Utorak, 28.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZAPADNI MEDIJI O SUĐENjIMA VLADIMIRU MIJANOVIĆU

Varničenje titoizma zbog Vlade Revolucije

Represivnim kampanjama protiv „jugoslovenskog Rudija Dučkea” i njegovih saboraca vlasti SFRJ su dovodile u pitanje svoje osetljive spoljnopolitičke balanse i bilanse sa zapadnjačkim moćnicima i ključarima kreditnih blagajni, uključujući i MMF
Фотодокументација „Политике

Na Đurđevdan je osvanula vest da je svoju istrajnu i blistavu ovozemaljsku misiju okončao Vladimir Mijanović (Trebinje, 1946), poznatiji kao Vlada Revolucija, čuveni vođa studentskih demonstracija 1968. godine u Beogradu, ali i autoritet zbog kojeg su izbijale studentske demonstracije i protesti 1970. i 1984, fanatični borac za slobodnu misao i prava uniženih, sociolog, robijaš i kvrgavi kamičak u čizmi titoističke političke policije.

Kad je srpsko i jugoslovensko društvo počelo da tone u socijalni egoizam, kad je samoživost inaugurisana u etički kredo, Mijanović je, nošen genima rodnog krša, počeo svoju burnu borbu za mitsku pravdu.

Njegovo „levičarenje” bilo je samo glazura epskih srpskih moralnih standarda. Jezikom srpske narodne poezije rečeno: Vlada je bio adamsko koleno.

Mijanović i njegovo društvo spektakularno su testirali stanje stvari u titoističkom poretku koji je, posle 1948. godine, bio postavljen na, za njega zamornu klackalicu: s jedne strane Partija (SKJ) je imala imanentnu potrebu za potvrđivanjem ideološkog monopola, a baš zbog toga je bila pod stalnim nadzorom Zapada koji je tražio od SFRJ da dokazuje svoju „liberalnu razliku” od ostalih crvenih režima. Drugačije rečeno: titoisti ne mogu da sačuvaju svoj monopol vladanja bez represije nad javnim mišljenjem, ali time ugrožavaju, komplikuju ključnu konekciju, onu sa Zapadom, odakle stiže spasonosna infuzija za održanje budžeta socijalne države i sve komotnijeg načina života... Tamo su fondovi, kreditori, poverioci, otud stiže ogromni novac od doznaka gastarbajtera...

Tu je nastajalo ključno trenje, čiji je balans bio brana potresima. U toj, osetljivoj zoni dodira dvaju oprečnih doktrinarnih postulata, nastupala je tzv. nova levica, slobodoumni intelektualci, čiji je angažman bio praćen i podržavan u zapadnoj javnosti, izazivajući kratke spojeve na relaciji SFRJ – Zapad...

A Vlada Mijanović je bio nepotrošiva svećica za takva varničenja.

Zbog „šou-procesa” beogradskoj „šestorici” (udruživanje radi neprijateljske delatnosti) koji je počeo 5. 11. 1984. gde je Mijanović, naravski, bio prvooptuženi, zabrinuo se „Njujork tajms” (3. 12. 1984):

„Ali, ovo (suđenje) se ne održava ni u Pragu ni u Varšavi, već u Beogradu. Njegovo značenje se upravo tu i krije – to je test za uverenje da Jugoslavija ima različit, manje perspektivan (rigidan) vid komunizma.”

„Da su liberalni imidž i kreditni rejting SFRJ spojene posude vidi se iz tvrdnje kako je iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ’vršen diskretan pritisak’ zbog ovog suđenja za delikt mišljenja u Orvelovoj godini jer da su, po nalazu analitičara MMF-a, ideološki ’čvrstorukaši’ istovremeno i protivnici ekonomskih reformi koje MMF zahteva kao zalog novih kredita.” (Bi-Bi-Si, 8. 12. 1985)

„Frankfurter algemajne cajtung” u broju od 14. 1. 1985. prenosi iz Beograda „ispoljenu bojazan da bi (zbog suđenja Vladi i drugarima) moglo doći do lošeg odjeka u zapadnoj štampi, i to dok su u toku komplikovani pregovori između Jugoslavije i zapadnih poverilaca”.

„Velt” (7. 12. 1985) notira da je stvoren „front protesta”: „Ovim suđenjem levica na Zapadu, koja se do sada uvek zalagala za Jugoslaviju i titoizam, mobilisala se protiv Titovih naslednika.”

Najradikalnije istupa poslanica nemačke Zelene stranke u Bundestagu Petra Keli. Ona početkom novembra u Beograd dovodi partijsku delegaciju i samostalnog poslanika Gerta Bastijana, bivšeg generala Bundesvera.

„Špigl” (24. decembra) piše: „Oni su doneli peticiju upućenu Predsedništvu SFRJ koju je potpisalo 130 istaknutih ličnosti sa Zapada.”

Na neuspeloj konferenciji za štampu u beogradskom hotelu „Ekscelzior” dolazi do „ispada”, „Špigl” beleži da je policija pretukla prisutnog Pavluška Imširovića, jednog od „šestorice”, a Petri i društvu naredila „da otputuju”.

List sumira posledice: „Izbacivanje Zelenih, koje je zbog velikog odjeka na Zapadu bilo vrlo neprijatno za jugoslovensku partiju, imalo je posledice... Bonski ministar spoljnih poslova Genšer otkazao je po kratkom postupku već planiranu radnu posetu Beogradu. U međuvremenu je beogradska partija poslala kurira u partijsku centralu SPD-a u Bonu da bi prijatelju Zelenih Viliju Brantu objasnio ’nesporazume’.”

U znak podrške optuženima u Britaniji levičarski intelektualci formiraju Komitet za odbranu Jugoslavije. Komiteti solidarnosti se obrazuju u Francuskoj oko Simon de Bovoar, u Nemačkoj oko Hajnriha Bela i Gintera Grasa, a američka agencija UPI (13. 12. 1984) javlja iz Beograda: „Jugoslavija je zvanično optužila SAD da se mešaju u njena unutrašnja pitanja kad je jedna američka kongresna komisija zatražila dozvolu da prisustvuje suđenju.”

Epilog procesa „šestorici”: posle iscrpljivanja, ublažavanja i „izdvajanja” optužnica robiju je odslužio jedino najstariji Miodrag Milić, opoziciona legenda zvana Mića Doktor.

Mijanović je sva 44 dana u istražnom zatvoru štrajkovao glađu, a „Profil” (24. 9. 1984) prenosi Vladinu izjavu: „Nakon 15 dana počeli su na silu, veštački da me hrane.”

Vlada je štrajkovao glađu i 1970. godine kada je osuđen na 20 meseci zatvora (neprijateljska propaganda). Dela zbog kojih je optužen su savršena skica za portret: štampanje časopisa „Frogesterion”, u kojem je ismevao Titova putovanja u Afriku, rasturanje letka kojim se osuđuje intervencija SAD u Kambodži, organizovanje studentskog štrajka glađu u znak podrške rudarima u Kaknju koji su takođe štrajkovali glađu (prema biltenu Međunarodnog instituta za izučavanje prosvete iz Brisela, 26. 10. 1970).

Sud je, bizarno, odluku saopštio 20. oktobra. Odmah se u centru prestonice okupilo oko 50 studenata skandirajući: „Nema pravde” (isti bilten), brzo je pokrenut štrajk na Filozofskom fakultetu uz okupaciju zgrade, a četiri dana kasnije broj pobunjenika na univerzitetu popeo se na 500 (UPI, 24. 10. 1970).

Ista agencija (20. 10. 1970) iz Beograda je javila: „Mijanović je iskoristio američku intervenciju u Kambodži da optuži Jugoslaviju za ’uvoz američkog kapitala’ preko poslovnih investicija... On je takođe rekao da jugoslovenski radnici u inostranstvu pomažu izgradnju ’savremenog američkog fašizma’.”

Pomenuti briselski bilten navodi da je suđenje Vladi prekinuto 23. septembra kako bi se sprečile „diplomatske nezgode” u vreme posete američkog predsednika Niksona Beogradu.

Posle, služeći JNA, Mijanović je osuđen na godinu dana zatvora (povreda ugleda SFRJ), navodno zbog pričanja nekog vica o Titu.

Početkom januara 1987. godine vodeće zapadne novinske agencije (Rojters, AP, AFP) emitovale su vest iz Beograda da je sociolog Vladimir Mijanović, „čeona figura jugoslovenskog studentskog pokreta”, uhapšen na beogradskom aerodromu iako je prošao pasošku i carinsku kontrolu na letu za Toronto.

„Kasnije je policija izjavila da je to bila greška i vratila mu pasoš. Međutim, on je propustio let i njegov prtljag je očigledno odleteo bez njega u Kanadu.” (Rojters, 6. 1. 1987).

Saslušavan je osam sati (Radio London, 7. 1. 1987). Prema istom izvoru on je „zbog svog neustrašivog i beskompromisnog stava, koji je pokazao u toku mnogih godina, navukao specijalnu srdžbu jugoslovenske policije”.

Tako je Udba učinila još jedan mali napor da tvrdoglavom Mijanoviću ogadi život. On će ipak stići u Kanadu, gde će startovati kao taksista. Rumena jabuka titoizma pustiće svog najžilavijeg crva u melanholiju emigracije.

 

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dzordz
krvavi rasplet devedesetih je jasno pokazao svu jalovost studentskih protesta. jer, to je bila, sad se lepo vidi, kontrarevolucija, desnicarska i, mozda ne 68, ali devedesetih fasisticka. kako moze student da bude pametniji od cele KPJ? pobednice nad hitlerom. zalosno. tad je nekako i zapocela krvava 1991.
Леон Давидович
Било је то друштво неправде и слоја привилегованих. далеко од праведног и доброг друштва. Али, вође тог друштва знале су да бар треба радити и производити, и заиста људи су радили и производили, многи су скромно зарађивали али ипак није било великог незадовољства. А шта су радили они који су срушили то друштво? Уништили сву привреду фабрике по идејама организације Сорош претворили у старо гвожђе и рушевине. Данас није проблем шта тада није ваљало већ је проблем шта данас не ваља?
Stevo
Dobro, eto bio je heroj tog vremena. Sad imamo jedno drugo vreme, Tito je ako mi verujete mrtav, a ostali su uniženi. Ko sad sprečava borce za prava uniženih da izađu na scenu? Da se već jednom izbore za njih.
Vladislav Marjanovic
Ubih se trazeci na internetu podatke o studijama Vlade Mijanovica, ali bez uspeha. Tim pre se namece pitanje otkud on da bude studentski vodja. Za tu funkciju se u SFRJ moralo biti "moralno-politicki podoban", odn. clan Partije. S druge strane, uz Vladu "Revoluciju" nalazili su se kasnije "dosmanlije" i sorosovci. Prvi proces mu je prekinut zbog Niksonove posete, a 1984. se za njega se zauzimaju MMF, Genser i nemacki Zeleni, svi za SAD vezani. Ima neceg mutnog u celoj ovoj prici...
Dragomir Olujić Oluja
A što Vi pričate napamet – prvo, pročitajte tekst Milana Četnika (ako ste ga uopšte pročitali) ponovo, ali sa razumevanjem, i, drugo, obavestite se makar elementarno o vremenu o kojem je reč i o tadašnjim događajima (kakva “moralno-politička podobnost”, kakve “dosmanlije, kakvi MMF, Genšer, Zeleni, sorošovci… kakvi bakrači)!...
Orasanka
Divan,jedinstven In memoriam izuzetnom coveku Vladi Mijanovicu.Vise blistavih recenica mogle su ciniti naslov ovog teksta.Poklonimo se velicini njegove zrtve.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.