Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izložba „Priroda Srbije”

Saznajte zašto je Srbija jedan od 153 centara svetskog i šest centara evropskog biodiverziteta
(Фотографије Завод за заштиту природе Србије)

Tokom manifestacije „Muzeji za 10”, koja se održava od 12. do 18. maja pod sloganom „Budućnost muzeja: Nove ideje, nove prakse” u 50 gradova i mesta širom Srbije, u više od 90 muzeja i drugih institucija, Zavod za zaštitu prirode Srbije izložbenom postavkom „Priroda Srbije” predstavio je jedinstvenost prirode Srbije u svetskim okvirima.

– Pozivamo naše sugrađane da posete Zavod i tokom obilaska izložbene postavke „Priroda Srbije” saznaju zašto je Srbija jedan od 153 centara svetskog i šest centara evropskog biodiverziteta, poručuju iz ove ustanove uz napomenu da u našoj zemlji, na prostoru koji zauzima svega 0,82 odsto evropskog kontinenta, živi 18,6 odsto vaskularne evropske flore, takozvanih „viših biljaka”. U fauni kičmenjaka prednjače ptice sa zastupljenošću od 66 odsto.

Veliki broj različitih tipova staništa, od submediteranskih do subarktičkih, omogućio je prisustvo raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta. To je inspirisalo autore izložbe „Priroda Srbije” da predstave tipove ekosistema naše zemlje, i to kroz postavke: barskog, livadskog, šumskog lišćarskog, šumskog četinarskog i ekosistema klisura. Zatim vrste zaštićenih područja u Srbiji i vrednosti nacionalnih parkova Tara, Fruška gora, Kopaonik, Đerdap i Šar planina.

Raznovrsnost minerala, stena i paleontoloških nalaza, od kojih izdvajamo eksponate stepskog mamuta, posebno su interesantni.

Autori skreću pažnju i na ugroženost flore i faune na primeru vrsta iz Crvene knjige flore Srbije, kao i prepariranih životinja iz sveta ptica i sisara. Od ptica predstavljeni su primerci izuzetno ugroženih vrsta, kao što su orao krstaš, sivi soko, orao belorepan, prdavac, modrovrana, vuga, više vrsta čaplji i mnoge druge ptice.

– U insektarijumu je predstavljeno bogatstvo sveta insekata, kako u našoj zemlji, tako i svetu. Tu je najveći leptir na svetu, zatim pustinjske škorpije i bube, kao i najzanimljivije vrste pravokrilaca, tvrdokrilaca i drugih buba koje naseljavaju naše prostore, napominju u Zavodu.

Šumsko bogatstvo je posebno „poglavlje”. Raznovrsnost drvenastih vrsta Srbije pokazana je na primeru preseka stabala pojedinih četinara i lišćara od ukupno 63 vrste.

Na izložbi je predstavljen i živi svet koji naseljava vode Srbije, ugrožene ribe i rakovi, na primeru morune, rečnog raka i drugih vrsta.

Posetiocima se pruža prilika da upoznaju i vrste koje su se doselile sa drugih kontinenata i sada potiskuju iz prirode naše domaće, kao što su američki somić, sunčanica, kalifornijska kornjača i druge.

Sakupljanje biljaka i životinja iz prirode za neke je unosan posao. Na izložbi su predstavljene vreste koje se štite kroz kontrolu sakupljanja i prometa (lekovito bilje i šumski plodovi). Takođe i neke od zabranjenih alata i sredstava u ribolovu, kao i izdanja Zavoda o prirodi naše zemlje i njenoj zaštiti.

Tokom manifestacije predviđena su i dva tematska programa: „Ugrožene ptice Srbije” – u cilju predstavljanja ptica koje se zbog ugroženosti nalaze u Crvenoj knjizi ptica Srbije, u periodu od 12 – 14. maja, od 12:00 – 15:00 časova. Drugi se odnosi na „Drvenaste vrste u Srbiji” – u cilju objašnjenja koje su vrste domaće, tj. autohtone, a koje su donesene sa drugih kontinenata, a danas su široko rasprostranjene u prirodi naše zemlje, u periodu od 17 – 18. maja, od 12:00 – 15:00 časova.

Izložbena postavka i tematski programi su u prostorijama Zavoda u Beogradu (dr Ivana Ribara 91, Novi Beograd), a ulaz je besplatan.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.