Četvrtak, 16.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

O ustaškom pokretu i Jasenovcu

Јасеновац (Фотодокументација „Политике”)

Ovih dana se obeležava godišnjica kraja Holokausta u Drugom svetskom ratu. O tome se dosta govori i piše u medijima, a ima i filmova o zločinima hrvatskih ustaša iz navedenog perioda. Motivi i metode koje je koristila ta organizacija su predmet za psihijatre i psihopatologe. Zanimljiv je detalj iz filma „Dara iz Jasenovca”, kad se časna sestra obraća logorašicama pitanjem gde su im braća i muževi. Logorašice odgovaraju da ne znaju i ispitivačica zaključuje kako su im mnogo dobra doneli ti njihovi partizani.

Iz toga bi neko zaključio da su ustaški zločini posledica nastanka partizanskog pokreta u Hrvatskoj. Taj stav je potpuno pogrešan, jer je istina obrnuta, tj. nastanak partizana je posledica ustaških zločina. Genocid je počeo već u aprilu 1941. godine, a ustanak je buknuo krajem jula iste godine. Činjenica je da ustaški gubici u sukobima s partizanima još više pojačavaju represalije u logorima, pa neki zaključuju da bi Srbi i ostali logoraši mnogo bolje prošli da nije bili otpora ustaškoj vlasti. Koliko znam, tako nešto je izjavio i aktuelni predsednik Hrvatske. To bi moglo da važi za Gandija, ali na ovim prostorima, posebno među Srbima, važilo je ono njegoševsko iz „Gorskog vijenca” da je najsvetija dužnost „tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga poznaniju prava”.

I ovde neki koriste reč ustaša kao sinonim za Hrvata i smatram da je to pogrešno. Bilo je, a i danas ima nemali broj Hrvata, koji su osuđivali i osuđuju zločine u doba NDH. U doba rata ustaška propaganda je bila izuzetno agresivna i naravno – lažna, stvarajući tako lažnu sliku u hrvatskoj javnosti. Išlo se dotle da bi ustaše izvršile zločin nad nedužnim hrvatskim civilima, a onda bi, preko svoje štampe, za to optuživali Srbe. Neki pripadnici ustaškog pokreta bili su zgroženi zločinima svojih drugova, pa su napuštali taj pokret i otišli drugim životnim putevima.

U partizanima je bilo i Hrvata, mahom komunista. Opširnije o svemu iznetom može se pročitati u knjizi Milana Bulajića „Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine”.

Miodrag Poleksić,
profesor u penziji, Beograd

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

SRBOLJUB, Vračar
Temelj škole “Nove Srbije” trebalo je da budu nacionalizam i svetosavlje. Zato je u srednje škole uvedeno obavezno pohađanje bogosluženja, obavezno horsko crkveno pojanje, obavezna “srpska posela”, a predmet veronauka je trebalo da bude osnov “antimaterijalističkog shvatanja učenika” stvarajući “boljeg srpskog čoveka koji hrabro korača ka svetosavlju”. Od 1942. do 1944. kroz u “Zavodu za prinudno vaspitanje” u Smederevskoj Palanci je prošlo 1.270 levičarski orijentisanih omladinaca. Ministar pro
teoden
Ovima iz kruga dvojke mnogo smeta Nedic? Napisite sta zelite da procitate o njemu, licno se kladim da cete nadmasiti komuniste u opanjkavanju istog. Da se ne lazemo, imao je negativnih strana, da li znate ijednu pozitivnu?
svetozar krulj
JIB ' ..Ima li NEKo da napiše i o nedićevcima....,, U Negotinu na Bugarskoj granici u 2 kasarne bilo nas je po 1825 dece izbeglica -to su bila 2 Nedićeva doma za Izbeglie iz Bosne i Herceg.,Maked,Ki M,Vojvod.Iz moje Familije u DOMU nas je bilo TROjE Dece?!od 1941 do oktobra 1944.. bilo je i dece od 3-4 godine čije roditelje su poklale komsije druge vere! ...kako smo pristizali išli smo i u domsku Školu-preživeli smo-pomagala je ,,vlada,, i Crveni krst .Zašto se to skriva od NARODA ?!
Dragomir Olujić Oluja
1) Ustaški pokret je nastao krajem 20-ih prošlog veka nakon ubistva Stjepana Radića i dva poslanika HSS u skupštini Kraljevine SHS... 2) Među Hrvatima u partizanima (i ilegalcima u gradovima) bilo je, pored komunista, i HSS-ovaca, anarhista, partijski neorganizovanih, crkvenih službenika... 3) Od ove Bulajićeve knjige ima mnogo, mnogo boljih i pouzdanijih među oko 1.400 objavljenih knjiga u Jugoslaviji 1945-1989.
Dragomir Olujić Oluja
Prvo, g-dine Trifune, opet se gledate u ogledalo (“Vama objašnjavati i gluvom šaptati”)! Vi ste ustvrdili da je “hrvatski nacionalni program“ formulisan u 19. veku i da je „ustaški pokret“ stvoren 1929. „radi ubijanja Srba“ – to se ne dokazuje radnjama nekog trećeg subjekta posle šesdesetak, odnosno desetak godina, to se dokazuje, i to trebate dokazati, formativnim dokumentima i činovima s kraja 19. veka, odnosno 1929... Dakle, dokumente na sto!
Dragomir Olujić Oluja
Drugo, g-dine Trifune, opet vređate borce, posebno poginule! Prva jugoslovenska brigada sa komandantom pukovnikom Markom Mesićem je formirana kao jedinica Crvene armije i kao takva učestvovala u oslobađanju Srbije – sastavljena je od zarobljenh (ne ustaša nego) domobrana i drugih Jugoslovena zatečenih u SSSR-u (775 Hrvata, 440 Slovenaca, 293 Srbina... ukupno 1.500 boraca)!... U oslobađanju Čačka poginulo je 139 boraca ove brigade!...
Prikaži još odgovora
jlb
Ima li neko snage da napiše koji i o Nedićevcima?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.