ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

O ustaškom pokretu i Jasenovcu

Јасеновац (Фотодокументација „Политике”)

Ovih dana se obeležava godišnjica kraja Holokausta u Drugom svetskom ratu. O tome se dosta govori i piše u medijima, a ima i filmova o zločinima hrvatskih ustaša iz navedenog perioda. Motivi i metode koje je koristila ta organizacija su predmet za psihijatre i psihopatologe. Zanimljiv je detalj iz filma „Dara iz Jasenovca”, kad se časna sestra obraća logorašicama pitanjem gde su im braća i muževi. Logorašice odgovaraju da ne znaju i ispitivačica zaključuje kako su im mnogo dobra doneli ti njihovi partizani.

Iz toga bi neko zaključio da su ustaški zločini posledica nastanka partizanskog pokreta u Hrvatskoj. Taj stav je potpuno pogrešan, jer je istina obrnuta, tj. nastanak partizana je posledica ustaških zločina. Genocid je počeo već u aprilu 1941. godine, a ustanak je buknuo krajem jula iste godine. Činjenica je da ustaški gubici u sukobima s partizanima još više pojačavaju represalije u logorima, pa neki zaključuju da bi Srbi i ostali logoraši mnogo bolje prošli da nije bili otpora ustaškoj vlasti. Koliko znam, tako nešto je izjavio i aktuelni predsednik Hrvatske. To bi moglo da važi za Gandija, ali na ovim prostorima, posebno među Srbima, važilo je ono njegoševsko iz „Gorskog vijenca” da je najsvetija dužnost „tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga poznaniju prava”.

I ovde neki koriste reč ustaša kao sinonim za Hrvata i smatram da je to pogrešno. Bilo je, a i danas ima nemali broj Hrvata, koji su osuđivali i osuđuju zločine u doba NDH. U doba rata ustaška propaganda je bila izuzetno agresivna i naravno – lažna, stvarajući tako lažnu sliku u hrvatskoj javnosti. Išlo se dotle da bi ustaše izvršile zločin nad nedužnim hrvatskim civilima, a onda bi, preko svoje štampe, za to optuživali Srbe. Neki pripadnici ustaškog pokreta bili su zgroženi zločinima svojih drugova, pa su napuštali taj pokret i otišli drugim životnim putevima.

U partizanima je bilo i Hrvata, mahom komunista. Opširnije o svemu iznetom može se pročitati u knjizi Milana Bulajića „Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine”.

Miodrag Poleksić,
profesor u penziji, Beograd

Komеntari11
39de8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

SRBOLJUB, Vračar
Temelj škole “Nove Srbije” trebalo je da budu nacionalizam i svetosavlje. Zato je u srednje škole uvedeno obavezno pohađanje bogosluženja, obavezno horsko crkveno pojanje, obavezna “srpska posela”, a predmet veronauka je trebalo da bude osnov “antimaterijalističkog shvatanja učenika” stvarajući “boljeg srpskog čoveka koji hrabro korača ka svetosavlju”. Od 1942. do 1944. kroz u “Zavodu za prinudno vaspitanje” u Smederevskoj Palanci je prošlo 1.270 levičarski orijentisanih omladinaca. Ministar pro
teoden
Ovima iz kruga dvojke mnogo smeta Nedic? Napisite sta zelite da procitate o njemu, licno se kladim da cete nadmasiti komuniste u opanjkavanju istog. Da se ne lazemo, imao je negativnih strana, da li znate ijednu pozitivnu?
svetozar krulj
JIB ' ..Ima li NEKo da napiše i o nedićevcima....,, U Negotinu na Bugarskoj granici u 2 kasarne bilo nas je po 1825 dece izbeglica -to su bila 2 Nedićeva doma za Izbeglie iz Bosne i Herceg.,Maked,Ki M,Vojvod.Iz moje Familije u DOMU nas je bilo TROjE Dece?!od 1941 do oktobra 1944.. bilo je i dece od 3-4 godine čije roditelje su poklale komsije druge vere! ...kako smo pristizali išli smo i u domsku Školu-preživeli smo-pomagala je ,,vlada,, i Crveni krst .Zašto se to skriva od NARODA ?!
Dragomir Olujić Oluja
1) Ustaški pokret je nastao krajem 20-ih prošlog veka nakon ubistva Stjepana Radića i dva poslanika HSS u skupštini Kraljevine SHS... 2) Među Hrvatima u partizanima (i ilegalcima u gradovima) bilo je, pored komunista, i HSS-ovaca, anarhista, partijski neorganizovanih, crkvenih službenika... 3) Od ove Bulajićeve knjige ima mnogo, mnogo boljih i pouzdanijih među oko 1.400 objavljenih knjiga u Jugoslaviji 1945-1989.
Dragomir Olujić Oluja
Prvo, g-dine Trifune, opet se gledate u ogledalo (“Vama objašnjavati i gluvom šaptati”)! Vi ste ustvrdili da je “hrvatski nacionalni program“ formulisan u 19. veku i da je „ustaški pokret“ stvoren 1929. „radi ubijanja Srba“ – to se ne dokazuje radnjama nekog trećeg subjekta posle šesdesetak, odnosno desetak godina, to se dokazuje, i to trebate dokazati, formativnim dokumentima i činovima s kraja 19. veka, odnosno 1929... Dakle, dokumente na sto!
Dragomir Olujić Oluja
Drugo, g-dine Trifune, opet vređate borce, posebno poginule! Prva jugoslovenska brigada sa komandantom pukovnikom Markom Mesićem je formirana kao jedinica Crvene armije i kao takva učestvovala u oslobađanju Srbije – sastavljena je od zarobljenh (ne ustaša nego) domobrana i drugih Jugoslovena zatečenih u SSSR-u (775 Hrvata, 440 Slovenaca, 293 Srbina... ukupno 1.500 boraca)!... U oslobađanju Čačka poginulo je 139 boraca ove brigade!...
Prikaži još odgovora
jlb
Ima li neko snage da napiše koji i o Nedićevcima?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja