subota, 19.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Psihološki problemi pritiskaju žene bez potomstva

Istraživanja Instituta društvenih nauka govore da je u poslednjih trideset godina sve manje dece zbog odlaganje rađanja i bračnog statusa
Фото Н.Марјановић

Svaki sedmi par na planeti ima problem s neplodnošću, a broj partnera na Balkanu koji ne mogu da postanu roditelji porastao je za trećinu u poslednje tri decenije. Rodno senzitivna statistika svedoči da između 11 i 13 procenata žena ima problem s neplodnošću, a nemogućnost da se ostvare u ulozi majki kod njih često uzrokuje anksioznost, depresiju i utiče na opšte funkcionisanje i kvalitet života. Neuspešnost da se ostvare u svojoj biološkoj ulozi za neke žene može da predstavlja lični poraz, odnosno osećanje manjkavosti ili neadekvatnosti zbog čega infertilitet ima značajan uticaj na mentalno zdravlje.

S obzirom na to da je neplodnost često povezana s društvenom stigmom i osudom socijalne sredine, priča o stresu i infertilitetu vremenom počinje da podseća na metaforu o kokoški i jajetu jer stres smanjuje šansu za ostanak u drugom stanju, a neplodnost izaziva ogromnu količinu stresa. Posledice mogu biti dugotrajne, a istraživanja su pokazala da žene s infertilitetom imaju značajno viši nivo depresivnih simptoma u odnosu na žene koje ovaj problem nemaju, ističe dr Bojana Pejušković, psihijatar s Instituta za mentalno zdravlje.

Objašnjavajući vezu između stresa i infertiliteta, ona je na nedavno održanom naučnom forumu Instituta za mentalno zdravlje, posvećenom duševnom zdravlju žena, podsetila da se dijagnoza infertiliteta postavlja ako partneri nakon 12 meseci redovnih seksualnih odnosa ne uspevaju da dobiu dete.

„Savremene studije pokazuju da je uzrok neplodnosti u 45 odsto slučajeva muškarac, u dodatnih 45 procenata odgovoran je ženski faktor, a u deset odsto – uzročnik je nepoznat. Pored ginekoloških i uroloških problema, sve veći broj istraživanja detektuje nepoznati iks faktor u etiologiji infertiliteta, pa tako neke studije u Velikoj Britaniji svedoče da nepoznati uzročnik kumuje u čak 38 odsto slučajeva, dok Izrael prijavljuje petinu nepoznatih uzroka neplodnosti. Zbog toga se postavlja opravdano pitanje da li je nepoznati uzrok neplodnosti u stvari psihogenog porekla.

Iako statistika Svetske zdravstvene organizacije svedoči da na planetarnom nivou 15 odsto parova, odnosno 80 miliona ljudi ima problem s infertilitetom, podaci se razlikuju od zemlje do zemlje – tako SAD prijavljuju da šest odsto, a Kina da čak 25 odsto parova ima problem s neplodnošću. Zabrinjava, međutim, podatak da je učestalost neplodnosti na Balkanu porasla za 30 odsto u poslednje tri decenije – od 1990. do 2017. godine”, upozorila je dr Pejušković.

Novija istraživanja govore o uticaju restriktivnih dijeta i prekomerne fizičke aktivnosti na nastanak ženskog infetiliteta, a sve više se govori o tome da sam stil savremenog života ima uticaj na razvoj neplodnosti. Ustanovljeno je da postoji i sperma pod „stresom” koja je manje pokretljiva i ima manje aktivnih spermatozoida. Obimne psihijatrijske studije svedoče da se depresija pojavljuje kod 15 do 45 odsto parova s infertilitetom, dok se anksioznost javlja kod osam do 28 odsto parova koji imaju problem sa začećem.

Žene koje traže problem psihijatra često govore da su anksiozne, očajne i da nemaju osećaj kontrole nad svojim životom jer ne mogu da se ostvare u svojoj biološkoj ulozi. Nažalost, u našem društvu postoji snažan socijalni imperativ da žena mora da se ostvari u ulozi majke, zbog čega veliki broj žena bez dece oseća krivicu jer ne uspeva da ispuni očekivanja sredine. Ustanovljeno je da je i stopa suicida čak 40 odsto viša kod osoba koje imaju problem s neplodnošću u odnosu na opštu populaciju.

Rezultati istraživanja dr Gorana Peneva, demografa i člana Odbora za proučavanje stanovništva pri SANU, i Biljane Stanković, psihologa iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, pod nazivom „Bezdetnost među ženama u reproduktivnom periodu u Srbiji iz demografske perspektive”, govore da u poslednjih trideset godina kontinuirano raste broj žena bez dece. Ovaj trend započet je 1991. godine, kada je trećina žena u reproduktivnom periodu bila bez potomstva, da bi u 2020. godini taj procenat bio 43,4 odsto, a povećanje udela žene bez dece bilo je prisutno u svim starosnim grupama.

Glavni razlozi zbog kojih žene ostaju bez naslednika jesu odlaganje rađanja i bračni status – rezultati ovog istraživanja svedoče da se nakon 35. godine verovatnoća začeća smanjuje, šansa od nepovoljnog ishoda trudnoće povećava, a metode asistirane reprodukcije postaju manje efikasne nego u mlađem uzrastu.

Komеntari26
d0217
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan
Danas imate vise emancipovanih, savremenih zena nego zena koje su sposobne da spreme rucak. kakvo bre radjanje.
Горан
Проблем је једино и само у томе што су друштвени стандарди и императиви потпуно изокренути. Извините али колико жена има проблем да затрудни и роди са 18-19 година? А управо је тај узраст биолошки најподеснији да жена започне репродуктивни циклус. Међутим уместо да се девојке удају и започну грађење себе и породице родитељима је важније да им ћерке заврше школе, запосле се, мало проживе... А девојкама да се проводе, путују, глупирају, граде каријере.... А биологија никада никога није чекала.
Aha
Svako ima pravo da uredi svoj život kako želi. Nije ni poenta života ostvariti se kao roditelj što pre i po svaku cenu... Posebno ako je to "odrađeno" samo da se zadovolji sredina.
GORDANA
Danas se toliko veličaju žene koje su se ostvarile kao majke, da se odavno osećam bezvrednom. Na TV, društvenim mrežama, različitim udruženjima. Nerado se setim Tv emisije "Vreme je za bebe"! Ne zbog te decice i majki, već zbog tog pritiska koji smo svi mi u porodici osećali, prvenstveno zbog naših roditelja! Kako je nama, niko se u državi ne pita. Tih davnih 90'tih država nije plaćala parovima vestacku oplodnju, a teško smo dolazili i do lekova.
Čovek vs. Priroda
Mi smo dugo živeli u braku bez dece, svojim izborom, i prijalo nam je. No, posle njene 35.godine počele su te epizode naprasnog promena ponašanja kod nje, neko nezadovoljstvo, zatvaranje u sebe, sve atipično za nju. Priroda krenula da je kažnjava zbog izostanka dece a skladan život koji imasmo postao za nju zlatan kavez. Dobili smo potom dete i život kakav smo imali ranije je nestao.Jurnjava, nervoza, neispavanost, krenule svadje, prebacivanje odgovornosti. Sve o čemu smo pre samo gledali na tv
Живојин Рилаковић
Знао сам жену која је скоро 10 година гутала пилуле против зачећа, онда 10 година није гутала ништа па није затруднела. На крају (негде од 35-те) је почела да се лечи од неплодности и опет - ништа. Има ли процена колико рани абортуси доприносе каснијој неплодности?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja