” – u cilju predstavljanja ptica koje se zbog ugroženosti nalaze u Crvenoj knjizi ptica Srbije, u periodu od 12 – 14. maja, od 12:00 – 15:00 časova. Drugi se odnosi na „Drvenaste vrste u Srbiji” – u cilju objašnjenja koje su vrste domaće, tj. autohtone, a koje su donesene sa drugih kontinenata, a danas su široko rasprostranjene u prirodi naše zemlje, u periodu od 17 – 18. maja, od 12:00 – 15:00 časova.

Izložbena postavka i tematski programi su u prostorijama Zavoda u Beogradu (dr Ivana Ribara 91, Novi Beograd), a ulaz je besplatan.

Komеntari0
eef42
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.